Male novine

"ШОДНО Д080РШТЕ Субоха: Све за сина, комедијау 5чина напнсао Ожије. Недеља: Сеоска лола, повор. игра у 3 чина написао Тот (Наставак) У сваком свом комаду Ожије износи демокрацију као иобедиоца, а буржоазеји као једном израсту на болном друштву иоказује врата. Н>егов ће комад живети још као врло сувремени; а после кад ишчезнв га борба, биће веран табло данашњег сталешког окршаја. Марешал ће остати тип глупо — сујетних људи, који хоће да се користе талентом другога те да дођу до поштеног имена пошто су непоштењем стекли срестава да то учине. Не треба ни да говорим, да је овај као и сви Ожијерови комади, пун духа, врло интересан, врло добро технички израђен; и да су му мисли и идеје на најлепши начин исказане; да му је правац хуманитаран без утопије и да нема баналитета. Једини баналитет у Ожијера је што су му комедије врло сличне, решавајући увек исти проблем, те се може узети као нека пропаганда.

[Велика Школа] Од понедгљника већ отпочела су на Великој Школи нредавања из свију нредмета. [Плеленито дело.ј Како чујемо Сављани су се договорили, да о заједничком трошку издржавају једнога сиромашвога ђака, који ће учити права у Наризу. Као што чујемо, избор је иао на Ђорђа Васића правника III. године. Ово је заиста лепо и нлеменито од Сављана.

[Једна нова појава у пашем па родном позоришту) Као што смо позитивно извештени, уирава краљевско-српског народног позоришта ради на томе, да ложе под извезним нумерама ирогласи као ложе чија ће се места, (Значена нумером, моћи продавати. Цене таквим местима биће, као што за сад дознајемо, 4. динара, тако да ће ложа, која је пређе коштала 12 дип., сад бити 20 динара, нрепостављајући да ће, као и до сад, бити пет места у ложи. Ми немамо шта да кажемо против такве намере управине, ми чак видимо у томе и корист позоришта, ал ; ми би имали скромно да приметимо да је таква намера управина некоректпа, јер би се тиме могле произвести многе зчоуиотребе, па чак и непријатносги по саму публику, — јер би се једног дана могли у таквој ложи наћи с личностћма које 6и нас, отворено да кажемо могле комиромитовати, што не би никако служило части позоришта. У осталом ако се то обистини задржавамо себи право да о томе што опширније проговоримо, •* (Српска народна виша музичка школа). Од 1. октобра отвара се овде у Београду виша музичка школа, (Конзерваторијум) која ће се звати „Српска народна виша музичка школа". То ће бити, као што чујемо, конзерваторијум за све инсгрументе, као и за певање соло и Ј^Јј-о ов. мес. и трајаће до 15. октобра, свакодневно од 9—12 и од 2—6 по подне у стану. Обилићев венац број 22 на I, спрату. Програм ове школе као све опширније о њој ми ћемо донети у једном од идућих бројева. Колико ми сазнајемо, за проФесоре ове школе, ангажоване су најбоље наше снаге музичке, што довољно гарантује солидност ове усганове. Установа и иначе сама себе препоручује, те тако било би излишно говорити што више у њену препоруку, ал' ипак за то, ми нећемо пронустити

да коју опширније нроговоримо, док добијемо програм.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК. — Указом Његовог Величанства Краља од 15. Септембра поставља се У министарству ииостраиих дела: за секратара У -те класе, Димитрије Ј. Кумануди, досадашњи нисар 1-е класе, за писара 1-е класе, др. Маша Ђ. Милићевић, досадашњи дијурниета. Министарска савет, но највишем овлашћењу Његовпг Величанства Краља, од 22-ог јула ове год., на предлог министра правде, поставља: за нредседпика суда окр. крајинског, Милана Милетића, судију суда окр. крушевачког: и за председника суда округа црноречког, Ђорђа Шалавардића, судију суда округа рудиичког. (Расплс) Заступник мпнистра финансије г. Министар иностраних дела издао је распис свима царинарницама у коме обраћа строгу пажњу на царинење нарочито са нограничких вашара, који распис завршава овим: Царинарнице нека добро мотре и кад је и како ко и су чим отишао, и како се и су чим вратио. а у случају пот каза, подозрења и сумње, да сваког и визитацији подвргну и по закону иоступе. Сви пак, који на страну нолазе и враћају се са етварима, које су онамо добавили, треба да се клоне I иогрешака и избегавања пријаве. јер поред казне, визитирање, свлачење и одузимање ствари је и осетан моралан прекор, који свлком немило пада.

КЊИЖЕВНОСТ УМЕТНОСТ и НАУКА

зут5Три)ска царица ноштујући великог генија понемченог X. Хајна, дала је 10 хиљада Форината за подизање његова споменика. Ну Фридрих II. нем. цар за тај дар одговорио је, како истина и он сам нризнаје Хајнеу песничког генија и да га поштује, али да ипак не треба му дизати саоменика, јер је „писао неке глупости против Хохенцолерна 1 '.

* * *

венских бољих песника. Међу оста^има налазе се: Змај Ј. Јовановић и Пзра Прерадоваћ, о којима има и кратка биограФија. Сем тога у тој првој књизи је и неколико народних иесама из Босне. * * * Ових дана читамо у разним новинама, како неки Мих. Димић путујући глумац хоће да да у штампу своју „дивну" (како писац вели) драму: Зулејку. После бугарског рата, нојавили се у српском књижеству са својим песмама разни сатлерско-тапецирерски момци, и т. иодобно. Сад смо ево добили једног драмског писца. Још би требало какав шустер, коме „не мирише ћириш" да се ода на пнсање социјолошких и економских студија — па би био дивач табло!

