Kult rada

Нова славља

се његов благотворни утицај несметано могао развијати. У Америци, у Енглеској, у Француској, у Немачкој, Први Мај је на путу да постане општи народни празник. У Русији, то је сада највећи народни празник, ма да се неких година слави не обуставом рада, већ што већом утакмицом у производњи. У свима земљама, леп мајски дан уноси свежину и радост у све душе, и људска симпатија захвата све умове. Заједничка воља толиких радних маса и јединствени начин да се та воља изрази, неодољиво намећу мисао о оправданости њихових захтева. Постаје јасно да су радници један фактор са којим. се мора рачунати. Идеје се лагано преображавају, зри појам о универсалнбм карактеру производње и о узајамној зависности људи, рађа се снажно осећање друштвене солидарности. Тако се изван радничких редова ствара расположење слично оном које надима груди „несрећних на свету”.

Покушало се да место Првог Маја дође као радничка слава који други празник. Неки наши послодавци тражили су. од својих радника да светкују Ђурђев дан а не туђински први мај. У Италији, Мусолини је наредио да се од сада место радничког међународног празника слави, 21 априла, оснивање Рима. Та мера би по себи била невина, да влада не сматра као злочин обуставу рада првога маја и да сви радници који не дођу на посао неће бити отпуштени. Овога пута у Италији насиље може све учинити, али ће ипак бити немоћно да у душама радника осећање солидарности са њиховим друговима у свету замени успоменом на оснивање града Рима, 753 године пре Христа!

Добијајући овај шири карактер који му се све више даје у целом свету, постајући од дана класног револта Празником Рада свих културних људи, Први Мај, нема сумње, губи од своје револуцио-