Male novine

ВРОЈ 250

Веоград, Понедеонии 12. Децембра 1668

ГОДИНА I.

излази с&аки дан «Ш ш ЕЖ ПРЕТПЛАТА ОВ ШАЉЈЕ М ЕДЕЦИЈАНУ И ЈСИМПАН 1ВИ'& Д Е И 1 ■' ' , |||| |ј | 1 1ј| 1 Јј I I У Б еограду Обилићев венац бр. 1 ид годжну . , ® дши. НШи II ШВ ЈР® 8 Ш !1|?§1 ј#* Може се иретплатити и код свију пошта у Србијж на ГмесецГ' ;; : ; : ; ; : *Хн! 111 ЈНш #8 1ва II : %3 |Ј 11 I I Ан ЦЕИЕ"огмса месечно ... 1 дин. Мали огласи 1.60 п. д. ил н 5 пара од нетитног реда ЈО^ПАРА. ЈР 0Ј_ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА'"' 10 ПДРА БРОЈ црц ^-ИЗЛАЗИ и МОСДЕ I!РАЗНИВА Ц за свако оглашење пдатјл се држ. таксе 20. п. дин. ЦГВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ИОГОДВИ*

ЦАЈБОЉИ И НАЈЕФТИИИЈИ " * кост може се добити само у каФани код „ДВА СОКОЛА" и то три јела са лебом €0 п. д. за ецо месец двадесет и четири динара. Ири том најбоље црно и бело неготинско вино 40 н. д. литар ван каФане у каФани 50 п. д. на више знатно јевтиније. 1—3

ДОВРА ВУКОВА дрва — облице — на етоваришту еод Делиграда јевтино иродаје. ТОБОЛАР на Сави.

Мин. просвете и цркв. дела: Петком од 11—1,2 чае пре подие. Миниет. привреде: суботом од 3—5 по подне Минист, Финансије: Уторником и петком одпре подне.

РЕД ЦЕНЗУРА П0Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привелигована народна банка: Понедељак, срмда и кетак. Београд. кредитни вавод: Уторак и петак. Задруга ва међусобно помагаље и штвдшу: Понедељак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедел.ак, срода, петак и субота.

ДНЕВНИН

НАЛЕНДАР Правоелавни : 12 Владика Сии.ридон Католички: 24 Ада* и Ева Сунае кзлази: у 7 сах. 54 м. залази 4 сах. 6 мин. Посл. четврт 14. у 6 49. пре нодне. Ладноћа, па мег. что.м.

К У Р с

Дукат . Наполеон

5 74 9'58

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мин. унутрашњих дела: Сваки дан нре иодне од 9 и по час до 12. и по подне од 4.-5 часова. Мин. иностра нихдела: четвртко^ од 11—1 часа пре нодне. Миниет. војни: сваког дана од 11—12 час. еем недвље и нравника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и по часова дошодне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова %ре подне

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Белнка Иародна Скунштина. Још од 8 сахати из јутра почео се свет нрибирати и врвати около новоришнога дома, до 9 часова били су већ и сви носланиди ту и малодоцније ночеше да улазе у позориште. У то је већ дошла и влада Његовог Величанства и посланици заузеше седишта. 3.-. тим устаде г. Коста Таушановић и предложи за иривременог нредседника скунштини г. Пају Вуковића носланика Крагујевачког; што скунштина једногласно нрими. Г. ( Вуковић заузе своЈе место и пошто је био на реду избор вериФикацијоног одбораПривремени председник изнесе споразумну лисгу у коју су ушли 7 радикала и 2 либерала, коју листу скунштина једногласно прими. По тој листи у вериФикацијони одбор ушли су ови носланици: Риста Поповић, Пера Максимовић, Јоца Јовановић иоп Данило Анђелковић, Милутин Марковић, Др. Лаза Илић и Коста Ворисављевић радикали и Стојан Рибарац и Велизар Кундовић либерали. ВериФикациони се одбор одма конституисао изабрав себи за иредседника Ристу Попивића и поеланици су отиочели одма да предају своја иуномоћија и за тим разишли се. * 1 Ново друштво. Ђаци београдске учитељске школе, образовали су у

: својој средини друштво, које носи име I „Друштво з? узајмно умно и материјално номагање ђака београдске ујчитељске школе". Из самога друштва види се цсљ и ми се радујемо што су ђаци учитељске школе увидели да им је друштво са оваквом цељи потребно. * Лутријски кунони. Од другог ]аиуара 1889-е кр.-сри. управа зајмова при министарству Финанције иснлаћиваће лутријске куионе, и то бројеве: 4, 5, 6, 7 и 8, само но поднесеном сииску, у коме ноједини бројеви купона морају од подносиоца да су аритметички исиисани, — по серијама и бројевима обавезница, са којих су исечени, — а сами купони да су према том списку сређени и сложени. Поменуте сиискове издаје бесплатно уирава зајмова. * Читуља Иван Мусић поштар београдски и позиати учесник. и јунак за време херцеговачког устанка умро је јуче на ноћ у 3, часа.

