Leskovački zbornik

14 Ивица Тодоровић

Пре свега, истраживана је територија Горњег Полимља, односно Горње Полимље са околним областима (укључујући ту и Горњи Ибар, Бихор и Доњи Колашин), које се данас налазе у саставу Црне Горе. На југоистоку су истраживања спроведена пре свега у оквиру општина Црна Трава и Власотинце, а делимично је истраживана и Топлица. Осим тога, спроведена су прелиминарна истраживања (у вези са прославом најзначајнијих празника, са нагласком на Видовдану), односно рекогносцирања, и на Косову и Метохији. Овоме треба додати и раније спроведена истраживања у областима источне Србије (сврљишка област, околина Звоначке Бање, општине Књажевац и Зајечар итд.), која се такође културно (али и геостратешки) наслањају на оне крајеве што се у јавности углавном повезују са територијалном одредницом југоисточна Србија.

Формулисање „српског југа“. На овом месту треба споменути и чињеницу да се често географско-територијално одређење различитих српских области врло непрецизно и нетачно формулише, при чему се приликом оваквих формулација узима у обзир само ужа Србија, што је – по свему судећи – одраз управо оних схватања која имају територијалних претензија на територију Србије, при чему се олако преузимају и сасвим накарадна „географска одређења“. (Примера ради – направићемо овде малу дигресију – недавно сам присуствовао једној одбрани магистарске тезе на Катедри за археологију Филозофског факултета у Београду, када је члан испитне комисије област Рађевине и Подгорине назвао северозападном Србијом; у складу с тим, поставља се питање: уколико је то северозападна Србија, шта је онда, рецимо, околина Сомбора или друге области, тј. места на северозападу Бачке 7) Сличан је случај и када су јужни делови српског етничког простора у питању. Наиме, треба имати на уму дасеу последњих сто година значење ове синтагме више пута мењало и да се данас под српским југом подразумевају области које су много северније него што је то био случај пре, на пример, непуних седамдесет или сто година“; а све се то чини у непосредној вези са политичким одлукама

' В. бројне ауторове радове посвећене истоку (тј. „југоистоку“) српског етничког простора (в., рецимо, ауторове радове објављене у Етнокултуролошком зборнику). Такође в. и бројне радове других истраживача који су урадили огроман посао на плану прикупљања непосредне теренске грађе на српском (југојистоку; у том контексту поменимо, рецимо, обимну грађу коју је сакупио Драгољуб Златковић (в., на пример, опширну монографију: Драгољуб Златковић, Приповедања из пиротског краја, Београд – Пирот, 2005) итд.

" В. етнолошке, лингвистичке, историјске и друге студије настале пре Другог светског рата (и пре одговарајуће промене идеолошке парадигме), као и с почетка 20. века и раније. Рецимо, знаменити лингвиста Александар Белић доказује како се „у савременом македонском дијалекту налазе најтипичније особине српске фонетике“ (Александар Белић, Срби и Бугари – у балканском савезу и у међусобном рату, Београд, 1913, 39), а „македонски дијалекат са карактерним српским цртама прелази Вардар и долази, у осталом, и по проучавању бугарских научника, до линије источно од Кочана, Радовишта и Стру-