Makedonija

СРБИЈА И МАЦЕДОНИЈА

137

Патријаршија, a имено Бугарска, одвоји од Цариградске Патријаршије, ту само може бити речи о оној, која не подлежи никаквој сумњи, aто je Трновска. Уступањем сваке друге бугарској цркви ; настало би питање: да ли ce тиме стара српска тековина не преноси као патримониум на оне, којима не припада, ни по црквеној историји, ни по правима српскога народа на Источном Полуострву“. 1 ) У истом смислу радила je српска влада и даље. Из писма српског дипломатског представника y Цариграду, од 29 априла 1869 године, види ce да je он радио на томе „да ce обнављањем бугарске цркве не повреди српско црквено право“, „да српске епархије остану и даље y заједници са Васеленском Патријаршијом“ и да Патријаршија „српскоме народу шаље српско свештенство“ . 2 ) Сви напори српске владе били су слаби да паралишу много јачи руски утицај y Цариграду. 1870 године створена Бугарска Егзархија ушла je дубоко и y чисто српске земље. Протести српске владе нису ни узимани y обзир. Самостална српска црква y Србији била je, такође, незадовољна стварањем Бугарске Егзархије. Кад je, 1870 године, Васеленски Патријарх, хотећи да обори решење о установљењу Егзархије позвао Васеленски Сабор да ово питање реши, митрополит Србије, y писму од 13 децембра 1870 године, одговорио му je да je Порта могла имати права одобрити и потврдити црквено решење, али да она није могла сама решавати црквена питања без суделовања цркве. „По томе њено решење нема обавезне каноничке вредности за цркву. Црхва ce портинии решењеч излаже страховитој самовољи и одузима јој ce могућност да опстане y једној земљи, y којој ce мењају и појмови и

i) J. Рнстић, Спољни одношаји Србије, књ. 111, стр. 296—302; Како je постала Бугарска Егзархија, Београд, 1897, стр. 24 —27.

2) I{ако je постала Бугарска Егзархија, стр. 30.