Male novine

стора Наполеонов слуга да узмк, ру за нове ципеле. „За Бога! Како ћу ја изаћи нред Н>егово Величанство"? унита овај слугу. „Па, у високом шеширу, црним данталонама до колена, црном Фраку и с мачем!" научи га овај, пгго млади обућар учини, па се унути у двор.Тамо га одма пусте у царев кабинет. „Ви нисте обућар, који за мене пр^ви обућу!" ослови га цар одма на уласку. „Нисам, Ватс Величанство! То је био мој отац!" одговори об}ћар отежући. „Па зашто није он дошао?,, „Он је умр'о!" „То је врло хрђаво! — Колико ћу морати код вас олаћати за цииеле?" „Осамнајест динара!" „То је много!" „А, Вашс Величанство може и скупље добити!" На тај наивни одговор цар се насмеја и пусти га да узме меру. Шешир који је обућар држао нод назухом испадне му баш кад је хтео меру узети, сагнувши се ла шегадигне силете се о мач који му тада дође између ногу и падне на иатос колики је дуг. С највећим задовољством царевим он је своју цељ цостигао и меру узео, али тек онда, кадаје шешир и мач на страну оставио. „Кад будеш у будуће долазио да узимаш меру немој носити и мач!" рече му цар, а кад је сметени обућар већ пошао он још викну: „Немој да правиш скупље од 18 динара — упамти добро!" ШАЛА — Учитељ: Зашто ми молимо Бога за сваки дањи хлеб, а не за недељни, месечни, или чак за годишњи. Ђак: Јер би се иначе уплеснивио. Учитељ: „Кажите ми, децо, зашто траје поштење најдуже?" Ђак: „Јер га нико не употребљава". — Неки учитељ рече у љутини своме ђаку који није знао лекцију: „Дч није мене, ти би био највећи магарац на свету

иж

— Уочи нове пове године завршила је нека учитељица шкопу овим речма: „Желим вам да од нзве године будете вреднаје и боље, него шго сте досад биле." „Хвала", рече нека мала девојчица, „желимо такође!"

Преглед стања на дан 8. Новембра 1888, Пмовина Дуг

I Сравнење са нрошлим стањем

Глмвница

Г,

20,000000

| —

Акцијс

20,000000

—

Привремене акцијс

10,00000ј

Акционари

7,500250

Банкпсте у теч. у злату [ ® «' 149,850 „ п , 8 2.970850 " " " сре,к 11,950560

—

15,071260

_ 6000 _ 27*20 + 118390

—

Благајнау звечећем новцуузлату 8,019520 „ „ ,, сребру 3,889942

12 34

7,484484

+ 42840 + 612

25 93

Стране вредности и салда страних кореспондената 575,0*41

+ 5095

Лисница у злату 808 949

—

3,990584

+ 4100

—

„ сребру 3,181635

+ 48897

Зајмови на државне обвезнице у злату 2,490526

—

3,900488

—

Зајмови на државне обвезнице у сребру ],409962

—

980

—

Текучи рачуни домаћих новча них завода

2,173415

— 5235

Менице за наплату

'20,703

- 5833

Кауције

148,480

Полагачи кауција

148,480

—

Оставе просте

229,800

—

Остављачи простих остава

229,800

—

Оставе по текућим рачунима

2,770382

Остављачи по „ „

2,770382

Резервни фонд

20,847

Вргдности резервног Фонда

16,727

Положене акције сриске Народне Банке

Полагачи акција „ „

Разни рачуни

36739

Обавгзе но текућим рачунима

48 272055

31,285 48.2720." 5

41 15

+ 471

КРАЉИЦА НОЋИ или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕП7ВЛИКЕ КН.ИГА ШЕОТА

(наставак) ,141) „Уверен сам о вашој оданости, а знам да сге сигуран, и вешт," рече он. „Не за боравите да охрабрнте све жбире — у ис то време пазитеда нико не дезна ваш нлан !" Дандоло оде из х-одника. Бембо га отпрати до степеница. Кад је Дандоло изашао , врати се каиетан Бембо награг. Он нареди све што треба, и пошто је све свришо оде из Палате, јер је знао да ове ноћи сен неће изалазити. Ј

Сутра дан у вече , неколико Жбира доведу капетана Бемба као апсеника, и затворе га у једну апсану. Он беше обучен у цивилно одело , како би му план сигурније испао за руком. Он је изгледао као и сваки други апееник, а по његовом налогу, тако се оа њиме и ноступало. Пошто су Жбири увели Бемба у ону ансану , где је била Еди га АмалФијева , тамничаар закључа врата и остави кључ тамо, где обично стоји. На крај ходника беше намештена једна даска са чивијама. 0 овим чивијама на дасци, беху обешени сви кл>учеви од апсана. Сад је требало да буде нажљив и да чека на Сен. Бембо је био љубопитан да ли ће доћи Сен, јер су сви знали, да она често долази у ову апсану, где је он био. На тај начин и иепало је Едити АмалФијевој за руком да побегне. Оа је ношто по то хтео да дозна, како сен долази у Палату и како одлази из ње. Бембо седне на кревет , и очекиваше шта ће да буде. Сахат за сахат нролазаше , а сен не дође. И сусра даа оста Бембо у иетој ап-

сани, али у исго време нареди да му се јави чим сен дође на мост. Чим му јавише да је Сен на мосту , он брзо пошаље једног стражара на други крај моста, и изађе на цоље , пошто Сен није дошла у ову апсану. Бембо изађе у ходник, у коме су Жбири видили Сен. Он дође баш кад треба. Сен није отишла на мост, него је ишла ходником, и кад дође до једних узаних степеница, које нису биле осветљене, сиђе доле. Не чекајићи ни тренутак један Бембо повиче да Сен стане. Нико ништа не одговори, нити Сен стаде. „Дајте буктиње овамо," новиле капетан, јер је сен исчезла у мраку. Неколико чувара отрчаше на разне страпе, да што пре рзврше наредбу капетана Бзмба. Брзо се донесу буктиње. Међу тим је Сен сишла низ стененице и кад је Бембо са носиоцима буктиња сишао доле није ништа нашао. Бадава је тражио на све стране, узалуд је обилазио сваки кутић. (НАСТАВИИЕ СЕ).