Kult rada

52

Култ Рада

посредно, човек ће додније много боље чувати интересе већих целина.

Није сваки рад у заједници погодан да развија наш дух удруживања. Сви они који напуштају разна удружења наводе као разлог баш своје изгубљено време и узалудне напоре. Разуме се да су они изгубили своје време ако се остало на празним дискусијама и неумереном критиковању оних који не успевају да одмах даду ремек-дела. Али ако се рад изводи озбиљно и савесно, а нарочито истрајно, ако се нешто постиже, и ако се од једног циља иде другом, онда се један покрет храни другим, и рад се наставља на општу корист.

Савремени човек све више штеди своје напоре и своје време. Он жели да му сваки покрет донесе по неку пријатност и улепша његов живот. Искуство је показало да различита удружења успевају само у толико у колико пружају својим члановима нешто видљиво. После другарских састанака треба да дођу на пр. предавања са дискусијом; затим библиотека за чланове, друштвени лист, друштвена издања, штампарија, и то је онда једно успешно удруживање интелектуалаца. Друго удружење ће своје чланове помагати у оскудици и у предузимању замашнијих послова. Већа удружења се труде да набаве свој дом. Мања се задовољавају тиме што ће сама или у друштву са 'другима организовати путовања, изложбе, конгресе, и т. д. Најважнија су пак она која удружују снаге рада и капитала за произвођење и размену богастава, као што су акционарска друштва и кооперативе. Али свуда је начело напредовања исто. Сваки успех даје једну нову идеју; свака поправка изазива једну нову потребу. Тако се јединствено помаже лнчно развијање појединаца заједничким средствима. У место да убија индивидуалност, удружење јој даје оруђа каквим никад не би располагао сам појединац.