List mladih istraživača Srbije

РЕАГОВАЊА

НЕПОСТОЈЕЋА ДИЛЕМА

Последља изборка седшша РК МИС поред осталог и.мала је за задатак да усвојп новп Cra tvt, рађен у складу са новим Законом о друштвешш opnv нпзадијама у СР Сропји. Наизглед посао формалне прпроде, шродио је нпз дилема icoje се тичу суштине органпзова:ва п деловања Младих нсграживача Сроије. Поред осталог, доведен је у шпгањг једаи од ocuoaiaix прннцииа организацпје њена једгаг ственост у организовању. Разноврсшш правно-адмимистра тјшннм маневрпма изнађена су решења, ка жалост, сализ за органнзацпје са подручја уже терпторнје СР Србије, док Покрајтшска конферешднја Младих истралашача Косова ова решења mije прлхвр-пла. Није проблеи гш у хоме, no што Млади астражнвзчп Србије не.мају нпшса про т ш=. ца Младн нстражпвачи на Козову делују . као потпуно самостална организацнја у слаком смислу. Mebyrmt, Млади ncтражпвачп Србпје не могу да остану имунн на нове садржа је и посебио на мове начтше рада Младнх нстражпвача Ко сова, јер се косе са неким основнпм опредељењпма оргапизације. Осиовпа карактеристика Мла дих истражпвача јесте да млад човек буде главни субјект свнх актпвности у opraнизацши. To значн да на њему леже п право и одговорност да сам кренра програме II укупне актпвностп, да cavi рбгзбеђује друштр;не и материјалне услове за њихову ре'азацију, да радп и руководи. Такође јаспо је и опредгљгн>е да у целом раду к-уш.о

место mmjv и старији стручнп сарадницп, јер оез њлх овог активног учешћа не си било стручне припреме, струч не всрпфпкацнјс, стручне обраде резултата, једноставно не би било зиања. Међутим, то место у Младнм истражнва чима је јасно дефинисапо и одлпкује га искључиво струч но-саветодавна функција, која се опет од оргаипзације до оргапизацпје реалигзује кроз разлш-ште оргакнзациопе форме. Ове две основне органнзацнје с^ : хакве пз простог разлога што се младом човеку же ле отворкти најшиое u тућиости да пслољи сву своју дреатнвност н знањс, јер је због њих ова органпзацнја н стварана. Утисак је да су упрзво ове две суштинске ствари нарушс пе . у начину оргалшзчвања н рада младих нстражл .ача Ко сова којп је понуђек na задњој седници РК МИ Србпје.

Ако нпшта друго спмптоматично' ie ii то да cv orc ставове друтова са Косова тправо објашњавалн стручнн сарадни цп а не младп. Како рече један од днскутаната на Конфереицлш, Схахуху Младпх истраживача се добровољио прн ступа и према томе нпко не приморава другове са Косова да га прихвате, али исто тако треба јаспо рећи да то није впше органпзација Младих нс хражнвача, бар што се тпчз основплх опредсљења којих cs ова оргапизацпја још увек др >ки. П.С. Y меВувремену смо тшформисапп да је став другова са Косова хотово идситпчан и ксд , другах друштвепих opraнпзацијл, а последњи договор је да се овп проблеми разрдид V Покрајииској конферехшдфт ССО Косова.

Радован Драшкић

БЕОГРАД

КАТЕДРА ИСТРАЖИВАЧА

Све ouo што иитересује младе из свнх области паучиог hl'i раживања, друштвеног живота u рада друштвених органшацнја, Mohn hc ускоро да сазнају на јавиој катсдри Мла лпх истраживача Београда. Реализација је за.дишљена тако. што би сс једном месечио, а ако затреба н чешће одрлсавало предавање разговор са емпиентним паучшш и друштвсшш радницима иашег града п шире. Прва тема би треба ло да се реалнзује у марту, али ће се пре ,тога испитатн посто jn ли пптерес за то и то у ок,впру „Зимског распуста”. Градска конференција Савеза содмј алистичке омладпле Београда од 1. до 12. фебруара 1984. годпне оргаппзује ~3имски распуст” маш:фестацнју дружења и органпзовапог провођења слободпог вре.мсна Y перлоду школског распуста.

