Male novine
министар је решио да се на истина-|ле. Како се ми осим Ненадовићевих
илаћује но 1 дин. од 100 крг. „Српске Новине" доносе у јучерањем броју саисак артикала, за које су трговци дужни ла иодносе царинарници уверења о иореклу робе, кад их из Турске доносе. Г. Министар Финансије јавља раснисом свима царинарницама, даје, по берзанским листама, један златан новац од 20 динара вредео у прошчоме месецу октобру 9 Форината и 64 крајцаре, те да се и царинарнице, кад наотупи потреба преобраћања Форината у динаре, држе овога курса.
П0У1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БеограО, 4. Новембар 1888. Крађа Неиознати лонов украо је из подрума Аце Ђерића зидара: 20 ком. пешкира, 2 марамс свилене, три женске кошуље, једну црну вунену мараму, једне златне минђуше и јсдне сребрне, 3 златне мамудије, 5 ком. цванцика и две рекле. * Притворени. Ноћас су притворени: Владимир Јерковић калФа саиунџијски Лазар Милић надничар и Младен Мол нић због скитње, Нетар Игњатовић из Ивањице због онорочавања власти Христина Марумен и Марија Шипа новић из Аустрије због блуда, Карло Беглац пинтер, Андреја Златановић глас и Милјтин Канач слуга збзг пијанчења.
ПГОСВЕТА
БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ „Вепеција, усаомвне с аута у Ита■ лију, наиисао Марко Цар. у &адру, иечатном И. Водицке /888. — 8. стр 125. Право да кажемо, мало нас је која књига тако обрадовала као ова младога писца г. Марка Цара. који је срнској публици познат са својих врсних радова, које он зна да заслади лепим и финим стилом. Ово најновије дело г. Цара нрочитали смо с особитим задовољством и дивили се пншчевој вештини у описивању Млетака, њених знаменитости, а особито разних сли ка, које се налаз по храмовима и уметничким галеријама у Млетцима, а које су г. Цара до одушевљења зане-
радова, не можемо похвалити добрим нутописима, то нам је „ Венеција• добро дошла и ми је најискреније препоручујемо свакоме, ко Јжели да се упозна са не:<адањом „приморском царицом", са којом је српски народ био у тесним трговачким и нолитичким одношајима. Књизи је цена један дииар а може се добити код писца у Задру (2ага, Ба1ша1;1еп). — Ваљда ће се моћи добити и код наших књижара.
ИСПРАВКА Г. Председника београдске општине, у јучерашњем броју „Дневног Листа* У једном од скорашњих бројева нашега листа, донели смо белешку нод насловом „Са новога гробља" и у њој изнели нехатност председника општине, што није послао дрва за грејање чекаонице на новоме гробљу. То смо учинили из најбољих намера, боље рећи умољени од оних грађана, који морају да посећују ново гробље. Ако је ово неистина, имала )е свакојако да дође званична исправка од самога г. Председника општине, у којој би он доказом побио нашу белешку. Али разуме се, куд је и камо згодније било потпустити надзорпика новога гробља, да он отера г. Председника, јер је то сиромах човек, кога г. Председник може и из службе от пуети ги, те који ће свакојако за љубав парчета леба потписати оно, шго г. предссдник напише. Ми поменуту белешку нисмо донели у нам< ри да председника општине грдимо, већ да пребацимо нехатност наше општине, а г. Председник ће дозволити да ми не знамо, за каквог контролора или лиФеранта или макар ког другог, в ћ да је нами, управо јавности, одговоран иреставник оиштине а њему оаи, који нису своје лужности испунили. Но овде је случај, да сам г. председник није своју дужност иснунио и то ћемо доказати Надзорник гробља, вели у својој исправци, како јеонјош иочетком пр. месеца тражио дрва од неког председвика гробљанске управе и да му је овај казао, да причека док лиферант преда дрва. Дакае, није још бидо дрва. Па лено! Но, молићемо, чијим се то дрвима већ мессц Ј-ана ложила г. председникова канцеларија? И, молићемо, где су она дрва из општине, што су од протле године осгала, ваљ-1 Омагаепа срећа. Он правник треће да их тск нису мољци појели?! јгодине нз бечком универзитету, седео
Даље се вели у исправци, да, кад је се надзорник гробља обратио председнику, и за дрва, да му је одмах у очи Митровдана, нослао извесну количину дрва. Но баш је најмање имао рачуна г. председник општине, да помене ту „извесну" количину дрва. Ако је шта могло извинити његову ранију нехатосг, најмање је то могла та „извесна" колпчина, јер та „взвесна" количина дрва блле су једне „чезе" у којима се иначе носи иесак за калдрмисање из којих је вирило 6—7 цепаница. Гробљански надзорник јесте доносио исправку нама, и ми је јесмо одбили, али то за то, што смо знали да је гробљански надзорник још пре месец дана тражио дрва, те тако да је он најмање крив, те није ни нужно бидо да се правда, с тога смо и рекли да ћемо радо донети исиравку коју нам сам г. цредседник ношље. Жао нам је што нисмо могли да научимо на памет надзорникову исправку, те да је сад сравнимо са овом исправком, к^ја је изашла у „Дневном Листу", а која је у општини писана, и која се сем свега остмлог можз карактерисати денунцијантском исправком, каква најмање личи г. пред седнику, према његовоме цоложају, да пише. Ми нисмо надзориику гробља рекли: „да ћемо и даље наиадати на председника општине, па нек он сам одговара", а јесмо му казали ове речи: „Ми нисмо вас напали, већ председника, за то нек нам он оцгоаори". Биће да ово двоје није слично, и :о може изгледати само у таквој глави слично, где еу у опште збркани појмови. Ми смо чак хтели да тужимо надзорника гробљанског за клевету, али знајући да би и ту сиромах човек одговарао за туђе подметање, као што је и у исправци одговарао за ј туђу кривицу оставили смо то. У осталом, кад се већ започела овако мало опширнија реч о дрвима, гледаћемо, док приберемо мало више података, да у једном од скорих бројева иснричамо једну занимљиву причу о општпнским дрвима и о некој лицитацији од прошле године, која се некако чудновато завршила.
