Male novine

Взванредпи послдник и оиуномо&сни министар II е класе у Риму, и д-ра Лазара Докића ироФгсора Велике Школе. И указ којим се на предлог застугшика министра Финанције, министра иностраних дела, поставља. за уиравника П-е класе народног зајма, Радивоја Предика, вршиоца дужности начелника II- е класе административног одељења министарсгва Финанције но потреби службе; за начелника Ш-е класе административног одељења минисгарства Финанције, Косту СтеФа новића члана 1-е класе цореске унраве, по потреби службе; за члана 11-е клаее пореске управе, Драгољу<">а Јовановића, секретара 1-е класе исте управе; за секретара 1-е класе пореске управе Сганоја Стеиановића, контро лора И-е класе унраве народнога вајма у министарсрву Финанције; за контролера П-е класе упраке зајма, Јеврема Ђуровића. књиговођу Ш-е класе исте управе; за књиговођу У-е класе управе народнога зајма, Павла Тодоровића. бројача 1 -з класе у главној државној благајници; за бројача П-е класе у главној државној благај ници, Ђорћа Ст ^Фановића — Вилов ског, дијурнисту управе народаог зајма и за нисара 1У-е класе министарства Финанције, Живка Јовановића писара V-© класе иетог министарства. Даље доносе рад конФеренције од 25 Октомнра ове године, односно начина како да се подјемче слободки избори ; Његово Величанство Краљ, осећајући потрсбу да да еледства датој Својој речи у прокламацији, да ће избо ри бити слободни, сазвао је једну конФеренцију од доленотнисаних. Краљ је разлагао како налази да ваља слободу избора иодјемчити противу свега онога, што је давало до сада повода жалбама од разних страна. У тој цељи изјавио је жељу, да сазна мишљење коиФеренције односно тога, да ли не би требало изменути тборни 8 јкон ва ојнову чл. 56 зе маљског Устава и издати привремени закон, који би вредео само за пред стојећи избор Велике народче Скуиштинц у том закону наредити, да бирачке одборе за бирање повереника као и за бирање посланика састављају нет лица и то: једап судија окру жног суда; коцком одређен, председник општине укојој избор биваикоја би се — општина — такођер коцком определила, и три члана, од којих би но једног одредила свака политичка страикг за сваки срсз и за сваку варош и то V муној сехници Уставо-

творног Одбора. КраА је даље изјавио готовост, да се у таквом закону донесу ближа оиредељења о месту, времену и дану избора, као и жељу да тај закон влада с Њим изда тек по што буде израђен у једном одбору од по једног правника, из сваке странке, у Уставотворном Одбору претресен и одобрен и на протоколу констатовано буде нотписом свију чланова, да су све три политичке странке сагласне, да се изуз^тно учини још једном употреба од чл. 56 Устава. После подуже дебате, у којој се конста^овало, да се нити једногласност нити једнодушност ностићи може, приступило се тајном гласању, које је показало, да су 16 гласали противу употребе чл- 56. Устава у овој прилици, а 12 за. Краљ је, саслушавши све разлоге и побуде које су у дискусији пале, изјавио сумњу да се ма каквим адми нистративним мерама може гарантовати све што је желео, и у цељи ближег правничког испитивања тога питања — питања о административним мерама — изјавио жељу, да кон®еренција одреди за ту цељ г. г. Јевр. Грујића, Миту Маринковића, Јована Авгкумовића и Мих. Кр. Ђорђевића на што се конФер '.нција једногласно одазвала и сагласила. Јовап Ристић с. р. М. Гарашанин с. р. С, Грујић с. р. П. Велимировић с. р. М. Љ Глишић с. р. М. Жуњић с. р., П. И. Вуковић с. р,, Дим. Маринковић с. р., Никола Крупежевић с. р„ Р. С. Поповић с. р.. Марко Пегровић с. р., М. Кр. Ђорђевић с. р., Св. Милосављевић с. р., Ран. Б. Тајсић с. р., Јеврем Грујић с. р<, А. Васиљевић с. р. Ст. Вошковић с р. ЈБуба Молеровић с. р., Мил. Кујунџић с. р., Марко Стојановић с. р., Т. П. Ту • цаковић с. р., Сима Несторовић с. р. Мих. Павловић с. р., Свег. Николајевић с. р., Аксентије М. Ковачевић с. р., Ј. Ђ. Авакумовић с. р., С. Д. Рибарац с. р., Ј. Белимарковић с. р.

