List mladih istraživača Srbije

Алексеј Пвтрујкић Је рођан 28. августа 1961. године у Злоту (Бор). У АСАК |е дошао 1981, када Је уписао физику на Природно иатематичкон факултету у Београду. Пре тога се бавио спелеологијом у планинарско—смучарском друштву „Црни врх“ у БоРУ- Иза њееа су остали килонетри и килонетри Јамских и пећинских канала у Југославијн, ФранцускоЈ, АустриЈи и ПољскоЈ. Учествовао је у експедици)и „Дурнитор 84“, радећи на

истраживању Јамског систеиа у Обручинаиа. Почеткон 1985. године одлази у Француску где успоставља контакт са спелеолозима из Марсеја, и са њииа обилази јаму „Солтитуде". Пошто се локазао веома добрии добија позив за учешће на међународној експедицији у АустриЈи јула 1985, где је истраживана јама „Цабри“, једна од наЈдубљих у Европи. Одатле је дошао са групом Француза на међународну експедициЈу „Дурмитор 85“. Последња међународна експедиција у којој ]е учествовао била је „Оријен 86“. Учествовао је у откривању 1000 м нових канала у Боговинcko] пећини код Бољевца, што Ју

је приближило најдужем пећинском сиртему у Србији; у изради спелеолошког катастра Гиљеве планине и Јужног Кучаја... Остварио је недовршен програм за компјутерску обраду податана прикупљених лри снимању, и методе за одређивање положаја шупљина у стени поиоћу термичког детектора, на којима je радио по одласку на студије reофизике на Загребачко свеучилиште. Веома су га привлачили подводни пећински канали, и из тог разлога Је почетком 1984, уписао курс роњења, који |е успешно завршио. Следеће године ]в ронио у „Ренесанси", пећини у подножју Малог Коша. близу

Бора. Пошто АСАК нема спелео—ронилачку свкцију, успоставио Је контакт са неколико искусних ронилаца из СловениЈе и иностранства. Послвдња акција тре пећинв” Алек Је био вана дружељубив и конуникативан, имао Је много приЈатеља, посебно, у Организацији младих истраживача, где Је био секретар Друштва младих истраживача на Бвоградскон универзитвту. Сви смо ми веома потресени његовом смрћу. А он je, како )• то написао Кристи Јан Мистре, француски спелеолог и њвгов друг, у свом писму упућвном Алвковом клубу: „управо отишао сасвим сам у Једно дуго истраживање.”

ВЛАДИМИРЦИ ДВОРАЦ КРАЉА ДРАГУТИНА

Резултати вишегодишњих активности организација младих истраживача у Подрињско—колубарском региону, изражено интресовање младих немири једне младости која се није уклапала у већ постојеће форме и садржаје, ентузијазам који је тражио нове могућности, опредвлили су, крајем 1978. и почетком 1979. године, Савез сцијалистичке омладине Владимирци да ce ангажује на стварању услова за рад младих истраживача. Покрет истраживача размахивао се у то време, програмске акције окупљале су на стотине младих, текла је рвка жеља за новим сазнањима, ницао јв окрвт истраживача широм републике. Три године након прве конференције МИС настају теренска трагања младих Владимираца. Истраживачки трептаји допиру и до нас. Организована је етнолошка истраживачка акција .Каона '79.', прва у том времену. Тада, од 1. до 4. фебруара 1979. године, било је 22 омладинаца и 4 омладинке. Непуних месец дана касније, 11. марта, у Владимирцима је основано Друштво младих истраживача ,Др Милош Стевановић*, са близу 100 уписаних чланова. Уследиле су две нове акције: ,Мај 79“ и .Козарица79“, на којима је учествовало преко 70 чланова новог друштва. To су била прва искуства свих учесника, али и темељи будућег рада. Од почвтка 1980. године Друштво истраживача у сарадњи са OK ССО Владимирци и РК МИС интензивно припрема етнолошку програмску акцију у оквиру ОИА „Титовим путем '80“. Ова акција је изведена од 10. до 31. августа 1980. године на подручју општине Владимирци. Укупно је био 41 учесник. Након тога, из разноразних околности, долази до застоја у истраживачком раду, да би наново кренуо 1986. године архео-

лошким кскопавањима у склопу истраживачкв акције „Градужинв ’B6“. Терен Дебрца је веома интвресантан за архвологију и нашу културну историју, У Дебрцу и околини налази се мноштво археолошких локалитета, од којих јв најзначајнији ,Градужина“. Мања археолошка ископавања вршена су 1968. и 1986. године од стране Народног музеја у Шапцу, Музеја града Београда и ОМИ из Владимираца. Ископавања су показала да се на овом месту налазила летинска нвкропола и да је овуда пролазио римски пуг Сингидунум - Сирмијум. Овим кратким архволошким ископавањима потврђена је и претпоставка о историјски познатом утврђвњу дворцу краља Драгутина. Такође, досадашња истраживања указују да овај значајан локалитет није довољно проучен, па се тако сам намеће као нови и основни истраживачки задатак. Циљ je да се тврен испита, утврди величина локалитета и прибави потребна документација да ce он заштити, с обзиром да су три чвтвртине угрожене (водом реке Case и неадекватном обрадом земљишта). Садржај истраживања je евидентирање локалитата, узимање узорка са локације, прикупљање и вођење техничке документације, снимање и сређивање фото—документације. Носилац посла на реализацији истраживања биће Друштво МИ, OK ССО Владимирци и МОК ССО Подрињско—колубарског рвгиона. У временском интервалу од 1. до 20. августа 1987. година, и уз учешће од око 30 истраживача покушаћемо да дођемо до нових сазнања и спознаја, а изнад свега се дружити и учвршћивати нова пријатељства. Ми Вас позивамо, дођите на археолошку истраживачку акцију „ГрадуЈкине 'B7‘.

Ђорђе ВУЛЕТИЋ

4