Kult rada

84

Култ Рада

Не треоа мислити да ће дело социалног васпитања деце бити остављено само учитељима и наставницима. Лекари, сликари, музичари и други стручњаци могу такође допринети културном развијању омладине. Преко њих ће у школу ући живот, пракса, стварност са свима лепотама и нужностима. Тај додир са животом се још више постнже упознавањем деце са начином производње у варошп и на селу, посетом радионица, завода, државних и прнватних установа. Што више људи, што више стварн, што више искустава у најосетљивијим годинама живота, ето шта треба дати!

Ми замишљамо дакле један широк посао, свестран и радикалан, према томе критичкн, стварачки и борбен. Он би се ставио у службу разним организацијама радничким, женским и омладинским које већ постоје н вршио свима средствима модерне пропаганде: предавањима, књигама, чланцима, у новинама и часописима сваке врсте, нарочитим издањима; посећивањем разннх Јавних установа; осннвањем заједница за социално васпитање, блиским додиром са произвођачима, у кооперативама, у радионицама, на њивама.

Све би то имала да ради једна снажна фаланга интелектуалаца спремних да се обрате масама радног света, жена и младежи, да их храбре у њиховим напорима, да их васпитају, да нх органнзују. Не би требало цепати снаге и оснивати стотине удружења са приближно истим ци.нем. Боље је тај рад унети у неку велику брганизацију, живу и слободну, у којој ће се сви чланови кретати, развијатп и израђивати без ометања. Све ће спајати један идеал, а сваки ће радити по својој нарави, више или мање револуционарно.