Kult rada

ЗАКЉУЧАК

СОЦИАЛНО ВАСПИТАЊЕ

Да ли је данас време да се говори о васпитању народа, о ширењу знања, о дизању моралног ступња, о достојанству Човека? Зар није главније да се прави хлеб, да се граде куће, да се плаћају дугови? Ко ће мислити на дух кад је у питању тело?

Јест, садашњост је сурона, и пуна непосредних брига, и тирански јасна. Свакоме је оцртан пут, сваки дан има своју одређену садржину, свака ствар нас потсећа на потребе које ваља задовољити, одмах, без одлагања. Тешко је тражити и налазита идеал; дух мора да назадује и да кржља; виши живот човека се запоставља; губи се навика дивљења и љубави.

Па ипак, ипак. Остало је у нама од бившег човека. Ми хоћемо да живимо унутрашње и да се исда зрачимо, да се дајемо: На изласку и„ рата, ширити идеал трајног мира; после оскудице сваке врсте, откривати све вредности што већем броју људи; устати против духовног робовања, заблуде и незнања, тражити истину, и рећи је. Такав је троструки циљ социалног васпитања.

Трајан мир је безусловна потреба новог живота, прва брига нашег поколења, основна погодба културног развијања. Данас се цео свет ужасава рата, и већина људи пати од његових последица. Огорчење је свуда велико, и људи су спремни на сваку нагодбу која само избегава оружани сукоб. Али у исто време, на све стране се пале несрећне