Male novine

разие вестм

—(Варварски атентат.) Из Будимпеште јављају о овом грозном догађају ово: Неки кројач Ото Гнедиг иокутао је 25. нр. свирепски атентат на својој жени. Растонио је на ватри ио килограма олова, на се онда нривукао ностељи евоје бОлесне жене, којој је хтео кроз левак сзли ти растоољено олово у ухо. Кукавна жена још је толико била при себи и имала снаге да овом зверу а не човеку истргне из руке гвозден суд с растопљеним оловом, носле чега је почела помагати. Кад је тај зверски човек видио да је проаао, нададе бежати, рек;!вши узгред домаћима, да мора што брже позвати лекара, јер је његова жена пала у неевест. По врату онесвешћене жене остоли су трагови ноката, почем је видело да ју је најпре гушио, па онда да је хтео насути јој расгонљеног оло ва у ухо. Зликовац хтео је тим грозним начином да скине своју жену како би се дочепао 1000 Форината на које је била осигурана. * (Иастеров нови завод) ће се за три меседа отворити. Згоада је већ готова и сад само праве упутрашњи нчмештај. Зграда има два оделења. У једном је Пастеров стан, у коме су и дворнице за предавање и прегледање болесника. У другом је болница за болеснике. У споредним зградама су оне животиње овце, коњи, краве птице, и т д. које Пастер испитује. * (Изложба). Пољорадничка дружана бачбодрошке жупаније уредиће пољо дељску и индустријску изложбу у Новом Саду 1. (13) октобра ове године СА ВУ КОВЕ СГОГОДИЖЊИЦЕ II ДАН 9 Септембар Осваиу и жељно очекивани дан праве светковиие коју српска држава и просвета приређује сво^ме највећему великану у историји духовнога живота народног, неумрлом оцу нове књижевности српске. Тихо брујање звона разлегаше се по граду, а свет поче гомилама придолазити са свију страна, те да се у цркви помоли творцу свију твари, за покој душе бесмртнога Вука Караџића. На вратима саборне цркве, неколи

ко обележених чланова ириређивачког одбора, са неколицином опш.часника дочекиваху свет и неке унућиваху у цркву, на одређена места, некима опет не дозвољаваху да етоје ни пред цкрвом у порти. Појави смо се и ми, новинари, уредници београдских новина, са свима сарадницима, али, бесмо исте среће са овом другом гоми лом света, те нам се не дозволи да крочимо у свети храм божји. Морамо овде приметити, да је приређивачки одбор био овом приликом веома необазрив, да не речемо иеучтив: јер, кад треба штампати у новин^ма стотину којекаквих нрограма, позива, огласа и шта вам знам још, тада уредници новина немају мира ни код својих кућа. а у оваким приликама на њих се не обраћа ни искра пажње, и заборавља се да ће још којом притиком бити потребни за ово или оно. А што овде доносимо ово извеш ће с нрославе, доносимо га, не за љу бав одбора, већ што смо искрени поштоваоци неумрлог слављеника, што иам савест и најзад иовинарска дуж зост налажу, да о овоме дамо извешћа својим читаоцима. Док смо онако забезекнуто гледали у ове чудновате људе, чудеЈза се шта нас снађе, почеше долазити поједине кориорације, а на име, певачка друштва београдска. Многе од њих ношаху собом и по један скроман ве нац с тракама и натписима од кога је и коме се даје, као један сићушан заак евога поштовања књижевноме оцу; али поштовани одборници не до звојише да и ови венци парадирају, већ их вратише и без иратње отиратише код Ведике школе, да се тамо окаче поред Вукове слике. На послетку дође и „Београдско певачко дру штво," са заставо« и венцем; застава се однесе у цркву, поред даворијанске, венац се врати натраг, а пева чи одоше на хор. Улучисмо и мв ову згодну ирилику, те се поред певача провукосмо горе, јер даз бог, улазак за хор не бејаше посео ни један од борник. Служба је већ у велико била отпочела: чинодејствовао је г. Митрополит са двема владикама и многобројним свештенством. Јектенију је одговарао мешовити збор иевачког друштва „Корнелије". У цркви је био сакупљен силан свет: Краљева. влада, виши чинојници и официри, гости са стране и изунутрашњости Србијеразна друштва и отменији грађани. Око пола једанајст часова свршила се служба божја; певачи отпеваше трипут „Буди имња господње" дауступе места „Београдском певачком друштву", које је било умољено да пева ва но-

мену Вуку; свешгенацд изађоше из олтара — парастос се отпоче.