* * *

У последње време ради се у Француској на том, да се, у колико је могуће упрости Француска азбука. За тај посао подузео се и славни Фран цуски сувремени педагог Емен, да поједина слова колико може Фонетише. Тако би се тада упрошћено, место рћ писало I'-. место 9 пиеало би се 8, место аи, о и т. даље. Тим би сс учинио велики напредак у Фракцуском језику, јер би био пристуиачнији и лакиш за учењз странцима, а и самим Ф р нцузима би тако упро шћен више користио.

— Фрајденрајхова позоришна игра „Граничари ", која је већ толико позпата у нас и толико омиљена, нреведено је на румунеки језик.

РАЗНЕ ВЕСТИ

У последње време изашла је у Петрограду књига под насловом: Словенска библиотека, коју уређује неки Г. Геруц. То је збирка песама свих сла-

(лкчшдоа рускога престолонаследника). Један аустријски лист јавља, да се руски престолонаследник велики кнез Никола приликом боравка у Гмундену верио са принцезом велском М04, трећом ћерком инглескЈГ престолонаследника. Посета руске царице у Гмундену веле да је имала искључиво ту цел>, да упозна наследника престола руског са будућом царицом руском.

„А ако и ми одемо са њима у ваздух?" упита Јеронимо и управи гондолу на острво Св. Николе. „Па шта ћеш изгубити? Мени је све једно! 0 моме животу не водим никаквог рачуна, све би ми једно било, баш кад бих нашла смрт заједно са тим проклетим крсташима," одговори СтеФана. „Ако одлетимо са њима у ваздух, то ће бити у једном тренугку, тада нећемо знати шта се догађа са вама! Та сви морнмо умрети једном! Ко зна какве нам муке још пред стоје ако дуже узживимо? Ако вам је потребан кој, који ће нотпалити барут, ја сам овде! Ја ћу то да извршим! Ту дужност примам на се!" „Она је храбра, врло храбра, то јој морамо признати!" рече Јеронимо Амадеу. „Мрзост је што ми даје ту храброст," настави СтеФана. „Знате ли ви шта је то мржња? Та она је јача од оних цениеа, што ћете ви добити! Ја не захтевам новац! Ја хоћу само да задовољим моју мржњу!" „Ти си жедпа освете!" рече Амадео. „Жеља за осветом угасиће се тек тада пошто ја умрем! Али не, она неће ни онда бити угашена! Ја ћу је понети са собом

у гроб!" одговори СтеФана. „Кажем вам, пре се нећу смирити, докле год не задовољим моју мржњу! Шта ме се тиче мој живот? Шта имам од њега? Ништа — само патњу и иуку сиротињу! Ја сам ваша! Наше су цељи разне, ви желите новац и зато спремате пропаст крсташима — ја желим само — — — ; „Ћути! М ти си грамзива за новац!" рече јој Амадео. „Али ме у овом случају плаћа моја мржња, а не тајни Трибунал! Но реците ми куда ћете?" унита СтеФана. „На једно усамљено обаиско место острва Св. Николе " одговори Јеронимо. „Па за тим?" „Онда на море/" „Дајте ми два весла, гондола ће брже ићи," рече СтеФана. „Већ је ноћ! А ове ноћи ствар се мора свршити? Имате ли доста барута?" „Толико да би могли три овакве Галере да бац шо у ваздух!" „Они на Галери биће на опрезу! Та то су прави ђаволи." настави СтеФана, узев још једно весло од Јеронима. „Ако буду поставили страже но гондолама у близипи Галере, онда им се не можемо

Приказје био врло добар. Има само у једном спора. Жабоаје је канда другачије замишљен но што га г. Цветић приказује. Људи, који нрекуже ову свако дневнуборбу, који се прекаљају у иеириликама, врло еу затворени и неприступачни душевним потресима Жибоаје је човек који се у свакој прилпци ноказује једнак. Као гробар и новинар, као разводник и човек од партије. Има само једно лице за кога он чува све своје одушевљење, сву своју скривену душу. Тај је човек — његов син. Али ирсд њим нема устручавања, либлења. Ту се осећаји изливају бурпо; ту му груну сузе из очи ју ота итидарту је он го — наг. IIламено одушевлење које му дају његове идеје за које он живи, све се на једаред појави. Без аФектације, без мерења Пред сином је он човек новог покољења, први убојпи ред— што он вели — који неда, да би се другом преко његових леђа испели на шанац. Пред другим светом — рачунџија, без пренемагања, ладан, повучен и циаик. Тако бар изгледа. Гђа Гргурова је била врло добра, то је њепа стара улога — али не и тоалета. Гђица Поновићева је била права „милостива госпођа«. Уздаси јој иду врло добро од руке и и ри том нриближити! А ако нас ухвате, онда ј е наш живот отишао до врага, верујте ми што вам кажем! „Ми ћемо се већ приблнжити Галери, то буди уверена," рече јој Амадео. „Десно! Држиге више десно," повиче Јеронимо и показа руком на једно место обале Св. Николе. Амадео и СтеФана веслаше уцраво тамо. Неколико тренутака доцнаје пристане гондола на оно место, које је Јеронимо показао. Између шибља и трске беше сакривен пекакав сгари чамац. У њему беше буре са барутом, покривено једним старим једрилом. „Принреми све што трсба," рече Амадео Јерониму. „Има ли ту и Фитиља за цотпаљивање?" „Желела бих да знам, како ћете ово буре са барутом да однесете на саму Галеру?" упита СтеФана. „То ћеш видити," одговори Амадео, улазећи са Јеронимом у стари чамац. Они наместе буре на сред чамца и уиуку у њега дугачак фитиљ. „ГХази само да нам се та ђаволска справа не унали пре времена, јер онда ћемо ми отићи у ваздух а не крсташи/"