Makedonija

154

МАКЕДОНИЈА

У XIX веку, све до бугарске пропаганде, језкк ce y Македонији назива српским. Вук Караџић y своме „Српском Рјечнику“, назива језик Македонаца српским /езиком. Он, као што смо већ напред спомињали, каже да y Тетову „Турци говоре турски и арнаутски, a хрипгћани српски“ , да „око Тетова има села, y којима су људи закона турскога, a говоре српски“, да y Кичеву (Крчава) има „око једне трећине хришћана, a остало су законатурскога, али сви говоре српски“ , да y Гостивару Турци говоре турски и арнаутски, „хришћани српски“. да je на Цетињу, 1836 године, видео два човека из Дебра, који су говорилисрлски, и да онамо (око Дебра) ама много села, по којнма људи говоре онако као и они, н да ce зову Србима.“ Разлику нзмеђу бугарског и македонског језика научници су већ одавно записник. Још 1844 године, истакао je В. Григорович оштру разлику између македонскога и бугарскога језика, 1 ) само му љубав према Бугарама није допустила дамакедонски говор назове српским, Бугарин, Прванов, нашталшао je, 1872 године, „Букваре" за бугарске школе y Македонији, y којима каже да их шталша зато, да ce „наша македонска браћа одуче од српског изговарања бугаских речи". 2 ) Ђорђе М. Пуљевски, родом из Галичника y Македонији, каже, 1875 године, да y његовом крају народ не разу.ме бугарскога језика. 3 ) П. Драганов, бугарски професор y Солуну, рекао je, 1894 године, да Македонци врло тешко уче савремени бугарски језик. 4 ) Колика je велика разлика из.међу бугарског језика и македонских дијалеката најочитнје ce ввди из тога, што македонска деца не Aiory учити бугарске гилшазије, док предходно не науче бугарски језик. Бугарска гилшазија y Скопљу имала je приправни

>) В. ГригоровичЂ, Очеркг nymeiuecmein, стр. 194.

2 ) П. ДрагановЂ, lijetcmia С. П. Слаеннскаго Благотвор. Об-ва. 1888; навод y Максдонији од Ст. Протића, стр. 13.

3) "Борђе М. Пуљевскп, Речник од три јгзика, Београд, 1875, стр. 1.

4 ) П. Драгановг, Македонско-славлншп Сборникг I Спб. 1894, стр. 4.