Makedonija

145

ЕРБИЈА И МАКВДвНИЈА

Српско црквено питање, као што смо већ рекли, није било могућно кренути. Све до стварања Бугарске Егзархије, Македонци су, по саветима из Русије, ишлиуз Бугаре, надајући ce да he ce са решењем бугарског црквеног гтитања решити и њихово, Али, кад je Бугарска Егзархија отпочела бугарску пропаганду y Македонији, Македонии почеше увиђати куда све то води. 1872 године, добили су Бугари епископе y Скопљу и Охриду, који отпочеше страховиту пропаганду, и гоњење српскога народа и српских учитеља. Народ ce нађе y забуни и отпоче реагирати и бранити ce. Најзад, 1874 године, српско становништво из целе Македоније, из епархија: Самоковске, Ћустендилске, Велешке, Дебарске, Мелничке, Охридске и Сереске, упути молбе султану и васеленском патријарху да ce поврати укинута стара српска Пећска Патријаршија и да распростре своју власт и над њима. „Ми смо Срби, a не Бугари, вели ce y тим молбама. Егзархат хоће да нас побугари, ми то нећемо, и за то молимо спасите нас ове беде и дајте нам нашу, camoсталну српску цркву“. Ове молбе нису услишане. 1876 године, настао je рат из.међу Србије и Турске и од жеље народне није било ништа. Ометано сталним грчким интригама и појачаном бугарском пропагандом после стварања бугарске кнежевине, српско ce црквено питање y Македонији за дуго није могло наставити. Народ je, и писмено, и усмено, преко својих делегата, слао молбе и султану и патријарху ради обнављања српске цркве, али никад није имао успеха. Најзад ce yту ствар умеша и српска влада, преко својих посланика y Цариграду. Патријарси су, један за другим, обећавали да ће ce стање српске цркве y Турској поправити, али до испуњења обећања никад није дошло. Ни једино што je као позитивно обећано, a то je да he ce y Скопљу, после смрти грчког митрополита Методија поставити за митрополита Србин, није испуњено, Народ ce узруја и посла депутацију y Цариград. Најзад, после силних народних напора, 30 августа 1897 године, Свети Синод Васеленске Патријаршије изабра Србина,