Makedonija

138

МАКЕДОНИЈА

дела и обзири, и y којој ce поткопава темељ сталности..." 1 ) Кад je влада y Србији видела да су протести без користи, предузела je да чини што може на спасавању српскога становништва од бугарског утицаја. Тога ради буде y Београду образован један одбор са задатком да ce стара о просвети и култури Срба y Турској и да ~предлаже влади завођење школа, слање учитеља, књига и других потреба“. Са великим тешкоћама успела je Србија да отвори y Турској, поред српских школа, које je народ сам отварао, још шесдесет и једну школу. Главна Aiecra y Македонији, која су тада добила школе, била су: Кичево (мушку и женску), Гостивар, Свети Јован Дебарски, Бањани (Скопска Нахија), Башино Село, Беловиште, Богумили (Велешка Нахија), Боровац (Охридска Нахија), Вевчани (Охрпдска Нахија), Велес (мушку и женску), Дебар (мушку и женску), Егри Паланка, Злетово, Клисура, Кочане (хмушку и женску), Кратово, Крушево, Куманово (мушку и женску), Кучевиште (Скопска Нахнја), Лешак (Тетовска Нахија), Лешани (Охридска Нахија), Органци (Кичевска Нахија), Пореч, Скопље, Тетово (мушку и женску), Пречиста (Кичевска Нахија), Чучер (Скопска Нахија). Поред тога слате су књиге стари.ч српским школама, општинама и црквалаа. Многим црквама и лшнастирилш слате су иконе, звона и друге потребе. 2 ) Осим тога српска je влада радила и y Цариграду. Тамошњи српски дипломатски представник није пропуштао прилику, a да не ради да ce одобри „да ce за владике y Старој Србији и Македонији постављају Срби, који ће моћи да ce одупру бугарској пропаганди и да униште уплив, који они (Бугари) траже y Европској Турској“. 3 )' Рат, који je, 1876 године, повела Србија противу

1) J. Ристић, Спољни одношаји Србије, 111, стр. 294—295.

2) Ibidem, 281—283, 284—290.

3) Писмо српског дппломатског представника y Цариграду од 6 децембра 1872 ((Како je постала Бугарска Èesapхија, Стр. 68).