М.

(Наставиће се

СМЕСИЦЕ

(Чудан натиис). — Ј 7 Салцбуршком музеуму налази се један мач с овим особитим натписом: „Ко што год нађе, пре но гато је изгубљено, или што год купи пре него је за продавање, — тај умире нре него што се поболе!" * (Млеко). У Франпуској се толико производи млеко, да кад би се све саојило, била, би то река од једног метра шир(1ка и 33 сантиметра дубока и текла би дању и н<>ћу иреко целе године брзином од ]едног метра за сскунду! — Од тог млека нешто пију младунци, већи део уживају људи, а од остатка се прави масло и сир. * —(Напојнице у Бечу.) Неки Веч ки новинар, који се бави око статистике бечких нааојница израчунао је да се у Бечу издају келнерима за. напојнице ове своте: КаФане ш>хођене су различи го према положају нросторија, локалу и особитим одношајима. Има кавана, које имају на дан до 100 гостију а има други, које вх имају преко 1000. А како би иначе и могле некоје каФане осим огромних трошкова. плаћати на годину 15 до 20.000 Фор. најма. Мале каване једва етижу 1500 Фор., велике пак морају нлаћати десет чута толико. Тешко је потом мерити једном мером све 800 бечке каФане те се морамо задовољити само приближним бројевима, по којима ћемо схватити бар најмању своту, која се у Бечу и з д а ј е за напојнице. Узели смо с тога на око малу једну кавану у преграђу, која нам је позната Ту кавану похо ди око 150 гостију, од којих сваки троши на дан 20 новч. од којихдобива келнер на дан 3 Фор. Како се види, узели смо врло чедну своту, па ако то мерило употребимо на свих 800 бечких кавана, имамо на дан напојнице 2400 Фор. или на годину 876.000 ф. Ми до душе знамо, да има келнера, којинадан добивају у име нанојнице 30 и више Фор., но ипак смо се задовољили минималним бројем, а тај се приближује једноме милиуну.

(Хипнотизаи у умет ^ости). Хипчотизнм је закуцао већ и на врата уметности, тражећи себч и ,г у пр !1ступа. Тако је прошле године у париском „салону" била изложена слика Бј>ујнева, кија нос« наслов: »Ипе 1е доп <1ј сИпхдие (1е 1а 8а1ре1;пеге". С 1ика пресгавља чувеног проФесора Шлркова како н». овој клиници цредаје о хиинотизму Пред проФесором и слушаоцима стоји једна млада жен сга, г-ђца В., добро цозната посетиоцима Салпетријерске клинике, која је успавана хнниотичким сном. У истом „Салону" била је и једва слика Ричарда Боргчја под »ТЈп 8ид§е81;шп« која преставља неку женску, где седи под савршеним утицајем хииноткзатора. Докле је у опште догерао хиннотизам у Француској најбоље показују знамевити опити проФесора Л^јежоа у НансиЈу, који је изазвао еугестију на 1500 "етара са познат<>м справом за г >вор на даљиин даљше. Исти цроФесор нада се, да ће му то ускоро иоћи заруком и са фонограФом, ИОЛИЦИСКИ ГЛАСИИК Београд 11 Сентембра. (Притворсни). Ноћас су пригворени: Драг. Вујић таљигаш и Светозар Миловановић скитница због крађе кукуруза, Јевта Јовановић кз Пожаревца, Јулка Јаклић из Аустрије, Марко Ђорђевић из Алексиица, Јаћим Павловић из Њшенице и Марија Пушик сви због скитње, Јован Сгојановић и Петко Радоиић надниччри због лијанчења и Е.шза Берта служавка због лрађе. *! (Ос,ђени). Пресудама полицијским осуђени су: Ставра Тасић ка®. и Лудвик Хам касапин због нечистоће, Цветко Анђелковић млекаџија за продају воденог млека, Стеван Јовановић фијакериста, Љубисав Милић и Андра Ристић збсг к »цкања, Аатон Обила и Јозе® Кители из Аустри]е због скит ње, Марко Иетковић слуга што је службу напустио, и Тома Вучетаћ трг. из Панчева због торбарења. * (ОсуЏпи). Пресудама полицијским осуђени су: Јозе® Драбец кувар, што нија сљедовао власти, Лудвик Хам касапин због нечистоће, Нпкола Жупан каФ. што није уналио Фењер. Коста Даниловић и Антоније Атанацковић због нереда, Павле Јанковић из Пинчева, Јак в Го ф Коста Ненадо-

