Kult rada

64

Култ Рада

Рад, који на својим плећима носи цело друштвено биће, тога дана се одмара, и тако показује колико је моћан, управо колико је нужан за опстанак цивилизације. Овај начин демонстрирања моћи скрштавањем руку могао је изгледати необичан, јер се корисност и ваљаност нечега обично показује на самом делу а не на одсуству дела. Али радници су све до пред крај прошлога века толико били запостављени, толико им се одрицала свака улога у људском друштву, да су морали прибећи овом средству. Разним теоријама о превасходности капитала над радом и мозга над рукама морали су одговорити једном у ствари негативном мером.

У првим годинама које су дошле после Конгреса Радничке Интернационале у Паризу (1889) где је одлучена прослава Првог Маја у том борбеном циљу мајски празник је често био запечаћен крвљу. Окупљене у снажне фаланге, одушевљене својим бројем, распињане својом сопственом снагом, радничке масе, иначе лишене светлости и јаких сензација, кидисавале су на најмањи отпор полиције. А ова опет, лишена сваке психолошке моћи и помамна на неред, у место да организује радничке манифестације, као што чини са другима, насилно их је спречавала и претварала их у хајке на дивље звери. Тако се Празник Рада и Мира обележава у историји као дан револта, гнева и изазивања, пре него што постане слава обновљене природе, нових идеала и универсалне слоге.

Међутим, од кад је синдикални покрет освојио за раднике боље услове рада и живота, полнтичка права и социални углед су све више распростирани на широке масе. Први Мај, најпре дан борбе, претварао се мало по мало у дан празновања и радости. А у Совјетској Русији, где су радници, у теорији бар, остварили цео свој програм, Први Мај престаје бити дан обуставе рада, н празнује