Kult rada

најчистије звуке дају само инструменти племенитог метала и фине израде. По томе да ли се неко уме радовати своме раду и уживати у послу можете оценити његову умну и моралну каквоћу.

Без цркве, рекосмо, не би било хришћанства, не би било култа Исусове жртве. Црква, то значи заједница. А има ли савршеније заједнице од оне при стварању, при раду? Кад смо ближи једни другима, кад се наше индивидуалности више додирују и стапају него кад радимо? Човек је битно социално биће, а друштвеност се никад не манифестује тако јасно и тако јако као у раду. Човек може мислити и молити се сам, и чак се можда најбоље мисли и моли у самоћи. Али ради се само у друштву. Кад радимо усамљено, онда је то само један део посла, никада цео производ. Рад у самоћи је, затим, досадан: Зато се људи кажњавају осамљивањем и затварањем у ћелију. Рад у самоћи, то је најчешће рад без радости. Они пак виши духови који су у стању радити са задовољством и кад су усамљени, у ствари се у тим тренутцима мешају са небројено много људи, са најлепшим паметима свих времена, са искристалисаним радом својих претходника.

Рад је, дакле, за просте као и за развијене лнчности, јединствена прилика да живе друштвено, да узимају од других и да другима дају најбољи део себе.

На раду нема шале, каже мудрост народа. Од човека можете захтевати да, због неозбиљних ствари или из личних обзира, прекине и поремети своје оброке и своју забаву, шетњу и разговор, али не смете га олако одвајати од посла. Јер рад је највећа од свих дпсцнплнна. За разлику од споља наметнутог насиља, од присилне строгости, рад носи дисциплину у себи, и заповест уредности, пажње, савес-

34

Култ Рада