Male novine

је бугарска војека том пригодом доказала споју издржљивост, окретност и иавеџбаноет. Маневар је закључен свечаним обедом у нринца Кобурга, на ком је суделовало преко 300 особа. * [Поро6л>еиа поштаЈ. Између Коцровнице и Вирја поробљена је ношта. Украђена је кееа, у којој је било 14 000 Фор. Слуга поштански, који је ^ритворен, веле да је исказао, да је он уз награду од 50 Фор. дотичну повчану кесу неком шему непознатом човеку нредао. Истрага виља да доказке, колико је истине у овом доста сумњивом исказу. * [С ие иажње страдала] је ономад на нозирници у Пожуну иевнчица Бауер-Хелмер. У опери „Трубадур" у сцени где Леонора себе отрује, узе гђа Бауер Хелмерова дотичну Флашицу, дв маркира тровање, но тек што је исту уснама нримакла, а двораном одјекну ужасан врисак, и нриметише како цевачица носрну на страну. На брзо дознаше упренашћени слушаоци, шта се збило. С ненажње стављено је место стакленцета с водом, нека бочица у којој је било салитарске киселине. Отровна течност је тек само дирнула уснв невичице, али и то )е било доста, да је љуто раии. Па како је певачица одмах стакло одбацила од себе нросуло се нешто оиаке течности, те је и по рукама и прсима донала рана. Публика је ужасно огорчена на нехатост управе- Истрага је одмах поведена, ца се докаже, како је стакоце с отровном течношћу досиело на позорницу.

ТЕЛЕГРАФСКЕ ЧЕСТИТКЕ на дан Светковине Давидовићеве Вукурешт Овдгшње друштво „Словенски збор" позлравља прославу успомене на човека који је грађанским врлинама био узор другима, к »ји је своје србинство гледао у дужности да шири политичку свест међу суграђанима сројим без обзира на све опасности које су га ломиле и наиокон сломиле. Такво славне служи на част онима који га славље. Ако Смедерево прегне да ностане светлиља политичких и грађанских врлина, биће њему на дику а Србији на славу. То и захтева „Сав Србин." Председништво. Београд Мојим драгим чемљацима честитам данашњу проелаву са жељом да „Сав Србин" сриској интелигенцији остане вазаа узорит пример патриотизма и народног поноса. Слава народњем трудбенику Давидовићу. Генерал Грујић. Шабац Б)1аго Срнству доклен му синци заслужне очеве и ђедове штовали и на њих се угледали буду, слава Давидовићу, јер је аа Српетво живео! Хвала нек је Одбору на патриотском делању. Поздрав врлом Смедереву Живели патриотични гости питомог Подунавља. Милосав Куртови. Галац. Честитамо данашњу прославу, да је на дику и понос Српства нрослављате. Слава иокојнику, поздрав свима! Арменулић, Стевановић, Димитријевић, Сава Јовановић, Никола Јовановић, Светозар Јовановић, Сава Обрадовић, Мата Љубибратић.

Панчево Поздрављамо лепу славу Кију приредише честити синови народни и спомен великоме патриоти и вредноме трудбенику, Жалећи што не могосмо бити и лично учесници, кличемо: слава Давидовићу! Браћа Јовановићи књижари.