је код једне бабе, која је бројала као једну, осамдесет година Она је у том цвету своје старости имала обичај да купује срећке. Хамбуршка спећка бр. 783. серија 24 лежала је у њеном сандучету већ осам месеци и он, цравник треће године, знао је да она има ту срећку. Она га је често молила да завршује код разних мењача и по разним извпмама, да види које су нумере добиле. Тога рлди он је и прибележио у свој нотес број 783 серију 24 али ђак као ђак, немаран, па увек заборавља, те тако и баба већ дигла руке, па га није више ни молила. Елем, прећи ће још једно три четири месецз а ђак седне једно јутро у каФани да пије кафу падне му случајно поглед у новинама на неке извучене нумере. и какво изненађење — добила нумера 783 серија 24. Дивно, узвикну ђак, баба добила и то грдну своту 100 - 000 Форината. Сад, раЗуме се, ђак као ђак замакло му за око 100.000 Форината, па шта и како ће. Сви му се нланови свели на један: друкче не може бити, да он узму бабу за жену, но да јој још не говори, даје добила срећку. Елем оде он кући, ца и не помиње ништа о срећки,већ летно затражи од бабе руку. Разуме ее, она прво викне: „Јух, синко, куд би то после се мало иогледа на омигне левим оком и — при-
I"
СМЕСИЦЕ
ишло гледало стаде. Елем, венчаше се и мирно поживеше два месеца а ђак, још једнако ћути за срећку. Једнога ће дана он за ручком, кобајаги сад му иало на памет, рећи: „Е, драга моја женица, ти чинимн се имаш једну срећку, а?" — Јес, одговори баба, имала сам драги мој, али сам продала кад смо се се венчавали, требачо ми је још мало трошка за венчање."
кил п П п » 77
БЕОГРАДСКА Београд, 3 Новембар 19457 Жита . . 10.80 Сувих шљива, —■Шљива нових —•Брашно фибо . .(Брашно леб. нес . —.—.— Брашно „ сеј. —.—• 3038 Кукуруза. 7-85 Кукуруз. браш. 1862 Јечам . . . 7'88 4759 Овас .... 7.55 825 Раж . 7 85
КРАЉИЦА НОЋИ или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМДН ИЗ ИСТОРИЈЕ М1ЕТАЧКЕ РЕПУБЛЕКЗ КЊаГА ШЕСТА
.Убите ме
:настабак)
Ја нс знам
135) одговори
■стари Андреја дрктајућим гласом. „Та гледај ти то јогунасто псето!" аовиче Мнго и његове, од бесноће, зажарене очи поцрвенише, јер му је крв наишла у главу — он се сад сети оних речи , што му рече Фра Ђузепо — „та у свету нема горег, лажљивијег човека, но што је овај матори лунеж! Ја сам мислио да ће и мене служити верно, као нгго је служио мог покојног оца !" Стари Андреја нрекрсти се „Да, рекох ги, као што си служио мог покојног оца, 1 ' дераше се Инго. „На шго ти је то нретварање ? Ја сам те и сажалења задржао у моју налату ово нес-
ретно , и неолагодарно псето ; ја сам се надао да ће бити вернн своме госнодару! А он ми, за учиЕвено добро, враћн се не бдагодарношКу и издајством " „Не сномињи име ноксјног госнпдара, зликовче, разбојниче и убијцо! Зар твоја нрл.ава уста да се дотакну оне светиње, оног човека, кога је обожава цела млетачка ренублика? Несретниче, шта хоћега још? Зар ти је мало невиних жртава , чију си крв ти до сада пролио ? Бојиш ли се небесне казне,Инго Фоскари, убијцо нлеменитог Родрига Зенија и Бнргплија МираФијора ? Доста је било твога зла и твога разметања по туђем богатству , које си на зликовачки начин заузео/" новиче стари Андреја, дрхтајући од једа. Старац се више није могао да уздржи од гњева, јер је знао да овај тражи Едиту само зато, да је уништи. „Ево ти награде, бесно псето!" повиче Инго кркљајући од једа и нонмжења нред калуђером, јер су га речи Андрејине доиста понизиле, и брзо га нрободе мачем. „Тешко мени — ја умирем —" новиче Андреја и ухватив се руком за нрса, посрне —. „Боље што ниси заслужио , маторо
Ан-
псето!" рече Инго и извуче мач из дрејинах ирси.ју. Андреја но!)е неколико корака иосрћући, он се није могао дуже одржати на ногама. Крв је шикнула из његових прсију, ' он паде д са дубоким уздахом. Андреја се ва ваљао у својој крви.
V. Борба код капије у зтени. „Умбо, сине мој," чуо се дубоки глас граФа МираФИЈора у дрвеној кућици, где су ова два ро% обигавала. Умбо скочи са ностеље. „Ви мене зовете, Адмирале?" унита он. „Скоро је ноноћ! Т^ислим да ћемо ноћас иокушати са бегством , јер као што знаш , видили смо синоћ да су ускоци отишли да траже какав нљен ; а знаш и го: да смо однели буре вина стражи, која је код капије у стсни ," одговори старац полугласно. „Имара е врло пажљива, до сад нам није дала никакав знак ; али ја се ипак надам, шта ви !пе ја сам уверен да ће она вечерас доћи овамо , сине мој.