Male novine

ПРЕДЛОГ УСТА.ВА за КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ

који јо израдио УЖИ УСТАВОТВОРНИ ОДБОР

ДКО I. Облин влалџеине, државна државн а о б л а с т .

вера

Чл. 1. Краљевина Срблје је паследна уетавна Монархија е Народипм Представништвом 4.1. 2. Гр5 Кр;)љевинс Србије је двоглавни белн орао на црвеном штиту с круном кралевском, Врх сГ»е главс двоглавога белога орла стоји круна краљевска; а жнод оваке канџе но један кринов цвет Н* преима му ]е грб Кнежсвине Ср бија „бсо крст на црвеном штиту еа ио једним огњилом у свјком углу крста". Народне су боје: црвена плапа и бела.

источн« аОна Чл 3. У Србији влада вера вославна. Српсва је Црква автокеФална. нс зависи ни од којс стране Цркве; алч одржаиа једннство догуача с» Источном Вассљенско« Црквом. Чл. 4. Државна област Краљгвии Србије ие може сс ни от\ђити ви рузлвајати. Она. сс н** мож6 ни смз ити I Ј .и разменити без прист!ика Иелике Нч родпе Скунштине Ал 1 у случ;*јима исирввке пенаеел>еиих граница од мање важиости довољан је ириетанак 0Снчнс Народне Скушптине. Чл. 5. Кр аљевкна Србија дели се на дееет жунанија Жунаније ее деле на ср<-ј дљи и. Уставна арава сриских грађана Чл. 6. Каио ее добнва и губи ерпско грађлнстао, ка:;ва прана оно даје и како та ирава ирестају одређује с.е овим Уставом и законима. Чл. 7. Сви су Срби пред законом једнаки.

Чл. 9. Лична слобода ујемчава се овим Уставом. Ннко не моке бити узет на одговор, сем у слушјима које је закон иредвидео и начином како је закон одред«), Ниго пе коже бити иритворсн без иисменога рсшења истражнога судије. Ово решен е мора се саонштити лицу које се притвара, у самом часу притварања Само кад је кривац ухваћен на дслу може се одмах прнтворити, али му се опет ргшење о иритвору мора саопштити најдаље за 24 часа :>д како )е иритворен Протии реигења о притвору има места ж.члби прво .тепеноме суду. Аво притворени не изјави ову жалбу за три дана од како му је решеље о притвору саошптсно, онда најдаље за 24 часа иоеле тога р> ка мора ис< ражни судија иоелати предмег суду и без жалбе Суд мора у року од 24 часа од вако је предмет ир шии издати своје решешс, којим решење истражнога судије о иритвору оснажава или ун.шггава. Ово је судско решење извршно. Органи власти који би свриаили иротив ових одредаба казнике се за незаконо лишење слободе. Закони ће одредити у којима ће случајима суд бити дуж;.н да сритворенога пуеги у слободу бед јемства, илч на је.мсти , личпо илл новчано.

Ч 1. 10. Н жом не може судити нспадлежаи суд

Ч ј. 11 Нико не м же бити

еуђен, док не

Грађанима ^авати, нити . бћетва.

Чл. 8. сриским нити се могу прнзнати тигуле

буде саелушан, или законим начином иоаваи д» се брани. Чл. 12 Казна сс мож« устаноеити само наконом и применити једино на дела за к»ја је закои у иаиред рекао да ће с.е том казш м казнити. Чл. 13, Сриеки грађаиин не може бити иршнан из земље. Он се не може протсриват.1 ни у земљч из јеашга места у друго. изузев случајс које јо закон изречао нредвидсо.

Чл. 14. Обиталиште је неповредио. Власт не можј ирсдузети ии В ч В во нретресањс пи покоаж вање у обвталииггу српских грађ на ооим у слупле-јчајима које је зак >н иредвидео и на'Чином к"п;о је закоч прицисах.

Прл претреса дужна је власт предати лицу чије се обитадиште ире треса нисмено решење истражаога судије, нл осиову којега се цредузима нрстрес.' Против овога решеша има меета ждлби првостепеноме суду. Али жалба пе задржава извршење нрегреба. Одмах ио евршен ме иретресу власт је дужна иредачи дотичноме лицу уверењс о исх >ду прстреса. Ни у ком случчју нретрес не може биги иоћу. Чл. 15. Саојина је неновредна, М1 какве природе она била. Нико не може бити нринуђен да своје добро устуни на државне или друге јавне потребе, нвти с; нраво приватне својине може ради тога ограаичити, оеим где закон то доиуш•га и уз накваду но закону. Чл. 16. Казна одузимања имања (конФискација) не може се уставовити. Али могу се одуз:ти поједине ствари, које су или нроизвод кажњивога дела, или су као оруђе за то послужлле, или су биле намењоне да иослуже. Чл. 17, Слоб-ода јс савесги иеограпичена. Све нрнЈнате вере слободнесуисгоје под зиштитом закона, у колико вршење њихових обреда не вређајавни ред или морал. 18 Забрлњујс се свака радш» која би ; била штетна за државну всру у Србнји (прозелитизам). Чл. 19. Српеки се грађани не могу ослобо:дити својих грађанских и војиичких ј дужноети позивај у ћи се на прописе I е.В( је вере. 20 Настала је ело шдна. '• »•' "'Ч у СI'ч ј ком, у колико њезимо вршење не би вређало јавни ред или морал, Основно школовање. Ово је бесплат! но у јавним осиовпим школама. Чл. 21. Сваки Србин има право да у границама закона искаже своју мисао: говором, ниемено, штамианом или у i'л и к <х м за Штамиа је слободна. Не може се установитн ни цензура ни каква друга превентивна мера која сиречава излазак, иродају или !>астгрииан,е снисн и новипа,

