Makedonija

166

МАКЕДОНИ.јА

Куманова и Паланке и Ранковицу, између Срацина и Псаче, y којима сви сељаци славе Светог Саву. Најзад, да напоменем' да je најстарији помен о слави међу Срби ма баш y Македонији. Грчки и:торик Скилида описао je славу српског војводе Ивца, на Охридском Језеру, још из 1018 године. Војвода Ивац je славио Свету Богородицу (15 августа). Интересантно je, да опис славе војводе Ивца, како га je 1018 године Скилица описао, показује исте елементе, који још данас живе y славским обичајима. 1 ) Као год што y другим крајевима српскога народима песама y којима ce опева обичај славе, исто их тако има и y Македонији. У селу Слатини, y делу Македоније, која je данас под Грцима, пева ce како je Краљевић Марко славио (служио) и како je пред госте износио „десетгодинско вино" и друге ђаконије, исто онако као што то певају песме из других српских кра јева. Ми смо од свију српских обичаја y Македонији славу нарочито истаклп, јер je то најизразитији српски обичај. И Бугарп су слави дали такав значај. Чим су отпочели агитацију y Македонији, сматралк су за једну од првих брига, да униште овај српски обичај. При томе су ce служили најразличитијим средгтвлма. У почетку су њихови агенти свештеници и учитељн говорили да je слава паганскп обичај, да га црква није признала ида га, као таквог, треба одбацити. 2 ) За : ти.ч су настале претње, па онда проклињање y црквама од стране свештеннха свију који ce славе не би одрекли. Најзад, кад Je отпочела комитаџијска акција настало je кажњавање; најпре строгол\ опОјМСном за тим повчанол! уценом н, на послетку, смрћу. У архиви Српског Министарства Спољних Послова има званичних података о оваквом прогањању славе из Македоније. Но све ово нншта није помогло. Срби

•) Б. Прокпћ, Bojeoàa Ивац, најстарији историјски помен о слави y Македоиији (Брастео књ.lХ—X. Београд 1902, стр.бидаље).

2 ) 11 .5 C. Лктребовт», Обичап, стр. 3; Msetcmin Слав. Благ.Обцешаа 1887 бр. 11—12 стр. 556.