Makedonija

СРПСКА ВЛАДАВИНА У МАКЕДОНИЈИ

33

je византиски цар Василије 11, y многим бојевима уништио Бугаре, тадашње господаре y Македонији и да je „оне који су y земљи (Македонији) остали прогнао y Доњу Мезију к Дунаву. 1 ) И Бугарски цар Асен освојивши Македоннју 1230 године, рекао je, y натпису y цркви Четрдесет Мученика y Трнову, као што смо видели, да je освојио земље: „грчку, арбанашку и српску“ . To je било скоро сто година пре српског освајања Македоније. Срби су Македонију освајали као српску земљу. Приликом освајања Македоније и доцније, после тога, Бугари ce y њој никако не помињу. Краљ Милутин y неколико махова помиње своја освајања y Македонији. Он помиње освојене области y њој, назива их локалним именима, или по именима градова y њима, али о Бугарима не каже нигде ни речи. У биографији краља Милутина, коју je написао његов савременик, архиепископ Данило, исто ce тако ређају сва његова освајања y Македонији и именују области, па опет о Бугарима нема помена. Око 1318 године пише српски архиепископ Никодим. шта je све урадио српски краљ Милутин y „својој отаџбини, y српској земљи". За тим помиње Сабор (скупштину) српски, укомесубилиивладикеиигумани. Тусу међу српским владикама и скопљански, a међу српским игуманима: тетовски, гостиварски, нагоричински и скопљански. 2 ) У једномезапису, из 1330 године, писаном y манастиру Леснову, y Македонији, каже ce за Милутинова наследника Стефана Дечанског, да je „примио краљевство, то јест све српске земље и поморске и подунавске и овчепољске“. 3 ) Причајући о бугарскоме походу 1330 године, противу Срба, Стефан Дечански, y хрисовуљи манастиру Дечанима, казује да je бугарски цар био пошао y Македонију да „отме српску земљу“. Цар Душан y поговору свога Законика каже да je

ï) N. Gregorae, Histor. Bizant. 11, стр. 15a. Ed. Bonn.

2 ) B. Ђерић, 0 српском имену y Cmapoj Срби/ц u Македонији, Београд, 1904, стр. 9—lo.

3) Гласнин Српсног Учеиог Друштеа. XVI, стр. 34—35.