Kult rada

Друштво без компаса

25

покрета, а не знају да су то само одблесци стварних бића и предмета. Мисле да знају, а не знају!

Сећам се те слике.

А знате ли оно место где Платон изводи из пећине једнога од заробљеника и показује му праву суштину ствари. —• „Мислиш ли да ће опет бити жељан славе, хвале и награде које у пећини дају ономе ко најбоље погађа смисао појединих покрета сенки на зиду? Мислиш да ће завидети онима који су у тој тамници најмоћнији и највиђенији?” Дивно, дивно, и колико всчито тачно!

Мени се-чини да Платон на том месту у слици изражава своју славну теорију о стварности идеја и о нестварности видљивога света који по њему није друго до одблесак идеја.

—• Па јесте, али зар не видите како се та слика може применити на све истине и неистине, на знање и незнање, на праве и лажне величине!

Да, донекле.

—• Како донекле?! Зар Платон јасно не додаје: „Ако се тај бивши хапсеник поново врати у свој затвор и тамо поново заузме своје старо место, неће ли му се чинити да је ослепљен тим наглим преласком из светлости у мрак?” Остали затвореници га исмевају, називају га слепим и лудим. То је равно као културан човек који силази у масу из које је бзишао.

То ви голицате Платона да би се смејао!

Зашто, молим вас? Платон није само ваздушаст метафизичар; он је и реформатор, који од критике долази до одређених правила друштвене организације. Мислите да само народну масу исмева, мислите да је благ за све оне који су зинули на небо, или на науку, или на поезију! Ни најмање. Ја вам могу напамет цитирати један пасус који се од речм до речи може применити на већину наших „интелектуалаца”. „Зар ниси опазио докле иде довитљивост оних које зову препреденим угурсу-