List mladih istraživača Srbije

IN MEMORIAM проф. др ЖИВАДИН СТЕПАНОВИЋ

Деветог децембра 1985. године престало је да куца срце великог истраживача Шумадије. Отишао је не стигавши да доврши своје дело, да искаже и истражи оно што је желео и могао. И као обично у оваквим тренуцима речи понестану, мисли се следе, а оно што се жели рећи остаје неречено, у дубини душе закопано да можда никада не додирне светлост дана. Живадин Степановић, рођен је 12.10.1930. у Горњој Сабанти, где је завршио и основну школу. Гимназију је завршио, у Крагујевцу, а Природно-математички факултет Одсек за географију у Београду. 1972. године одбранио је докторску дисертацију „Хидролошке карактеристике Крагујевачке ко-f cjHHe са посебним освртом на абдевање Крагујевца водом“ 'на ПМФ-у у Београду. Од 1964. године радио је као професор географије у Крагујевачкој гимназији. Остварио је запажене резултате у наставном раду, али најзначајније резултате имао је у ваннаставним активностима. Свој просветитељски рад започео је још у родном селу. Оснивач је КПД „Ђура Јакшић“ у Горњој Сабанти, којим је дуго година руководио. Био је и дугогодишњи руководилац „Младих географа" и феријапаца у Гимназији, који су постизали запажене резултате. Од 1977. године радио је у Друштву младих истраживача „Попет“. Своју стручну помоћ пружао је и другим истраживачким друштвима и Организацији као целини. Научно-истраживачким радом др Степановић се као ре.дак изузетак средњошколског професора, бавио више од 25 година. Као изузетан ентузијаста годинама је крстарио Шумадијом проучавајући њене географске особености. Оно што овог изузетног научног прегаоца одликује од других научних радника је то да сав свој истраживачки рад базира на вопонтерској основи. Без материјалне надокнаде „о свом трошку и крухом у торби", провео је цео свој истраживачки живот, Није се стидео да спава на сену, у шатору, да пешачи по десетине километара... Све је радио онако како то раде само велики људи свесни чињенице да нема оних изнад и оних испод. Све своје слободно време користио је да се дружи с природом, да истражује њене неоткривене лепоте и да их чини доступним другима.

Своја запажања бележио је речју и фотографијом. Објављивао је своје радове у многим научним часописима, или као посебне публикације. Било би преобимно набројати све, али треба напоменути да их је било преко три стотине. Поред научног рада и рада у школи обављао је и по 10—15 дужности у разним друштвено-политичким организацијама и друштвима. Све ово указује на његову свестраност и пожртвованост. Треба напоменути да ни на једној дужности није заказао. Све је обављао брижљиво и максимално одговорно. За свој рад др Степановић добио је и велики број друштвених признања, преко двадесет, што републичких, што регионалних и општинских. Треба напоменути два одликовања друга Тита: Медаља рада 1973.. и Орден рада са златним венцем 1979. Ту су још и републичке награде и повеље: „25 мај“ 1981. и Вукова награда 1982. Оно што је јако важно и значајно за рад овог изузетног борца је његова жеља да уведе младе у свет науке. Велики део свог слободног времена, а самим тим и истраживачког рада, проводио је с младима. Помагао им је да проникну у тајне природе, да науче да је воле, али и побеђују, да разоткривају њене лепоте и чари и да их чувају за будуће генерације. Са истраживачима „Полета" Је на акцијама Младих истраживача као стручни сарадник од 1976. На сваком кораку је био спреман да помогне младима, да им покаже, да их нечему научи. Све ово до сада речено је само мали покушај да се осветли лик овог драгог човека. Још много тога је остало неречено, неисказано до краја јер речи понекад нису довоњне да изразе оно што се њима жели изразити. Остаје нам само да се увек радо сећамо свих оних тренутака проведених с њим и да будемо оно чему нас је он учио: добри људи и вредни истраживачи. А др Степановић, или како су га истраживачи звали Професор, ће увек живети у нама и са нама јер људи умиру кад умре сећање на њих.

Јасмина Николић

160 ПОЛЕТОВИХ АКЦИЈА

Шеснаестог јануара 1986. године навршиће се девет година постојања и рада Друштва младих истраживача „Полет“ из Крагујевца. Ова, задња година рада остаће нам у сећању зато што је из наших редова заувек отишао, наш професор Степа, један од оснивача ове организације, дугогодишњи њен председник и стручни сарадник. Шта рећи о ових скоро девет година заједничког рада са професором, осим да се никада не могу заборавити хиљаде и хиљаде пређених километара по целој Шумадији, дуж обала Ђердапског језера, по врлетима Чемерника, по питомом Драгачеву или Вељаници, Копаонику, неприступачном Мирушом, врлетима и козјим стазама Проклетија. И баш када смо за наредну годину планирали још један атрактиван програм, још једну експедицију

да истражимо Студеницу, остали смо без једног дивног друга, младог истраживача и великог стручњака професора доктора Живадина Степановића. * Истраживање Шумадије За тих девет година много се радило. Изведено је преко 160 локалних акција. Треба рећи каква је професорова улога у њиховом организовању. Неке његове идеје програмски су оријентисале рад друштва у дужем периоду. To се пре свега односи на истраживање Шумадије, а што смо углавном чинили протеклих година. Сваке године ми смо вршили истраживања на једној или две шумадијске планине, да бисмо 1983. године завршили и последње. Авалу и Космај, заокруживши

3