СТРаНЕ ВЕСТИ С универитета. — Будимпешгански универзитет издао је нов закон за своје слушаоце о л носно њиховог личног уписа у њ. До сад се могао универзитетски слушалац уписати писмом или среством својих иријатеља и другова, а не личпо, а сад на против мора сваки лично доћи, ако хоће да се упише. Како је већина ђака са стране, го ће им врло тешко бити иоступати по закону. Земљотрес у Босни. — Из Сарајева телеграФисали су централној бечкој метеоролошкој станици, да се тамо десио 6 ов. м. јак земљотрес. ТаКо у Рогатици осетио се око 9. час. у вече јак таласаст земљотрес а за тим два јака удара у правцу Србије и трајао је до 4 секупде. У Кајици осе-

тио се ооет око 8 час. и 55 мин. јак земљотрес опет у нравцу Србије и трајао је 3 секунде. У Плевл.у најпре један слаб на иосле два јвка ц.отреса онет у иравцу Србији. Осуђен. — Из Загреба јављају, да је тамошњи поп Миле ПоиовиК осуђен због покушаја убиства на петнест год. тешке робије и на губитак своје парохије.

ЗГЛ^А-СХЕЗСЗаСК.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд П.Децембар Притвореии: Поћас су притворени: Никола Вељковић из Херцеговине, Переида Стојановићева из АустроУнгарске, Ј осиф Калман кал«а сајџијски из Београда. Драгомир Ђорђевић бив. писар општински. иа Јагодине, Данило Влашић, каменорез ;|ц из Аустро.Угарске; Васа Илијћ из Аустрије, Стеван Петровић из Шапца, Петар Сте -Фановић из Књажевца, Недељко Арсић из Прокуоља, Жизко Марковић из Прокуиља, Васа Ердељан из Аустрије, Добрец Иштван из Аустрије, Милош Рајковић из Ужице, Зарија Поновић из Аустрије, Никола Стојадиновић из Кљисиљева, Сава Тајин из Аустрије, Илија Сарић из Лозовика, Милаи Рајковић из Пожаревца, Хеп Ласло из Аустрије, Алекса Риетић из Т^рске, Аранђел Здравковић из Вишњице, сви због скитње и бесиосличења. * Осуђени. Пресудама полицијским осуђени су: Стеван Стевановић амал. из Београда, због сумње за крађу, Паја Мађаревић из Бечкерека, Анка Михајловић из Шапца, због скитње, Петар и Шандор Браћа Јовановићи чергашки цигани због крађе коња; Ђока Деспотовић надничар овд. Димитрије Стевановић, таљигаш, због

по; шстлк

ШШ Д ' ИЗ БАТИЊОЛЕ КРИМИНАЛНА ПРИП0ВЕТКА од Е. Габорија превео М. А. Рашкови&

( наставак ) „Да није ишло за вашим мужем !" „Јесте— сад знам ономињам се" „Дакле сте научили ваше псето да иде и за колима, јер мало пре реклисте, да сте видели вашег мужа, кад се одвезао на омнибусу." Није ништа одговорила и баш кад хгедох говор наставити умешах се г. Меши не у место да се користи забраном г-ђе Моннстролове, учинио је све, што је могао, да је говором разувери, и ношто је сав^товао, да оде на позив, који је добила,

рекао јој је „збогом остајте" и изађосмо на поље. „Јесте ли полудели, господине ?," упитаме пошто смо се од куће удалили. Полудео! Оваква примедба изгледала ми је као увреда. „Ви сте врло неправични према мени г. Мешине", рекох „Мало их је, који би при чистој, свести могли учинити, колико сам ја баш сад учинио. „Ако нисам разрешио загонетку, на сваки начин сам пронашао пут, којим ће се разрешити Монистролово псето показаће нам траг истини." На ово се насмеја мој сусед. „Имате право," рече очинским гласом „Потпуно сам разумео питање о псу. Само се бојим, да сте мало похитали. Ако г-ђа Министролова посумња, можете бити сигурни, да ће пас бити мртав, или ће га нестати пре него се смркне."

XI

Заиста сам био непажљив. 0 томе нема сумње. Али сам бар пронашао слабу страну противникову, захвална, прошао сам начин, који ће нам дати прилике, да се

прогурамо и кроз наЈјачи систем њихове одбране. Мој је сусед побеђен. Ту је он, познат и славан по своме занату, човек пун знања и искуства и за кога се говори, да је врло вешт. Сад до каквог је ресултата дошао његовим испитивањем ? Ни да каквог. Мутао је по буџацима не нашав ма где год пролаз, док ја, шегрт, проналазим путем и то првим покушајем. Други би човек завидео моме успеху, али је г. Мешине друго нешто мислио. Његова је жеља била, да мој проналазак, што је могуће, корисније употребни и за то смо се решили, да се посаветујемо у оближњој гостионици једној од најбољих у околини Париза за доручак. Употребљујући нож и виљушиу са великом брзином, јер нам је јутрошњи рад дао довољно воље за јело, почели смо намештати целу проблему онако како је постајала, да би час пре били готови са разрешавањем исте. По нашем убеђењу Монистролова невиност била је морална истина и мислили смо да можемо погодити зашто је нризнао, да је крив Али за сада то није било од велике важности. Што се г-ђе Монистролове тиче били смо уве-