За издаваље новипа н ^је потребно претходн«) одобреЈ&е власти. Од писда, урсдника, издаваоца или ПЈтамиара неће се гражити никакво јемство (кауција). Новипз и друге штампане стварн могу се забрачитп (узаитити) само а ко садрже: увреду Краља Краљевсјог Дома, иди увреду страних владилаца и њихових домова или познв грађана да устају на <>ружјс Но и у тим случајнма власт је дужиа за 24 чаеа по извршењу забрапе спровести дело суду, а овај једужан такође за 24 часа оснааити или иоништиги забрану. У прогиваом случају сматра се да је забрана дигнута. Ш г ампа не може никад бити подвргнута адчинистративним опоменама. Свлке новипе морају имати одговорнога уредника који ужива грађанСК1 и иолитичка права. Иисац је 0 1говоран за снис. Кад је писац неполнат, или кад нестанује у Срблји, или је н снособан за одговорност. одгдорни су уредник, или штампар, или растурач. Чл 22. Непо .Јредна је тајна писма и Телегоафских депеша, осим у случају иривичие истраге и случају рата. Закон ће одредити Који државвн оргапч одговарају за поврсду тајне нисама и тслеграфских декеша. Чл. 23. Срп "Ки грађап 1 имају право скупати се мирпо и без оружја у зборове, управљајући се ири томс но зак ону. За држање збора у затвореноме ироетору није потребно нлкакво ирет ходно одобрење власги. 3» зборове нод ведрим небом који подлеже нарочитим закопима и уре;бама, мора се пр тходпо власг известити. 4.1. 24. Срнкн |рлђани имају ираво удру живати се у цељима које нису иротивнс заколу. Ово право не можо се потчинити иикаквој ипевев^ивној мери, Ч!. 25. Свнки Србин има ирнво обраћатн се у скоје име земањским властима молоом к >ју може погшсаги једап иј!ц вишс њих А као целина могу поднеи молбе само надлештва и правна лица. Чл. 26. Сааки Србин нма. ираво да се жалн против не^аконитих поступака власти. Ако више власт нађе да је жалба паосновапа, дужна је известити жалиоца у своме рсшењу о освовима са којих му жалб" не унажава.

НЛРОДЕЕ ДРАМА

НШРШТЕЈћ

у Б ЧР1НОВ/-, од ХЕНРИИА ИБСЕНА превод с немачког.

(иастлвлк) Томсен. Али само мсђу обмлним људимаКмвт. V нас — каб и свуда — има вајвише сиромашних пореских глава. Томсен. То је исгина, господине кметђ. Кмет. И ја не сумњам, да ви добро познајете мишлење тпто влада у тим слојевима народа. Је д' те ? Томсвн. Миелим, гоеподине кмете. Км(Ш. Да — ако је дакле наше сиромашније Јрађанстао спремно на оие велиме жртве, онда Том- ен. Како ? Хаушад. На жртве ?

Кмет. То Је врло леи знак, праве грађансвд свести. То сам једва очекпвати. Али ви то знате боље него Тоисен. Али Кпега. А

доказ могао ја. , госнодине кмете. та жртва, коју варош има да иоднесе, није баш мала. Хаустад. Варом ? Томсеи. Али ја не разумем — то се тиче само бање...! Кмет. По прорачуиу стаће поиравка, које наш лекар сматра као преко потребно неколико стотина хиљада динара. Томсен. То је огромна сума ; но Кмет. Наравио ми не можемо друкче, него да узмемо оншти зајам. Хаустад. (дижуКисеј- Шта? да варош. Томсвн. Зар д;ч илати варош ! Зар сиромашни лрађани из својих џепова Кмет. Да, драгп господине Томсене, јер од куд ииаче да узмемо новац ? Томсен. Нек нађу акционари ! Кмеш. Акционарп не могу више жртвовати. Томсен. Је ли то тако збиља, господине кмете. Кмет. Никако друкчије. Ако хоћемо да учипимо те велике поправке, онда варош мора сима трошкове сносити.

Томсен. Али до врага — просгите молим — онда је то са свим нешто друго, госнодине Хаустаде ! Х.аустај. Да боме. Кмет. А што је још најторе, мораћемо бању затворити на неколико година. Хаустад. Затворити! Са свим затворити! Томсен. За некодико година! Кмет. Да, толико ће најмање трајати оправке. Томсен. Али до врага, господине кмете, како ћемо јди то издржати ! Од чега ћемо ми кућне газде живети за т > време !? Кмет. На то пнтање, господине Томсене, на жалост. врло је тешко одговорити. Али шта да радимо? Мислите, да би ми иједноггоста добили, кад би разгласили, да је вода отровна да смо на кужном земљишту, и да наша варош. . Томсен. И све то су само неке сплетке? Кнегп. При најбољој вољи ја не могу друкчије^иротумачити. Томсен. Онда је то врло ружно од доктора Стокмана — опростите господине кмете. он је ваш брат, али Кмет. Би кажете само жалосну истину, господине Томсене. Мој је брат на жалост целог свог живота непромишљено радио. Томсен. Па ииак хоћете ви да га пот