Будим-Пешта Здраво, браћо! Слава Давидовићу! Пека вас одушеви његово жарко родољубље, а српски му дух нека вас оживи и окрепи за народну борбу. Будимпештанска српска занатлијска читаоница. Нови Сад. Матица српскл, жалећи од срца што јој прилике не допуштају да буде нарочитим изаслаесгвом заступљена на ирослави стогодишњице великог србина Димитрија Давидовића, шаље своје братско поздравље и духу слављениковом кличе: један дух треба све нас да одушевљава — дух правог српског родољубља, једна мисао ваља да води сав рад наш — мисао за напредак и срећу милог нам српства, један жар ваља све нас да распаљује — жар трајне верности за прославу народа српског! Сав Србин Димитрије Давидовић заелужује да га цело Српство слави и узноси док устраје српског света и века. Слава му и част му! Председник Милош Димитријевић Секретар А. Хаџић, Београд Жалим што ми слабост крати лично учествовање. Из даљине се клањам сени и гробу ирвога српског уставо творца и заслужнога публицисте. Благо народу који ноштује заслужне синове — заслужио је имати их. Част и слава Давндовићу, а хвала онима који се сетише заборављена гроба. Из њега ће понићи нови Давидовићи. Сећајмо се и угледајмо се. Гига Гершић. Шабац Честитам данашњу прославу. Слава Давидовићу! Хвала нокретачима. Славуј. Београд Слава човеку који иам створи вовине, слава новинама које нам буде свест, слава свссги ксја признаје заслуге. „Мале Новине* Књажееац Слава сриском родољубу свему србину Давидовићу. Потомству хвала на успомени. Миловановић, председ. окр. суда. ПараКин Омладино будућности српска! у неувели венац бесмртне славе, бесмртним великанима срнскима, уплети и данашњу славу бесмртном Давидовићу. Слава, слава слављенику „Свему Србину," историку Давидовићу! Слава омладини, гостима и поносним Смедеревцима. Поп Зака и СоФија учитељица. Б еоград Честитамо одбору и Смедереву свечковину знаменитог Србина, који у обновљеној српској држави за прве и друге четвртине овога века срцем и умом, пером и речју својом послужи владаоцу и народу српском тако сјајно Ј)а дела његова на пољу штампе и његове заслуге на пољу унутрашње и сиољне политике онога доба, осташе за углед и дивиење потомству. Тек родољубвве и слободоумне мисли Давидовићеве свагда оживљују и креие дух српства и нек омлчдини српској показују пуг части и славе, пут сло-

ге, прегоревања и светог рада за отаџбину. Стојан Бошковић А. Васиљевић (свршиће се)

СМЕСИЦЕ (Опет о дуговииа А. Диме). Баш је овај Александар Дима овековечен са анегдотама о својим дуговима Ево још једне причице о томе: Један чизмар бану једног јутра у Мон Кристо, да потражи исплату једне признанице од сто талира. — Немам новаца данас, одговори Дима. — Немате новаца, рече чизмар; леп изговор, заиста. Али ја пронуштам драгоцено време трчкарајући сваки час! — Па лепо, рече велнки романсијер; да би сте се наплатили за ваше трч карање, сво вам десет Франака: разуме се по себи, да се ово десет Фра нака неће урачунавати у ону стотину талира што вам дугујем. Чизмар оде очаран и дође онет носле три дана. Дима му даде опет десет Франака, као награду за трчкарање и пропуш тено време. После шест дана, чизмар онет дође и прими још десет Фравака. После два месеца, Александар Дима плати чизмару суму од три стотине франака, али му је још и даље дуговао оних сто талира.

ДРУГА РЕЧ Извештачу ,,Дневног листа" са ДавидовиЛеве ирославе. „Днег чист* се опет чеше, и то ни о ч^у, ни о одбор и ни о кога др него баш о „редара." Он — управо извештач — одговара на нашу „Једну реч," па да би доказао како на Давидовићевој светковини није било реда од лађе до цркве, он износи један врло јак доказ а тај је: кад би тамо било реда, онда не би „нишка пијаца" излазила сваки дан иста у „Малим новинама," али пошто нишка пијаца излази сваког дага, то је јасно да у Смедереву није могло бити реда. Пошто овако калдрмџиску логнку нећс моћи многи да растумачи, ми сматрамо за пријатну дужност, да то објаснимо дневниковим читаоцима. Сва је ствар у овоме: извештач је сео да пише о неком измишљеном нереду на Довидовићевој светковнни, иа како је њему потребно бар један сат времена да може наиисати 45 реда гармонда, то је врло природно, да је за тако дуго време брат извештач заборавио о чему је сео да пише, па место о „нереду" код Давидовића, завршио је с тиме; како је „редар" Давидовићеве светковине крив што нема реда у — „Малим новинама." За ово последње нећу да замерим извештачу, јер најпосле има разних „штилова" у иисању, па можда је та кав „штил" овог извештача, да о једноме ночне да пише иа с другим заврши. Но да скренемо пажњу на његове примедбе о главној ствари, поводом које смо ми почели овако Јавно да разговарамо; т.ј. како је нужно лило, да буде нараде од паробродске станице до цркве, јер, за Бога, извештач „Дневног листа" вели: „мисли да је увек лепше и паметније кад се одржава „ред" а избегава „неред" Факт је да је у прогр&му предвиђено да ће коме требати да остави ствари; Факт је да их је било који су оставили ствари (ако је по вољи извештачу, можемо их именовати), а што је брат извештачу сва „плен-па-