Бнће припремљено мпоштво облпка забаве; копцерти, филмови, представе, алп и низ ко ш remix услужпих делатностн. Y оквпру „Распуста” и Млади пстражшзачи Београда ће имаm свој „штаид”, иа којем ћс спи занитересовани и.мати прилику да сс упознају са радом оргапизацпје, да се учлане у оргапизацију Младих истражву вача, да виде филмове са истражнвачких акција, да разгледају фотографије са Оесн градских истражхшачких акцнја... Истовре.мио ће се обавпти п анкетпрање о томе шта младс занима, шта би.желели да сазнају на трнбиип од кога и i:uлико 6u бшш спремии да учсствују у такви.м разговорпма. На крају „Зимског распуста” бнсмо имали листу трепутио иајактуелипјих шхтаља, па ко ја Ои апкетираин желели да

добију одговоре. Крнтеријум да ли he се пека тема реалпзовати шш не, увек 6u било чпгсресовање посетилаца. ¥ оваквим разшворпма значајио ,vcсто бп, свакако, заузимале п теме из жпвота u рада оргаинзацпје Младих истраживача. Y таквпм разговорнма, најважиију улогу бн одиграли „пио ипри" организацнје којп бн своје богахо искусхво и л.уОав гфе.ма истраживачком раду ио кушали ирепехи па млађе. Идеја је, рећи ће пеко, npuхватљива, али ле п пова, међутнм, свака добра идеја нпкада нс губп своју актуелност, цогогово ако постоје могућносхп за љеио још 6олјС реалпзовање. И зато све тто бисте желели да сазнате, а иемате кога да пптате, питајхе Младе истраживаче Београда оин ће покушати да сазнају за вас.

Душанка Амиџић

КО ЋE ПИТИ С ABУ

С Већ дуже време Београд, Спритпснут несташицом во? де, разлшшља да исЛористм > и Саву за подлшрек.е зве две Них аотреоа. Пре nap гоf шгиа сс зато приступило изради npojeirra о изградњн |,,фабрике воде" у Макишу, €која Gn као сировину корн|стила савску воду. Међу|шм, резултати до којпх је' дошла Секција за заштиту животие средине Техиолошко-металуршког факулте- i та у Београду у току сво-' јих истраживан>а озбиљно' постављају питаље пз нас-' лова овог текста. Y периоду од 24. до 28., авггста 1983. године, Секди-, ја је организовала ОИА' „Сава 83" експсдпцпопог ка- 1 рактера. Уз помоћ Рспубли- \ чког Хидрометеоролошког, завода, Катедре за аиали-, тнчку хемију ТМФ-а, ВМА' u Института за хнгијену .ме- 1 диципског факултета у Бео- 1 граду, екипа од седа.м чла-' аова Секдпје, потпомошута, са два члана биолошког дру, С штва „Јосип Паичпп" из' С Новог Сада, спустпла се 1 убродо.м „Хпдролог” РХМЗ-а' |од_дшћа Дрине до Београ-| |да. За времс пута, у покрет-, |ној лабораторији коју су наС чљшили на броду, a no no- 1 С вратку у Бсоград у лабора-' Сторија.ма факултета, ВМА и I РХМЗ-а урађене су детаљме ž анализе воде (35 пара.мета|ра). Узорковање је пзврше-.' Сно на 15 профпла узводно ■ Си пизводно од велдких прп-' С гока п всћдх иасеља као' I потенцкјалнпх загађпвача. Ј > Резулхати су забрињавају- < }ћи. Свеобухватно, Сава се 1 I налази у лошијем . craiav ' Ј него прошле године када је* lircxa Секција вршила слич-ј ?на истражнвања на пстомЈ £ потезу реке. He улазећл у < (детаље, истаћи ћемо ca.uoS Снајзначајније податке. Кон- < > цеитрација фенола, иако>че изузехио висока (2,9 —7,3 1 /уг/дм 3 ) прелази дозвољене ■ гграншде за прву н другу ка-1 стегорију вода, н показује! Стендеицнје раста у одиосу ј sиа прошлу годину. Садржај метала, посебио жп-1 ?ве п арсена пзузетно aaopti- ! |љавају. Крећу сс у опсегу] Iод 85,5 нпзводно од Шапца 4 4ДО 48,4 уг/дм* код Београдај »за арсен а од 6,4 код Срем-ј f ске Митровпце до 6,461 гуг/дм 3 код Остружнице заl [жпву. Поред овога, истра- i J живачи су неопозиво утвр- i [дшга да је ХИ Зорка у Шап-ј рцу загађивач Саве арсеном,] ?јер су у њешш колектор-3 с ским вода.ма, накои дешшн-Ј С чног разблажења пзмерили« [ копцемтраццју арсеиа уг/дм 3 . Садржај арсена 4 код Макпша износно је 40,9 1 [уг/дм 3 . Даlсле, ко ће пптп< l савску воду!? \

Александар Декански

5