Makedonija

34

македонија

бугарскн цар био пошао на „земљу нашу", на „земљу отачаства нашега." 1 ) За владе Душанове Срби су освојили целу Македонију. У хрисовуљи манастиру Трескавцу, код Прилепа, од 1336 године, y којој ce назива „Стефан краљ све српске и поморске земље", Душан каже да je „помоћу сведржитеља Господа Бога и пречисте његове матере и молитава својих светих прародитеља Симеуна и Саве добио много градова, над којима су Грци раније владали". 2 ) 0 Бугарима нема нп речи. У једноме запису на Тетрајеванђељу, писаном y Атонској Гори, око 1347 године, каже ce како je Душану „Бог дао, милошћу својом и молитвама његових прародида завлада свом српском земљом до Морунца града, којк ce зове Христопољ (данашња Кавала) и до Солуна н целом Диоклециом до Драча“. 3 ) У хрисовуљи, коју je, око 1350 године, дао цар Душан своме манастиру Светог Архангела Лlихаила и Гаврила y Призрену, ређају ce дарови, које даје ово.ме манастиру. Ту ce између осталога даје и црква y Велесу „са људима, виноградииа и млиновима". Одређујући права и дужности људима, које даје .манастиру, он их назива Србгош, Арбанасама, и Власима. Бугарн ce не полшњу. 4 ) У „Законику“ који je за целу своју земљу издао на државноме сабору y Скопљу, 1349 године, Душан нигде не полшње Бугаре, и ако полшње све народности своје земље; Србе, Грке, Арбанасе, Влахе и Немце. 5 ) Није могућно да тадашњи српски законодавци, y два сабора, оба држана y Македонији, нису знали да y њој и.ма и Бугара. Кад ce y „Законику“ помињеитакомалобројностановништвосрпскедржаве, као што je било немачко (кога je било само нешто y варошима и нешто више y рудницима), за цело ни Бу-

I) Ст. Новаковић, Законик Стефана Душана, стр. 3.

2) Ст. Новаковнћ, Балканска Питања, сте. 290—-293.

3) Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, бр. 89.

4) Гласник Српског Ученог Друштва, књ. XV, стр. 264 310.

5) Ст. Новаковић, Законик Стефана Душана, члан 32, 39. 77, 82. 173.