Male novine

Осуђени. Цресудама полицијским «-■ суђени су Петар Стевановић хлсбар' због јекеичног хлеба, Мијаило Таеић елуга, Алекса и Сима Стевановић из Прокунља, Танасије Илић из Лозовика, Коста ТриФуновић и Мијаило Таорђевић овд. Радисав Ристић из Враше, Чедомир Каравељић из Ужица, Игњат Дубовац и Владимир Гајић елуга сви због екитње, Драгомир Јовановић из В. Моштанице и Костадин Ивковић из Кораћице што су пустилм волове без надзора, Божидар Радоеављевић, Љубисав Вујовић, Станимир Димитријевић и Владимир Ђирковић овд. сви због крађе, Марко Стенановић столар за неупис слугу. Живко Леио)ић овд. због нереда и Илија Голубовић из Црне горе због нрошњс

АЈСтријска држава тако је изненађена тим вористима, да је одлучила да развије ту индустрију. да јештити и потпомогне новчано, те тим да учини да Далматинске морске обале буду ворисније и богатије. Ако ти нокушаји дођу 10 чудно патих резултата, којима се надају за Корзиканце, Алгирце и Тунизијанце на мореком прибрсжју, отварају, се нова богаства. Ова новост има великог значаја за богаство и трговину свих народа на јадранском и средиземном мору,

Хусари и сељак. За време седмогодишњег рата нролазила је једна хусарска чета, из једног села, ког су јопљачкали, норед једног другог . на : крај пута паиђоше на једнога сељака, где мирно ради свој посао. — Добар дан, пријане! поздравише га солдати, нуно безогразног одушевљења.—Само терај тако приљежно, ј па да, идуће године, здипимо штогод и од твоје муке — Мило ми је, одговори сељак, ево сам већ посејао кудељу.

ПРОСВЕТА

НАУКА Шта је то сунђер? — Сунђер кије ништа друго до скуи врло малих морских животињица, колоније нижих животиња које личе на агрегације које нам показују нолиии или аорали. Из тога разлога са свим је приролан закљупак да ће се нре или доцније покушати да се негују сунђери, да се „култивирају" да угкнребимо реч коју је Пастер унео у обичај зј микробе, да ич се поб^љшају различите расе брижљивим радом и прила годвим укрштањем, као што се то чини код животиња евију кнтегорија: За коње и за морске шкољке, за пловке као и за свилене бубе. То је у толико природније, логич није и Фаталиије, шго су сунђери предмеч' једнс врло пробитачне трговине. На тој основи један доктзр аустријски, нроФесор на Универзитету у Грацу, чинио је један низ опита, ко ји ће дати "могућноети рађању једне нове иадустрије. Он је дошао на мк- [ сао да раздроби живе сунђере и да се са тим парчадма послужи за сеја- Ј ње, на извесан начин, на нодесно изабратим местима. Кад ее тако иостуаи са малим нарчадма еунђера, за три године Добијају се дивни сунђери, а за све то потроши сс врло мало. Према тим пробама, обрађивање 4000 сунђера врло великих за три године кошта најви ше 220 дии. рачунећи ту и иатерес на капитал.

СМЕСИЦЕ Турнир. Ево како говоре поједине науке о томе делу госпадског одсла" : Медицина га зове: нескладом можданог система; теологија; грешним украсом тела ; Филологија: страном речи у народном језику; историја: тортура у XIX веку ; Физика: иомерањем те.кишта ; архитектура : смеганим украсом.

Енглески језиксадржи ее из 40.499 речи. Од тих је 20.500 именица, 9200 иридева, 40 заменица, 781 редовна и 177 нгредовна глагола, — 2600 прилога, 69 предлога, 19 свеза и 63 усклика. Међу тим речма има 6782 које су узели од Латина, —4812 од Француза, — 1148 од Грка и 211 од Италијана. * — Сигуран лек протнв нљосиасте глисте у човеку. Силна су до сад ередства препоручивана и употребљавана против овог немилог госта, која су кад што и нешто помогла а у многим случајевима и нису. Сад у новије доба пак иреноручује се „Азра<Јгат Раппа" као сигурно средетво. Онај који имаде пљоснасту глисгу (Вапр^гагт) треба један дан да пости или да бар нешто мало јачег јела једе, а сутра дан ујутру на гладно срце нека испије чашу слатка млека, по томе нека узме трипут свака иол еахата по један грам „Раппа прашка". После кратког аремена изселиће необичан гост. И деца узимају тај прашак и нешкоди им ни у ком погледу.

Грађанска гордост Пруски краљ , Фридрих Вил.ем I., при свом стуиању на владу, дође у Амстердам. Једног ; дана, кат је ишао улицом , стајаше ј пред својим вратима, поред многих љубоп^тљиваца, и један поштен пекарски мајстор, па рече свјим суседима, показујући на краља. — Гл'ете само, тај се копечи, као дајеаметердалиеки грађанин !

