Luča Mikrokozma

(а ит ит а

ЛУЧА МИКРОКОЗМА.

175

180

200

Злобом к небу враге опојене

Ја сам чека на покајаније; Мислио сам да ће се сјетити Дара мога, вјечнога блаженства, И дужности твари к творитељу,

'" Неба слатког увеселенија.

„Јер ангела једног небеснога

Да улијеш свего наслађење

У горди стас кедра небеснога, Би бездушни великаш садовах Полетио по небесној сфери

Ал' се с врха до дна растопио Од преслатке духовне насладе; Ал' завишпу душе следењене Благост творца јесу пренебрегле, Лишиле се вјечно наслађења.

„Већ су в'јеси, свети облик правде,

Злом својијем грдно препунили, Нагнули их својој погибији. Дан четврти сјутра ће гранути

На њих страшним гњевом наказања

И вјечите њине погибије;

Чуће сјутра удар свемогући, Тр'јеск ће његов испитат ужасни Сјутра ће се одзват слава творца, Ви јој сјајну ликоват побједу.

„Сва небесна кола миродржна,

И движима и неподвижима, Празноваће сјутра у хорима Удар страшни могуће деснице.

183 зависћу; 198 Трескљ.