Kult rada

Нови методи рада

Емил Зола показује Рад као „Бога савременог човечанства”, са свима стваралачким и миротворним особинама једног доброг божанства. У своме пре-

давању о томе роману, Жан Жорес каже да се људи слажу само у толико у колико раде. У раду се ста-

пају и саглашавају све мисли, све енергије, све воље. „Све док рад траје и у оној мери у којој се он обавља, он неминовно остварује слогу међу људима који у раду учествују, чак и онда кад су се ти људи мрзели изван заједничког посла који их удружује као личности”.

Колико пута смо то сами опазили у нашим ужим и ширим заједнидама! Док се нешто ради, предузима и успева, сви се слажу. Али чим престане дах топлоте и одушевљења од заједничке делатности, одмах изникну размирице и настаје поцепаност. У раду људи открију сами себе и једни друге. Колико незнаних и скривених способности појављују се и улазе у покрет кад се једном предузме један заједнички посао где се другови утркују! После првог покушаја да се посао расподели и организује врши се одабирање снага и рационалније одређивање улога; сваки стаје на место за које је најпогоднији.

Приватна удружена делатност представља у маломе оно што је јавни рад у великом, јавни рад са свима његовим пијанствима, одговорностима и тешкоћама. Сваки млад човек који прође кроз школу удруженог рада у мањим заједницама, унапред огледа своје способности и наклоности за рад на ширем основу.

Радом у заједницама човек се навикава да располаже оним што није његово и учи се да ради за друге. Ти други су му најпре врло блиски, јер су то његови другови, у свему једнаки с њим. Ако се у младости буде навикао да своју енергију залаже за ствари које га се лично тичу само врло