List mladih istraživača Srbije

ПТИЦЕ У СЛУЖБИ ШВЕРЦЕРА

Од увек су постојали људи који су на недозвољен и нечасан начин покушавали да дођу до новца. Они при томе најчешће нису бирали ни средства ни начин да остваре свој циљ. У новије време, услед све интензивније урбанизације природне средине, људи су све више суочени са проблемом отуђености од природе. Многи држањем разних животиња и бивака у својим домовима, покушавају да надокнаде тај недостатак. Други, пак, сакупљају природне реткости и праве збирке, због којих природа трпи велике губитке. Птице су омиљени кућни љубимци, које људи радо држе и гаје. Многи су при томе спремни да издвоје и веће суме новца да би дошли до жељених врста. Законом је код нас трајно заштићен највећи број дивљих врста птица (у Југоолавији је досада регистровано око 380 врста), неке су заштићене ловостајем, а само се сврака и сива вранамогу ловити и убијати током целе године. Према томе забрањено Је и неморално свако држање дивљих птица по кавезима, њихово убијање и препродавање, сакупљање јаја и гнезда, као и узнемиравање птица на гнежђењу. Оглушујући се о Закон појединци су почели масовно да тргују са птицама, не само у локалним и регионалним, в.ећ и међудржавним, па и међуконтиненталним размерама. Недавно је у Београду откривена шверцреска мрежа, преко које су се птице уловљене код нас, транспортовапе и продавале у западној Европи. Ухваћен је организатор посла (на жалост без ~робе“), који је откупљивао птице од „људи са терена“ и пребацивао их до тржишта. Он је „откуцао“ само једног снабдевача, код кога је пронађено 140 примерака штиглица, спремних за транспорт. Те птице су прстеноване и пуштане у природу. На жалост, како је акција изведена преурањено, нису откоивени остали снабдевачи код којих је вероватно остао још велики број уловљених птица, По нашем орнитофауну је много опаснија трговина крупнијим птицама, нарочито проређеним грабљивицама. У Европу се све више враћа древни источњачки спорт соколарство, којим се најчешће баве имућни људи. Они су у стању да плаћају астрономске суме новца за поједине врсте соколова и орлова, чиме непосредно стимулишу шверцере на широку, ван-

закониту активност. Више пута су наше надлежне установе биле упозораване из других земаља да на нашим теренима вршљају групе страних кријумчара, чак су давани подаци и о броју људи, врсти и броју њихових кола итд. Због слабе заинтересованости и неупућености надлежних органа (нарочито милиције) у тај проблем, такве групе нису готово никада откривене. Пре неколико година је једна таква група ипак ухваћена у Македонији. Она је била опремљена са најмодернијом алпинистичком и камп опремом, инкубаторима, оптичким инструментима и возилом. Било је очигледно да се ради о људима који послове воде „на велико“. Епилог свега је била мизерна казна коју су платили, с тим да су одмах пуштени на слободу и да им је враћена комплетна опрема. Коментар на све то није потребан. Дешава се да и наши људи (становници)помажу или чак и суделују у трговини са птицама. Ове године је на пример у селу Обреж (Срем) један „савесни" домаћин продао за милион старих динара, једном Италијану, читаво легло беле роде, која се гнездила на крову његове куће. Питање је колико је младих птица купио тај шверцер по селима Срема. Већина сељака је међутим, категорички одбила да прода младе „својих" рода, што је за сваку похвалу. Посебно је питање преношења уловљених (најчешће и опијених) птица преко границе. Готово је невероватно да се у једној тури може пренети и по 10-ак птица, од којих неке имају распон крила и до 2,5 м, а да гранична служба ништа не примети. Службена лица су вероватно најчешће подмићена већим сумама новца, који за шверцере не представља готово никакав издатак. Заводи за заштиту природе и службе безбедности су готово немоћни да стану на пут поменутим и многим другим негативним појавама. Прави успех се може очекивати тек онда, када сваки грађанин ове, али и других земаља, умедне да цени природна богатства која га окружују. До тада, птицама и другим живим бићима треба пожелети пуно успеха и среће на тешком путу опстанка

Слободан Пузовић