Kult rada

гурној средини. Сократ је био велики зато, што је целу своју философију могао излагати на јавном тргу. Ибзен је велики зато, што у Скандинавији има публике која иде три вечери узастопце, да слуша како се наставља један исти комад, Пер Гинт, даван у целини како се нигде у Европи не даје.

Наши високи интелектуалци имају да изаберу: или да раде за свој народ и онда морају водити рачуна о његовим потребама, бити јаснији и простији, —• или да пишу за „културни свет”, и онда нека изволе ићи на страну и стати поред својих вршњака и колега. Трећега не може бити. Лажне величине се боје близине, то је познато, али зато такве прваке ваља открити и понизити. Цео наш културни апарат почива на збуњивању лаковерних од стране Олимпијаца са катедре, нз министарства или из редакције.

Да би људи од стварне вредности изишли на површину, потребна је једна чистија атмосфера и виши ниво целог нашег друштва. Атмосфера, политичка и културна, може се рашчистити, само ако се омогући друштвена контрола, то значи ако један врло велики број грађана буде у стању судити о раду својих првака. До овога се пак може доћи једино приближавањем школованих и образованих људи корену народног организма, нарочито селу, из кога смо у ствари сви дошли посредно или непосредно, и где живи најздравији и најчеститији део нашег становништва.

До сада се у село ишло скоро искључиво с намером да се одатле нешто однесе. Политичари иолазе у село тек у очи избора: онда се сете да наше и стране бање нису једина могућна одморишта. Чиновници онамо уопште ннкад и не иду. Многи трговци, велики и мали без велике разлике, иду радије пред село него у село: пресрећу сељаке, као што су по друмовима хајдуцн пресретали путнике, или да купе жито на зелено, или да подигну у

21

Друштво без компаса