ШАЛА Може лако бити. Јоца сиази једш г штрка на гњезду „Гле само, мамице, акаа је оно пгица? " к Мајка. „То је штрк, који доноси ноћу малу децу у кућу." Јоца. „Али како може да прођо кроз прозор?" Мајка." Прозор се мора оставити отворен, кад ко жели добити мадо дете." Јоца. „Аха, ондв зпам зашто г-ђица Н. сваку ноћ отиара свој прозор." * Вара се. Кад је мали Аца видео једамнут у зимње доба, одмах после ручка, месец ма небу, рећиће својој мајци: „Мама, месец мисли, зацело, да је већ вече." * У аоликлиници. Про® : „Како је са саом вашим, сиавал^е ла добро ноћу?„ Болесник: „Ни мало, читаву сам ноћ будан!" ЦроФесор. „Зар ни један сахат не можете да ироспавате? Откуд тај ноћии вемир у вас? и

кил п V Ђ >5 п Т) Ђ Г) »7 1?

77 »7 )> 77 1) 77

БЕОГРАДСКА Веоград, 23 Новембар 58462 Жита .... 10.96 138000 Сувих шљива . 20 Брашно (леб. нес —.Брашно фино . . Браш. леб сејано —.12780 Кукуруза. . . . 8.30 Кукуруз. брашно 2205 Јечам , . , 8.06 Коре брезове . . —,Шишарке . . . —.Меда —, 6510 Креча .... д3.20 19855 Сена 4.50 1780 Сламе .... 2.50 115 Лоја тоиљеног . 5.Лоја нетопљеног . —.Масла .... —.8897 Јабука .... 14.50 Сланине .... —.270 Сира . - . . . .92.50 6070 Свнња .... 80.- 4664 Лука црна . . . 7.37 214 Лука бела . . .33.75 996 Арпаџика . . . 18.25 4696 Кромпира . 8.—

лит. Л 77 77 П 77

РАЗВА ПИЋА 26000 Вина црна. . — „ бела — Комовице. 7250 Ракије меке. „ љуте. . Шпиритуса .

. 20.25 . 23 . 31.99

ЦЕНЕ СТОКЕ 1 пар Волона тешки к. —

Болесник: „Отуд, јер еам ноћни увар! ■* А Ево већ 10 сати, морам на врат на нос кући." В „Наопако 'зар је већ дееет?! Ала је време данас брзо прохуЈало. јуче на вече било је у оно доба тек девет."

П 77 ^ V 7) П П 1 иар Крава тешки „ Г> п 7) Т „ Свиње мрша. до ..

ЦЕНЕ КОЖАМА пар кожа овчи .... , , Јагњећи нови . „ Јарећи . ; . „ Кавлака . . . „ Зечији „ Коии1и.

п V 71 п

отме од Ускока, и да забоде нож у своја црса, али је Ускоци и ухватише и недадоше јој да изврши намеру. „Шта је хтела да ради Имара?" упита Бикок. „Хтела је да се убије, харамбашо /" одговорише Ускоци. „Ви ми јамчите вашом главом за њихов живог! Ако вам побегну, ви 1н;те бити нобијени сви!" рече Бикок. Пошто су ускоци извели на иољо Имару и старог Адмирала, они их тако вежу, да су им кости пуцале од стеге. „А теби лукаво нсето, нека ово послужи за опомену," рече Бикок пустињику, који је иред њиме стајао, и са ж;!лошћу посматрао шта се ради са Имаром и стдрим Адмиралом. „(Јлагодари мојој милости и твојој старосги, што нисам одмах зановедио да те баце у какву провалију! Не. примај више никакве странце у твоју колибу. Хајде сад „напред," заповеди он Ускецима. „Ми ћемо се око сва нућа кренути на нут, дотле ћемо се одмараги тамо у нећини. Ускоци цоведу ухваћене бегунце. Са мрачним погледом пођоше они, знајући у нанред каква их судба очекује.

„Благодаримо ти добри човече, за учињену нам услугу!" рече граФ МираФијоре пустињику. „Бог ће те наградити

за то

Пустиљик је ста.јао нред колибом , гледајући жалосно бегунце. Он је благодарио Богу, што је ноштеђен његов живот. Он је знао да су они изгубљени, и да их очекује грозна смрт. Викок оде са Ускодима у ону пећину, где су нређе били. „Ако се не деси какво чудо, они су изгубљени!" рече нустињик, понгго су разбојници измакли од колибе. „Надао сам се. да ћу вас снасти — али од ових нирата, од ових грозних немана, ништа се сакрити не да.' Ко ће вам еад притећи у номоћ. Само једини свемогући Бог може учинити какво чудо! Шта ја не бих учинио, само да вас снасем из руку тих грозних разбо.јника, али сад, сад је све доцкан !" Он је још дуго стајао пред колибом. Ускоци су зашли баш иза једне велике стене. Кад је видео да су они далеко измакли. уђе у колибу, и од тешког умора и неспавања, клоне на постељу.

Међу тим је Бикок са својим Ускоцима дошао у нећину, где су били нашли ностеље од маховине. Остали Ускоци који су били у пећини, нададоше дреку, кнд су видили да су ухваћени бегунци. Они су још мало легли да се одморе, како би у свануће били одморни. После два до тпи сахата , ношто су Ускоци устали, на исгоку се покаже сунце. Његови јутрењи з .раци осветле вр хове од великих стена. Бикок се трже из сна, и пробуди остале Ускоке. Зановвди им да се спреме за полазак. За тим нри.ђе тамо где је седела Имара и стари Адмирал.

(наставиће се)