рада" био један „иберцигер," то је погрсшка баш са које је пошао извештач и разуме се — сиотак'о се. Но као што се из одговора извештачевог види, главннје иу је оно, да у „Малим новинама" излази „једно исто." Збиља, то је истина, то и јесте разлика измеђ ,,Дневног листа" и „Малих новина,'' што се у „Малим новинама" штампа увек ,,једно исто" а у „Дневном лисгу" увек нешто друго, н. пр. у ,,Малим новинама" штамна се као ,.једио исто" нишка пијаца а у „Дневном листу" штампа се увек нешто друго н. пр. у једном се броју изгрди Коста Христић и то што је могуће бруталније а за два три броја касније. пише се нешто друго (т,ј. да, не гшше се „једно исто") дакле, пише се, како је исти Коста Христић најдостојнији да буде председник београдске оиштине, па даље: у „Дневном листу" (види „позориштне варијације") илуструје се народно позориште као кућа блуда, а ту скоро, ама баш врло скоро „Дневни лист" у једној рецензији иише о нашем ме зимчету — позоришту — и вели, како га треба штедети; даље, ту скоро изгрдио је „Дневни лист" установу „Српског пар. друштва," рекао је да је чивутско, да је сиграчка, да то чак треба полиција да забрани, па одма за два трн броја доцније да неби писао „једно исто," иисао је како су то лађе особите конструкције, како могу но највећем ветру да илове и како јс то добра установа и т, д. Ово је само што смо упамтили, а колико ли би нримера могли да изнесемо о дневниковом неписању „једног истог," кад би се наканили да му прелистамо листове. Ако би хтео „Дневни лист" да му доказујемо његове честе нелогичности, контрадикције, па најпосле и службу појединцима, то му можемо у свако доба стати на биљег, али на овом месту није вам то цељ, на овом месгу ми имамо да аречистимо рачун

„Извештачу" пак ј ;нреиоручујемо да и даље ради на ,,анегдотама," „телегр&мима" „смесицама" и т. д. јер за иолемике свакојако нужно је више логике. Редар.

ПОЛИЦМСКИ ГЛАСНИК Београд 24 Сентембра. (Притворени.) Ноћас су притворени: Петар Мандић надничар овд. због протурања лажног новца, Милан Митронић из Ниша због нереда, Марика Гркиња проститутка и Сима Непоновић из Босне због скитње и тумарања. * (Осуђени). Пресудама полицијским осуђени су: Михаило Крстић, што је јечам мешао у туцану кафу, Мита Ацић кравар због непослушности, Мвта Радовановић молер због увреде, Коста Симић шпедитер што није пријавио свога слугу. Риста Крстић момак пекарски због омаловажавања власти, Ана Игнац из Аустрије »бог свађе и боја и Петар Јоваеовић каФ. што је преко проиисаног времена држао отворену каФану.

ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ Госиодин Филип од Фсрари и његов п обратим госиодин Едуард Буланже из Париза ириликом доласка свог у Пирот 14 ов. м. иодарили су каси савезне пиротске стрељачке дружине 100 дипара. Управа пиротске савесне стрељачко дружине изјављује овим именованој г. г. дародавцима највећу захвалност. 20. Септембра 1888. г. у Пироту ОДБОР.