Kult rada

људи који се баве истом граном послова. Највећи је број потрошача, јер сви троше. Зато су потрошачке задруге највише развијене, свуда у свету. Удружују се људи да би се снабдели потребама на извору, т. ј. код самих произвођача, да би избегли сваког посредника, нарочито посредника паразита. Тако задругарство постаје борбено, тако оно из одбране прелази у напад: борба са непродуктивним, некорисним посредницима, борба против друштвених паразита.

Није дакле оправдано што се замера задругарству да је оно млако и доброћудно, благо и. безопасно. Схваћено како треба, задругарство је једна планска, свестрана и дубока борба против трговачкога и финансискога капитализма. То значи против оне врсте капитала чија паразитска улога је очигледна. А самом својом борбом против некорисних посредника, који.сами поскупљују робу или новац, задругарство истиче позитивни део свога програма. Оно признаје, слави Рад, и тражи његово првенство и његову владавину.

Набављачко-потрошачке, кредитне и продајне задруге су данас дакле ратне машине против трговачког и финансиског паразитског капитала. Прерађивачке и произвођачке задруге боре се против трећег облика капитала, индустриског. А све оне скупа иду на то да се народна економија, да се производња, размена и потрошња добара, обавља без исисивачког посредовања капиталиста, јављали се они у виду индустријалаца, трговаца или банкара. То је, дакле, читав један нов систем, нов начин да се уреди друштво, систем задружни, место индивидуалног, капиталистичког. Задруге нису никакве добронамерне, човекољубиве и безазлене установе. То су топови великога калибра против данашњега друштвенога уређења у коме влада

75

Нова славља