Makedonija

Косову, Морави, и Призренској Области, но и y областима Скопља, Велеса, Прилепа, Битоља, онако исто као и y областима Дебра и Тетова“. 1 ) По проучавањима Г. Б. Милојевића, слава (служба) ce држи и y јужним крајевима Македоније, који су данас под Грцшш. Слава ce и y Македонији зове истим именима, као и y другим српским. земљама (слава, крсно име, свети, свети' дан, дан светога, служба). 2 ) И тамо je има сваки човек. Врло опширни описи славе y Македонији наштампани су на много места. 3 ) Сви детаљи славе y Македонији исти су са детаљима славе y другигл српски.ч земљама. И y Македонији je слава свети обичај, који ce никако не напушта. У Скопској Црној Гори ce верује да „ко не прослави славу једне године, другу неће дочекати“. 4 ) И тамо слава прелази као свето наслеђе с оца на сина, докле год породица.траје. Шта више, тамо поштовање славе иде још даље. Онај ко нема деце, стара ce да му ce слава, и после његове смрти, не угаси. Један богати сељак из Чучера, y Скопској Црној Гори, који није имао деце, оставио je своме суседу целокупно имање, под условом, да поред своје, прими и његову славу и да je сваке године прославља. 5 ) Што je врло важно, и y Македонији, као и y другим српским земљама, многи, y место општих хришћанских светаца славе Србе, које je црква прогласила за свеце: Светог Симеуна Мироточивог, (Стефан Немања, велики жупан српски, 13 фебруара), Светог Саву (Сава Немањић, сии Стефана Немање, први српски архиепископ, 14 јануара), Светог Стефана Дечанског. (11 новеибра) и тако даље. Има читавих села која тако славе по Србина свеца. Примера ради наводим села: Радибуж између

>) Ив. С. Лстребовг, Обичаи и trbcnu турецкихг Сербовг, стр. 2.

2) Ibidem, стр.l.

3) Ibidem, стр. 1—22; С. Томић, Насеља Српских Земаља, кн>. 111. стр. 467—469; Ат. Петров:,ћ, Српски Етпографски Зборник, iah. VII. стр. 436-—438; Ј. X. Васиљевић, Прилеп, стр, 160 —167. И тако даље.

4 ) C. Томић, Насеља, књ. 111, стр. 469,

S) Ibidem, стр. 469.

165

НАРОДНИ ОБИЧАЈИ