Kult rada

Ми се не заваравамо у мисли да је свестан и смишљен рад једна вечита навика. Човек тако ради сразмерно од скоро. Варварин живи од готовине коју му даје природа. Тек цивилизован човек хоће и уме да ради. Треба да прође много векова па да рад постане за широке масе народа оно што је у својој суштини: права животна радост. То време још ни данас није дошло, али му се брзо приближујемо. Мислите ли, да је мала ствар уживати у раду? Људи живе у страху од сутрашњице. И ако раде напорно, то је или зато што су на то приморани од сурова господара или што су гурани инстиктом самоодржања. Мало, је људи који рад сматрају као поезију живота, као насладу органа жељних мицања, као страст мозга који чезне за резултатом. То није ни мало чудновато. Има ли чега узвишенијег од музике, а колико је људи који савршено трепере под хармоничним звуцима? Виша уживања су, на жалост, још увек повластица одабраних. У таква уживања спада и оно пијанство које заноси ђака кад после великог напора дође до тачног резултата у математици, кад изради задатак без грешке, кад научи лекцију и добије награду; радника кад задовољно баци поглед на гомилу произведених предмета, кад увуче први дим цигарете после вишечасовног рада који је успео; научника кад помилује своју готову књигу, или покаже какву јасну демонстрацију; глумца кад се са позорнице повлачи покривен пљескањем читаве сале, пијанство свих оних који стварају својим рукама или својим мозгом. Радости које добијамо од рада дубље су и трајније од свих радости. Њих су способни да осете само људи вишега реда, као шта

К; лт Р ад а 3

33

Нова мерила вредности