Male novine

који су се овде прлликом Вуковз прт славе бавали.

(Иарастас). Данас у 11 часова ире. подве држи се у саборној цркви парастос блаженопокојном Кљазу Милошу. * (Питомци Министарства привре де). Као што смо дознали, г. Министг р народне привреде намеран је, да веколико питомаца, који су се пријавили приликом раснисаног конкурска за поштанско -телеграФску струку, а која су свршили гимназију и ноложили испит зрслоети са врло добрим успехом, иошље на неколико година у Париз и Берлин, ради сгицијалног изучавања ове струке—да се управо снреме за ваше чиновнике поштанскотелеграФСКог одељеша. Ми се можемо само радовати овом решењу, и честитати г. Министру што је изабрао овај пут, да једном иоправи и ову струку, која је доста траљаво стојала. У исто време чули смо да ће се по повратку ових питомаца отв рити телеграфске инспекције, и да ће они одмах заузети места инспектора. Ово је веома корисиа установа, коју никако не треба пренебрегнути, само бисмо имали приметити, да би требало дати прилике овим питомцима, да, поред теоричногизучавања,нропутују и тако виде разве ове установе по разним државама, а уједно, дати им могућности, да се што боље усаврше и у је зицима, парочито Француском и немачком. Ба&е их малл број, те с тога неће бити бог зна каквих издатака, на које се не треба ни обазирати јер ћемо бар добити, кроз три четири године неколико стручних лица, која ће нам стоструко надокнадити ове незнатне издатке. Шта будемо даље дознали о овоме, известићемо одмах наше читаоце, јер смо сигурни да ће и њих овако предузеће обрадо вати и по томе заинтересовати, да што више о њему дозн&ју. (Гост). Динае долази нам у госте II и.

председник општине в

јтадо" *

тг уревењем.

СЛУЖВЕИИ ГЛАСНИК.

Министартки савет, по највишем овлашћењу Његовог Величансгва Кра ља, од22-ог јула ове г дине, на пред лог министра Финанције, а у договору са државним саветом, решио је: Одобрава се оиштини појатској, у ср нрокуначком, акр. топличком да може од својих грађана покунити, по сразмери нлаћања непосредног нореза, прирез о« 4556 24 дин. уз оба нол гођа ове 1887)8 рач. .године, и тим новцем подмирити расходе но буџету свом, састављеном за исту рач. годину. Одобрава се општини крушевачкој, у ср. власотиначком, окр. нишком, да М(1же од евијих грађана покупити по сразмери плаћања непосредног поре за, прирез од 2026 дин. уз оба полгођа ове 1887|8 рач. године и тим новцем подмирити расходе по буџету свом, састављеном за исту 1887|8 рачун. годину. Од< брава се општини голачкој, у ср. бањском, окр, алексивачком да мо же од својих грађана покупити, но сразмери плаћања непосредног нореза прирез од 1884 58 дин. уз оба полгођа ове 1887Ј8 р ч. године, и тим нов цем иодмирити расходе но буџету свом, састављеном за исту рач годину. Одобрава се општини краљевачкој, у ср. и окр. алексиначком, да може од сввјих грађана покупити, по сра змери плаћања непосредног пореза, прирез од3536 46дин. уз оба полгођа ове 1887(8 рач. године и тим новцем подмиритм расходе по буџету свом, састављеном за исту рач. годину. Одобрава се оиштини трнавачкој, у срезу козничком, окр. крушевачком, прирез од 6743 дин. и 70 пр. дин., који је она од својих грађана покупила но сразмери пиаћања непосредног пореза уз оба полгођа прошле 1886Ј7 рач. год., н тим новцем подмирила расходе по буџету свом, састављеном за исту рач. годину. Од обрава се о пштани рокачкој. у

годину, на оправку болница и оета лих државних зграда у земљи.

