Makedonija

153

МАКЕДОНСКИ ЈЕЗИК

па нигде није нашао да ce назива другојаче до словенским. 1 ) 0 бугарскоме језику y Македонији нема за то време никаквога трага, и ако je, баш y то време, био најдужи период бугарске владавине y њој. Најзад, Г. Ђерић je проучио све споменике, који ce односе на Македонију, na je на основу њих утврдио да „од најстаријих времена, па до почетка XIX века, нема ни једног поузданог иримера, где би Македонци сами себе називали —Бугарима, или свој језик бугарским" , 2 ) Сви књижевни споменици, писани y Македонији, y средњем веку, писани су само српским језиком. Још 1844 године, констатовао је-В. Григорович, на своме путу по Македонији, масу српских књижевних споменика. У Каталогу Рукописа Народне Библиотеке y Софији (из године 1910) налази ce забележено 25 рукописа из Македоније. Од њих су 22 српска, како сам аутор Каталога, бугарски професор Цонев каже (из Скопља, Велеса, Штипа, Струмице, Дебра, Прилепа, Охрида), a само три нису српска;ито два су српско-бугарска, a само je један бугарски. 3 ) Овај један могао je потећи само од каквог Бугарина, који je залутао y Македонију. Сви загтиси и натписи y Македонији, на књигама, сликама, црквама и тако даље, само су српски. У многима ce језик и назива српским. 1466 године, наредио je охридски архиепископ Марко да ce на српски језикпреведе „Законик Велике Цркве" y Охриду. 4 ) У једноме рукопису из Македоније из XVII века, укоме су беседе Дамаскина Студите, објашњава ce једна реч, па ce, да би била јаснија, каже шта она значи у„ српскоме (то јест македонскоме) језику“. 5 )

1) В. Ђерић, 0 српском имену y Старој Србији и Македонији. Београд 1904, стр. 32—38; Види н: К. Јиречек , Истоpuja Срба 1, 128.

2) Ibidem 42.

3 ) P. Popović, Serbian Macedonia, London 1916, стр. 14,

4 ) Љ . СтојановиИ, Cmapu српски записи u натписи, бр. 328.

5 ) В Ђерић, 0 српскоме имену y Старој Србији и Македонији стр. 27.