Саставши се на Митров дан код Њоговог Величанства Краља. конФеренција долепотписаних испитивала је нитање : да ли се на основу изборног закона и постојећих земаљских закона могу админисгративним путем, с обзиром на чл. 56 земаљск>га Устава, издати наредбе за извршење закона нрироде такове, да још већма осигурају слободу избора. У том реду мисли, конФеренција се је занимала с тим, да ли бч се ирема примедбша, које су у јучерашњој

[НИрој конФеренцији пале административним путем могао ближе определити и регулисати начин бирања новереника, дап, време и место где се то бирање има извршити, као и место састанка повереничке скупштине за избор аосланика. Господин Авакумовић изнео је нред конФеренцију своје чисто правничко мишљење, да би сс на еснову првог става чл. 54. изборног закона могло наредити, да ирилико^. бирања иовереника буду састављени бирачки одбори као и при бирању посланика. Г. г. Јеврем Грујић, ДимитријеМаринковић, Мика Тзорђевић сагласили су се у томе, да су опредељења чл. 52. и 54. изборног закона сумњива и нејасна, но да, по што од времена, како су садањи Устав и изборни закон у важности, па до данас, нису никад приликом бирања новереника образовани били бирачки одбори, нити је у томе што год до сада расиисима регулисано, свака новина у томе погледу административним путем, ради извршења сумњивога законског наређења, чије неизвршење свакојако није до сада давало повода жалбама, била би нрема јучерањој одлуци шире конФеренције, исто тако политичка незгодна, као и само издавање новога закона, на основу чл. 56 земаљ. Устава. Госнодин Јов. Авакумовић и ако налази у онаком разумевању закона (чл. 54Ј највећу гаранцију за слобо> ду избора, прилази на чисто политичко гледиште ове тројице господе. Односно дана, времена и места,где се имају обавити избори повереника, као и места састанка повереничке скупштине за избор посланика конФеренција се сагласила, да су у тим питањима у нретходећим расписима па и у последњем расиису министра унутрашњих дела од 22. јануара 1888 године, та питања у духу законодавства испитана и регулисана., 26. октобра 1888 године у Београду. Јеврем ГрујиК с. р , Дим. Маринковић с. р., Јов. Ђ. АвакумовиК с. р., Мих. Кр. Ђорђеви/1 с. р.,

ГШИЦИЈСКИ ГМСНИК БеограО, 15. Новембар 1888. Притворени. Ноћас су притворени: Антоније Митровић, Живко Митровић надничари, Нистас Ристић келнер због ноћног тумарања; Мијаило Ристић келнер , Ђорђе Марковић из Босне, Мијиило Брдаровић из Шапца, Среген Петровић надничар овдаш. Арса

Јусмансвић из Турске, Војин Живковић и Љубомир Панић кал*е об \ћарске сви због пијанчења и нереда. * ОсуЏни. Пресудама полицијским осуђени су : Терезија Шенер овдаш. што је колима зарчила улицу, Фрања Сич и Милија Арсић пиљар овд. због нереда, Стана Мнлошевић из Ваљева, Катарина Гитлер и Стака Станковић из Аустрије, Марјан Димитријевик из Јосимовића, Гаја Нешић из Алексинца Милан Мичевић из Ауетрије, Јаков Аиостоловић из Турске, Трифун Грујић из Босне, Ђура Тоткоиак и Стојан Маркељ из Аустрије, Радивоје Влашић овд. Риста Стојковић из Г. Милановца сви због скитње. * (Нађено ) Служавка г. М. Ђелешевића чиновника нашла је једну банку од 10 дин. — Такође и једно ирасе, длаке шаране нађено је и све се налази при кварту врачарском.