НАРОДНО НОЗОРИ1ПТЕ Непања, историска драма у пет чинова, написао Ммлош Цветић. Редитељ г. Цветић. Позориште дунком пуно, још после иодне се није мсгла добити ни једна билета. Публика је дозољно покгзала колико љуби ваљана дела. У дворани се могао ириметити велики број гос тију са стране, који су били нрисут ни Вуковој нрослави. Сам комад је код нас довољнО нриказан, било је о њему гоаора и на дугачко и на широко претресан је до најмањих ситница, и изречени су раз ни сулови и оцеве. Но вајбољи суд нека је писцу публика, ноја редовно нуни кућу кад се п Немања а даје. За то ми и не можемо на овом месту говорити о самоме делу, после толиких опширних оцена; но ћемо се само задржати на ирлказу комада тога вечера. Како нас је ове преставе нарочито занимала једна нова иојава на нашој нозорници, то ћемо на нрвом месту о њој и говорити. Госпођица Вукосав^ ЂурковиИева сгунила је овога вечера арви и.,т на позорницу у улози „Ане" кћери Дра гошеве. Није то лака ствар, ступати први пут на нозорницу, па у тако тешкој и јакој партији као што је „Ава". Признајемо, да нас је пре цојаве го спођичине у другоме чипу обузела нека зебња, ми смо страховала за успех, Јер смо нотпуно појмили тешк»ћу к је се „г-ђица Јуркоаићева" латила. Тако тешка улога, на још прво стунање пред нублику! — Две врло озбил>не околности, за које треба много кије чега, па да се нотпуно савладају. Но одмах после прве појаве, односно после нрве одигране сце не, уверили смо се, да је наша зебња била н еоопов ана, наше страхова-

(Даворје) Како је ово друштво већ отпочел) своје часове певања, то је на оозив смедеревског одбора, одвојило један хор од 16 певача, 1а суде Л УЈУ при забнви и помену на прослави Димитрија Давидовића. — 4* «► $»-

Рибарска

да може од св</]их грађана покупити, по сразмери плаћања непосредног нореза, прирез 2935 63 дин уз оба полгођа ове 1887|8 рач. године, и тим новцем подмирита расходе ио буџету свом, састављеном за исту рач. годину. Одобрава се министру унутрашњих дела, да може на оправку болнице у Пироту утрошити 8701 динар из партије одређене буџетом народног санитетског Фонда за текућу 1>лчу .ску

особа госпођичина и лепо, класичног изгледа лице. Док госпођица Јурковићева стекне више рутине, слободе кретања на позорници; док се боље упозна са техником у глуми и прибави вшпе слободе у опште, ми ћемо у њојзи, судећз бар но овој првој нојави, јамачно имати ваљану глуми' цу. А сада, ако се обазремо на то, да је ово њезин ирви покушај, можемо без зазора рећи, да јој је тај иокушај испао сјајно. Сматрали смо за дужност, да о госпођици проговоримо на првом месту, пошто је она и била тога вечера предмет нарочите пажње. Надамо се, да нам се то не ће замерити. — Говорећи о игри осгалих приказивача, држимо, да ни]е ни нужно спомињати, да је г. Јовановић одиграо Немању ваљано, онако као што треба да буде, а то је оно што је најбоље. — Од Н мањипе браће јачином се својом истиче улога Првошева. Г. Ђурђевић би можда још могао и да поднесе, да се на много места онако ужасно не дере. Он треба да размисли, па ће ваљада нојмити, да гњев и раздражење не мора да буде нрестављен само несносним викањем, што у осталом и њему самоме може да шкоди, јер се при том ужасно нанреже, а напрезање није ником корисно, нарочито но орган и плућа. — Г. Гавриловић (Мутимар) је своју улогу ваљаио простудирао, аверно студији и нриказао. Само не знамо како се слаже хермелински калпак (знак владалачког достојансгва) и један обичан пехарник!? На послетку можда то није његова кривица. — Г ђа Гргурова је у трећем чину, последњој сцени, достигла врхуиац своје моћи. — Г-ђица Поповићева је била врло добра Леиа. Г-ца Нигринова је са свим верно при■азала „Деспу"; али језик... језик.... Г-ђа Радуловићка није знала улогу; а осталн су чинили, колико је који могао, — па и то је доста. Једап отрок.

