Kult rada

Нова славља

73

цитирању на ннже: ко ће радити јефтиније и под горим условима. То је зацело рђав услов за стварање једног јаког синдикалног покрета, али је бар опомена за радничке организације које већ постоје да своје снаге не цепају већ да солидарном борбом одржавају бар оне тековине које још није уништио неувиђавним егоизам послодаваца.

Нашем пословном свету то изгледа непојамно, али је синдикално јединство радника потребно баш за развој самог нашег капитализма. Кад не би била паразитска, кад не би живела на рачун државног буџета, кад би хтела „чепркати земљу”, по савету који јој даје Форд, наша млада индустрија би услове за своје напредовање тражила у проширавању круга потрошача и у смањењу трошкова производње а не у поткрадању радничке наднице. Треба једанпут да буде јасно да је први елеменат модерне индустриске производње: радник здрав и способан, расположен за усавршавање свога посла и за своје лично уздизањр. Прошло је двеста година од доба када се у Енглеској мислило.да је гладан радник вреднији од ситог и да је беда највећи потстрекач у производњи. Данас, напротив, индустрија се заснива на задовољним и просвећеним радницима, које веже професионална савест и креће понос доброга и чистога посла. Синдикалне организације су најбољи центри професионалног одабирања и моралне контроле радника. У интересу је самих послодаваца да опште са једним озбиљним синдикалним телом које одговара за квалитет радне снаге, а не са појединцима који се регрутују из редова недисциплинованих гладница и лумпенпролетаријата. Паметни индустриалци то врло добро знају, и они ће се радовати стварању јединственог синдикалног покрета који ће подићи морални и професионални ниво радне снаге.

Читава наша земља имала би користи од једног сложног и напредног радничког покрета. То