КВАРТИР са четири собе, кујном и подрумом у мојој кући на теразијама на лицу чаршије, а бившој г. Милосава Лешјанина, лајем одмах под кирију, коме треба нека се обрати ради погодбе г. Радовану Ђорђевићу, трговцу, у дућану под истом кућом, или г. Проки Јовановићу код „Рускох Цара". М. Л. ГлишиК 1—3 трг. из Обреновца

ЈЕДНО ђаче I. раз. гим. с црногорско-далматин.ске границе, које нигде никога нема — тражи србина да послужује, који ће га родитељски пазити и неговати. Треба упитати у књижари г. Ј ва Аћимовића васина улица.

У суботу 19 ов. месеца у 9 сати пре подне даваћу моме супругу односно оцу Ђор -ђу Биби бив. овд. трговцу трогодишњи иарастос у цркви Светога Марка. Молим сроднике, пријатеље и 1 ;ознанике да изволе ирисуствовати овом тужном спомену.

1—3

Настасија Ђ. Биба са синовима

КРАЉИЦА НОЋИ

или

ЛОВАЦ МРТВАЦАУ ВКНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА ШЕСТА

(наставак) Ускоци били

( 146)

Али су Ускоци Оили навикнути на оваквз тешкоће и опасности. Као дивље мачке, пентрали су се час тамо час амо. Прескакали су шипраг и камеље, а по где кад и читаву провалију, и ако је доле била бездна. Ко није био навукнут на ове тешкоће, лако би добио несвестицу, и сурвао би се у бездну. Бикок је нажљиво разгледао на све стране, али не виде ни Имару, ни старца. И он иђаше брзо преко ових опасности. Пошто су ускоци дошли до једне велике стрмое стене, они стадоше. Овуда се

могло ићи само тако, ако би се један по један пузали уза стене. Пут беше опасан з са стене доле виђаше се грдна провалија. Ускоци и овде пођоше, не плашећисе никакве опасности. Лагано, али сигурно силажаху низ стену. После неколико часова дођоше на крај стене, одакле се видела једна колиба, која беше на ону страну одакле се није могло видети море. Кад су дошли на крај стене, из далека укаже им се величанствено море. Одавде беше диван изглед на море. Сунце је већ иочело залазити. Његови зраци падали су по мору, које је сад изгледало, као да је од злата. Бикок, који је ишао напред, сиђе низ стену, и приђе оној колиби, која беше ту. Саграђена је од јеловог дрвета, а покривена маховином. Тек што и остали Ускоци приђоше колиби, врата се од ње отворише. и укаже им се један старац, обучен у одело које беше сво поцепано. Беше сувоњав и висок, лице му је од сунца поцрнило. Кад је опазио Ускоке он се поклони. Ходи овамо, старче,* заповеди му Бикок. „Да ли ме познајеш?"

„Истина да ми је ослабио вид, Сењски Харамбашо, али те ипак нознајем," одговори пустињик. „Јеси ли данас видио два бегунда, старче, једну жену и једног старца?" у пута га Бикок, а остали Ускоци онколише пустињика. „Ја сам до сад спавао . Харамбашо ! Снага ме је издала, ја сам слаб као мало дете," одговори пустињик. „Зар те данас није нико узнемирио старче ?" Пустињик врташе главом. „Врати се натраг са својим пратиоцима, Харамбашо, сем мене овде нећеш наићи више ни једне живе душе." „Та вест није ми по вољи! Надао сам се да дознам од тебе, где су отишли бегунцп/ На коју су се страну упутили ? Они су морали овуда прођи, ако су пошли на ову страну. Ти ми старче изгледаш нешго необичан. — Ти ме знаш добро ! Ако прикријеш истину, буди уверен да те нећу жалити!" „Ради са мном што ти је драго, Харамбашо. Ја ти не могу казати ништа више, до оно, што знам!" Бикок разгледа колибу. У њој беше