гондода дође до св,етлеће куле на Лиду. Њена слаба светлост једва осветљаваше мореку површину. Рибари су веслали брзо. Оеи нису нриметили да Јакокова гондола I де за њима у нриличној даљини. Он је шпао за љима таквом брзиеом, да их је увек имао нред очима Нела Јјуташе. Оеа није питала оца куда ће. Знала је да се његово путоваље тиче какве добре и племените ствари. Кад је рибарска гондола изашла на море они разапну једрило. Јакопо увиде да неће моћи тако брзо ићи за њиховом гондолом зато, што су они имали и једрило. То га је меого једило. Море је било још мирно. Час па муње осветљаваху 1&егову површину. Неко време пловила је његова гондола готово са истом брзином као и рибарска а то за то, што ветар не беше тако јак, да је могао терати рибарску гондолу са једрилом. „Узми и ти .једно весло, Нела," рече Јаконо својој кћери. „Ми морамо да идемо за гондолом оних рибара/"

бн се рећи, потпуно успела, да мно гв и многе тешке сцене, код којих смо ми вајвише страховали, готово потпуно савлада. Мл ово говоримо, имајући У ниду, да је ово ирво ступање пред тако многобројне гледаоце. Г-Џца ЈурковиКева има леп, звонак и при јатан орган, који се на неколико места одликовао особитом јачином и снагом, што обећава, да ће госпођица бити подобна за тако зване јуначке ''аР^ гије, чему иде у прилог узрасна

Нела

послуша. Она узе два весла и поче да весла снажно. И Јакопо узе још једно весло па удвостручи брзину своје гондоле. МалаЦњегова гондола пловила је врло брзо. Али се рибарска гопдола све више удаљаваше. Оаа беше унловила прилично у пшроко море. Јакопо виде да растојање, нзмеђу његове и рибарске гондоле, биваше све веће. И он и Нела запну из пегних жила да што пре дођу до рибарске гондоле. Јакопо је хтео ношто по то да дозна, шта намеравају да чине ови рнбари. Нису они без цељи пошли ноћу на тако далеки чут. Никакав рибар ееби у то доба ноћи иошао на море, ношто је сваки знао какве му се опасности могу десити. Нела је веслала као какав јак човек, али ипак су Јеронимо и Амадео измакли доста далеко. „Је ли упаљача сува,Јеронимо" упига Амадео. , ; Све је као што треба!" одговори упитани. „А плехане цеви?" „Оне су на бурету, у коме је и баРУТ, РАЗНЕ ВЕСТИ (Електрична железница у Наризу). 1 оспода Боател, Карбије и К<фтон намеравају да подигну у Паризу електричну железницу са спољчог булевара „ла Виле" до Монсејске пијаце. Линија ће бити 3077 метара дугачкд и имаће девет штација. Они намеравају да заведу начин вожења као и на омнибусима, т. ј. од прилике носче свака два мипута одашиља-

„Само да вкда не буде ивако мирна," рече Амадео. „Бојим се да они иа Галери не чу.ју кад почнемо да бушимо бургијом. Ноћ је доста мрачеа!" „Бољу ноћ не можемо пожелити," одговори Јеронимо. „Нричекаћемо још један сахат, Чујеш ли како вода шушти из далека?" »Биће јак ветар. Ти имаш право! Али ће бура почети тек нред свануће." „Ми ћемо донде бити готови!" „Они на 1 алери имају стражу/" примети Амадео. „Ја ти кажем крсташи су врло пажљиви/" „1о ја знам/" одговори Јеронимо, „Зашто не могу лађе високог савета да дођу близу Галере?" упита Амадео. „Ето ја ћу ти казати. Зато, шсо крсташи пазе и дању и ноћу, Ја мислим да они са више страна око Галере крстаре са својим гОндолама, бојећи се да се когод не приближи. 'Ги су људи врло образиви!" „Ја ћу отиђи на врх гондоле и оданде ћу пнзити на све стране," рече Јеронимо. „ 1и нази еа крму. Гондола добро плови. Јеси ли је управио као што треба?"