List mladih istraživača Srbije

С ПОВОДОМ УПИСНИ ИЛИ ПРЕЛАЗНИ РОК

\ / п Р во 1 половини нашега вена завршетан гишназнје, иатура, \/ био /в значаЈан догађај у тивоту чладог човена. To ја значи» no чогућност да can одлучује о сопственоч шивоту, аи од њага су са очанивала озбиљна н трезвене одпуне. Сасвии са nano и живапо и просперирало са гичназнЈснич статусоч, али увак Ја нако талао више и танви су поста Јали студенти. Деличично што Ја студаната било чало, али и што су професори, под утицаЈач Запада, сачн образовани на бачмич и парискнч внсокнч шнопача, тан настава, квалитет знања и однос профасора и студаната одиста су били на светсноч нивоу. Добра традициЈа задржала са Још нано врача након рата, изчеђу осталог што није чогао студирагн баш овано, алн са и стари професорсни надар Још увак добро држао. Токоч посладња две деценије све се из корана проченило. МногоброЈна рафорче, счишљење у најбољој начери, потпуно су уназадилв ниво средњошнолског образовања, што је дирантно повунло и слабљење критериЈуча на факултетича. Свечу точа/ош вишаЈа допринела чињеница да се средњошколци нао војници рагрутуЈу у студанта. Можда часовност не би била у толикоЈ чари изражана да наше друштво, поред привредна, не праживљава и кризу чорала. Ненадашњи гичназнјалац живео Је као човак. Данашњи средњошколац није нино и ништа. Потпуно назаннтаресован за посао са стеченич статусоч, да би ичао внши ранг, постаје студант. Тешно је израчунати, али данас се јасно види да Ја веоча чали број чеђу танвича оних нојп стаарно жала да студира Ју. Задовољава их чињеница да са чиничалнич трудоч нчаЈу чноге банафицнје, и да се са њича чогу нористити најчање седач година, нолино износи просен студирања на нашач Уннверзитету. Предратни кадар удахнуо је једноч делу наших данашњих професора нашто светска традиције, ноја се, притиснута невероватно ввлинич бројеч студената, Једноставно изгубила. Профасори, нарочито, на друштвенич наунача, држе предавања, Јар су за то плаћени, пишу уџбенике, јер ич се то вишеструко исплати, али и све више и више занечаруЈу студента, нога, опет, највиша чоже да узбуди нељубазност шалтерске службенице за студентсни стандард. Мађугич, постоје н нзузеци нојича и та Kano счета недостатан конструктивне сарадње са професорича и површнорт предавања и евентуалних вежби. И професори сноса валину кривицу занечаривањеч сопствених дужностн, јер заборављају да су на факултету управо због студената. По њнховоч броЈу на хиљаду сгановннна чи счо чеђу прве три зачље у свету, али no нвалитету студирања и знања које оста]а намои диплочирања нико није ни покушао да нас рангира. Мада са на основу припречљених програча чоже стећи веоча широно образовање, нарочито ако постоји добра средњошнолсна залађина, реалност нас поражава управо супротнич подацича. Уосталоч, ано је данашњн диплочирани студент готово на нивоу предратног гичназијалца, шта тен рећи за постдиплочца. Могућност да онн буду наша научна елита деградирана је тиче што са ове студије обавезно плаћају, а факултети у недостатку средстава причају и оне са просечноч оценоч седач. Одавно ниЈа ништа нарочнто ичати диплочу, али у последње врече није баш нани успех бити и чагистар, над се тек доктори фабрикуЈу у сасвич довољнич количннача. Иако ћа и ова године бити речи о счањеноч броју честа на факултатича, на треба се сувише бринути, јер часовну еуфорију на счањуЈу рефорче рефорчи, већ сачо радикалне прочена, за шта, прнзнаћате, Још увен ннсчо спречни.

Маја ЂОРЂЕВИЋ

„МИ“ У НОВОМ РУХУ

,МИ“ у новом руку долазиће до вас једном у два месеца, те вам се пружа могућност да га месец дана читате, a наредних месец дана да га са нестрпљењем очекујете, и да га се ужелите. „МИ“ у новом руху је нешто дежмекастији и дебељушкастији, и то за читавих осам страна. Пажња! Сада ће уследити веома сложена рачунска операција: 16 + 8 = 24. Толико укупно страна има „МИ“ у новом руку. Уколико погледате impressumm приметићете да смо променили и штампарију. Агенција „МИ“ (у новом руху)

КАЗАЛИ СУ:

„Напредовали смо само у броју диплома, магистрата, доктората, али то је само хартија. У индустријски развијеном свету то је само улазница, код нас пут до пекзије." Проф. др Милан Митровић

2