Makedonija

146

македонија

Фирмилијана Дражића за администратора Скопљанске Епископије. И ако je ово било врло мали успех, народ je y њему видео да je, ипак, нешто добио. Фирмилијан би дочекан од народа из Скопља и околине са великим одушевљењем. На поновљене молбе Македонаца, Фирдшлијан je наименован за митрополита Скопљанске Епархије, али je његово посвећење, ометано бугарским интригама, могло да ce изврши тек на Видов Дан, 1902 године. Исто тако, са великим тешкоћама, добио je српски народ y Македонији и митрополита y Велешко-дебарској Епархији. Српско осећање Македонаца y XIX веку није само y старању да y Македонији ојачају српске школе и српска црква. Оно још јаче искаче y жртвама, које су Македонци поднели за своје присаједињење Србији. Кад je, 1876 године, заратила Србија противу Турака, y српској je војсди био врло велики број добровољаца из Македоније, који су ступили y ратнике, само да помогну Србију y намерама да ослободи Македонију. Но није само то. Чим je српска војска, 1877 и 1878 године, отпочела напредовати према Македонији, осети ce y народу јак покрет, на свшш тачкама Македоније, y корист_ Србије. У крајевима, y којида ce очекивао скори долазак српске војске, диже ce права буна, Најјачих димензија имала je буна y области Куманова, Криве Паланке и Кратова. Истакнути грађани из Куманова заклеше ce y цркви, на Јеванђељу, да ће до краја радити за Србију. У неколиким молбама, које су устаници успели да улуте тадашњем српском кнезу, Милану Обреновићу, изражава му ce верност и оданост и моли ce даприхвати ствар устаника и да настоји сви.ча силама да ce њихова земља присаједини Србији. Сем тога, устаници су ce обраћали и тадашњнм командантима српске војске, молећи их да им дотурају оружја и муниције. Огњем и мачим угушили су Турци овај покрет. Неколике вође_ буне успели су да побегну y Србију. Уз њих je пребегла и маса света. Она je насељена на пустом земљишту y окрузшш Топличком и Врањском,