какво дооро дело, кад служите

вожедним хијенама

! Ја

мој1 ИМ

тим кревемоћег Бога, да ми да толико моћи. те да вао изведем на прави нут , да вас видим као покајницу, која се каје за сва зла, што је учинила до данас! Сад говорите, шта имате да ми нредложите, какав вам је предлог. „Ја сам се сама собом саветовала, Си њора! мислила сам и овако и онако, па сам се уверила, да сам и вама и крстага ком братству учинила велику неправду!" одговори СгеФана. „Кајем се што сам оног човека из крсташког братства предала Жбирима у руке!" „А да није то твоје кајање измишљено само зато, да што пре доЈјеш до слободе? Ти сигурно мислиш да су само твоје речи довољне, па да те одмах пусти у слободу и да у Венецији продужиш твој стари занат? Ја сумњам у те твоје речи!" „Ја нисам дошла амо да вас модим за слободу, но једино зато, да вам нешто цредложим, да вам докажем како се кајем за учињене нсправде," рече СтеФана. „Ја знам да ви сумњате у моје речи и моју добру вол^у; али сам уверена да ће

та сумЕћа исчезнути одмах, чим чујете мој предлог!" „Ја сам те за то и пустила овамо да те саслушам!" „Дакле чујте Сињора! Ја сам готова да неколико њих из братства одведем на острво св. Лазара те да заједно избавимо онога што је ухваћен! Ја се јако кајем што сам га аздала Жбирима. „А да није твоја намера да и ове љу де, који пођу са том, издага Жбирима?" СтсФана погледа Краљицу Ноћи „Шта мислиге ви, Сињора?" упита Је готово нонлагаена. „Ти заборављага на то, да си и мене и братство ивдала два пут! Ко два цут узастопце изврши тако гадно дело, тај ће учинити то исто и трећи пут!" СтеФана стајаше неколико трднутака као нема. „Онда ће ухваћени крсташ остати на острво св. Лазара, а ја овде на Галери" рече за тим једко. „Како можеш мислити да ћемо те пу ститн на слободу?" упита је Краљица Ноћи. „Зар сам ти је за то избавила живот да мене и крсташе изложим још

већој опасности? Да нас ти издага опет? Ако ти одеш са вшпе њих из братства на острво св. Лазара, под нрмвидном намером, да избавиш РаФаела; зар ти неће лако бити да позовеш војнике са острва? Није ли тако? Војници ће похватати твоје пратиоце, а ти ћеш бити слободна! зар ти збиља мислиш да ћемо ми послушати тебе, и усво^ити предложени план? Теби се не сме веровати више!" „Тако нисам мислила, Сињора, Захтевајте од меае што год хоћете, ја ћу све учинити само да вас уверим о истинитос ти мојих речи; Хоћете ли да положим најсветију заклетву, како ми није намера да издам крсташе Жбирима? Допустите ми да се закунем код светог крста! Ја мислим да ће вам то бити довољно!" „Добро, хоћу и то да нокушам с тобом," рече Краљица Ноћи после кратког размишљавања. „Ја не верујем да ћеш злоупотребиги моје поверење. Једном сам ти живот избавила — други пут то неће бити!" „Верујте ми, Сињора/ Ја хоћу да по правим оно зло, које сам учинила, попра вићу га сигурно!"