Makedonija

СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА

139

Турске, биоје одстрашних последицапо српски народ y Турској. Српско име, које je, join од стварања Србије, било баук за Турке, постало je сада још страшније. Све српске школе беху затворене, српски учи-ј тељи прогнати, a српске књиге уништене. Бугари су ce тиме обилато кори:тили. Одмах после рата Србија није могла отпочети никакав рад уМакедонији. Продирена ратом на штету турске територије, и од турске вазалије уздигнута на степен краљевине, природно je било да je постала још веће страшило за Турску. Ссмтога, истрошена y два тешка рата, она није илала ни материјалних средстава. Тек после 1885 годиле, настале су нешто боље прилихе. Те године Бугари погазише Берлински Уговор и извршише при:ајбдињење источне Румелије Бугарској. За цео свет било je јасно да ce Бугари неће задржати на томе. Народ ce y Македонији поплаши да не постане бугарски плен и отпоче тражити од турских власти што више српских школа, a од Србије што јачу потпору. И Турска je већ предвиђала бугарске намере, те je према Србида y Македонији постала нешто либералнија. 1886 године основа ce y Београду, приватном иницијативом, Друштво Светога Саве, са задатком „да шири просвету и негује национално осећање и врлине“ и датиме помаже национално одржање и подизање српскога народа y Турској. За кратко време оно умножи свој капитал, великим делом прилозима Срба из неослобођених крајева, отвори вечерње школе за спремање учитеља за Србе под Турцима од кандидата, који су били турски поданици и који су ce налазили иа раду y Београду, и за учење писмености деце из Турске. На тај начин je приватна иницијатива српских родољуба помогла националну ствар y Македонији. 1887 године, Србија доби одобрење да отвори конзулате y Скопљу и Солуну. Они су, поред других службених дужности, настојавали да турске власти излазе на сусрет становништву Македоније, кад затражи отварање српских школа. Од тада број српских школа y Турској почиње да расте. 1891 године, радило je y Косовском, Битољ-