Male novine
111то је онде у ствари написано и ништа треба главну пажњу обратати. У кагегорију те врете радова, Г >ез сумње, спада и овај најноеији рад „штудента права и ФилосоФије" госи. А. Филииовића, који иоси тако леи и иримамљив наслов: Наши Аани." Далеко би нас одвезо, кад би овде стали ређати све оие „нове" мисли, које су рдстурене у ово тријесгину сграна, далеко би се бацили, кад би стлд* нретресати сваку тачку но тачку, јерјеово знате, нанисано „вигним" стилом, дал«-ко најносле м с тога, гаго смо намврни, да то урадимо, кад изађе цело дело. Оно је. као што сам писнц вели, само нрва свеска прве књиге., на и ово наше неколико редака нека буде само прва свеска, управо нредгоаор, доцније онширнијеоцене Толико смо за сад с,маграли за ну жно, да нроговорим«) о овим најновијем аојаву на нољу наше научне књижевности. У своје вр ;ме, разуме се, опширније. Ипак га са своје стране нреноручујемо пажњи и читању наше чигалачке нублике. Аустријска војска оиисана и сликана. — Под овим насловом изаћнће дело, које ће водити и нагледаги сам цар Франц Јосио, а биће укусно израђено као дело престонаследниково: „Оез^оггехсћ-Ш^агп т Л\ Т ог^ ип(1 ВЦ(1. и Дело ће изнети преко 30 таб. а изаћи Ке у Формату школских књига. Дриаоветке. Један од наших даровитијих млађих приповедача дао је воћ у штамму своје приноветке. воне ће кроз који дан изаћи. Знајући добро вредност тих приповедака не можемо да иропуетимн, а да не иожелимо што бољег одзива овом младом приповедачу од наше читалачке нублике. Српско-хрватско нитање у Далма цији. Зове се мала брошурица, која је недавно угледаза света у Снљету. Због негсих оригиналних мисли и на чела не можемо, а да је не преноручимо мажњи и нрочитању наших пошт. читалаца. ■Бузеие Верди, славни тааијански композитор славиће до године педесетогодишњицу свога рада. Све талијанске позорнице спремају се, да достојно прославе тај свечани дан свога слављенина и земљака, који је участововао и у уједињењу Италије. У бриселском „ТћШге «1е 1а Моппаге" приказиван је не давно с врло
веливим усиехом бакЈТ , Миленка*, што га је комионовао белгијанац Жан Блок. Мовост. — Пре две три недеље изашле су из штамне ^Херцеговке и Босанке ", сто најрадије певаних женских песама. Књига је велнка 111. страница, а цена јој је 0.60 дин Ов.) је само ирва свеска. Иричекаћемо док мзађу и остале, и? ћемо онда коју више проговормти о њкма. Скупљач је Иван Зовко.
ШЕКСДИР нли БАКОН? студија ЈАРОСДАВА ВР1ЛИДКОГ. (Свршетак.) То је питање важно и даје добро занимање. Већи део књш^е гро®а Вицтума бави се биограФијом Баконовом и можемо слободно рећи, да нисмо скоро јаснију апологију ималм у рукама. Баш навлаш кажемо апологију, јер ј", без сумње, иознато, д« к-»рактер лорда Ст. Албона није био иравл идејал чистоте и поверења. Зпа се, да је осуђиван, да »лаћа новчаану казну и да је аншен, што је волео примати мито, Ове и друге мрачне стране карактера, кпји се не сравњавају са етичком висином највећег поете, напреже се гро® Вицтум д* обрасни и да опере. Све је то, но његовом мишлењу, било дело лворских сплетака » резулгат добросрдачности и хладнокрвносгк канцеларове спрам новаца. Вицтум в*ди у канцелару идејал човека и научењака и свакога горко беди, којн о њему једнолико суди Дубоке ране однесоше с бојишта Рорре и Маиса1ау, које Вицтум називн кепецима спрам Бакона. Вреди прочитати ово уважење Бакоиа, као и додате белешке о Шексиировим драмама, у којима се корнсги Вицгум свима до сад нознатим и БопеПу-ом дешифрованим криптограмима Бакововим. Цео живот Баконов дели писац на три одељка: Први је нериод од рођења лордовог иа чак до смрти глумца и иесника КристоФа Марлова. који је иоказовао младом тежиоцу исте службе, које је доцније застунао 8ћаквреге. Други нериод ночиње одштампања песме „Венера и Адонис" чакдоаремена кад се угасила песничка радња
лорда и до иремена. кад је доспео до поетске зрелости (1593 — 1613) Држи се, да су постали у овом времену све оне драме, које се Шекспиру нриписују. Трећи нериод заузнма време, кад је иесник са свим устуиио научењаку и мислиоцу (1614 — 1626) и иде до његове смрти. Од велнке је важности, шго је делу додан хронолошки ирегледи разгранат преелед о целој литератури, Која је нот,н;бна у иитаљчма о Шекспиру. Једно је праведно. Ако нас књига не увери о ономе, о чему говори, она ће нам ииак изнети много што шта важно, што ће иодстрекнути кога самосталнкг мвслиоца, даи дмље ради и испитује. С тога није изгубљено време, што смо је напоменули, а то се не може рећи за сваку модсрву иубликацкју ове. врсте.
СМЕСИЦЕ Динамит у лишној кутији. 8 Децембра нашао је радник Хут из Голпа у своме подруму једиу кутију од лима. Он је узе и и^ађе са својих шесг синова на иоље, да како год отаоре кутију, јер је била чврсто заклопљена. Тек што је Хут иритиснуо иоклоиац, наста силни прасак. Отац са шесг синова одлетио је у ваздух. Дмнамит их је разнео у комадиће. Жив, ал' тешко рањен, остао је синчић од 11 године.
ГЕИЈ^-П;^ БЕОГРАДСКА Ееоград, 12 Децембар
кил п п п
199 >9 Жита . . 7259 Сувих шљива Брашно (леб. нес Брашно фино . Браш. леб. сејано 7606 Кукуруза. . . Кукуруз. брашно 1432 Јечам . . . Коре брезове . Шишарке . . . Меда 2000 Креча . . . , 11930 Сена
10.50 18.50
8.32
3.20 4.50
лит. п П Г) П
— Сламе . . . —- Лоја топљеног 424 Кајмака 614 Јабука . . , 1234 Крушака Сланине . 175 Сира . - . . 7841 Свиња 1080 Лука црна . — Ј1ука бела . . 614 Арнаџика . . 2180 Кромнира Лоја нетоцл.еног 224 Масги . . .
РАЗВА ПНТхА 6750 Вина црна. 2200 „ бела — Комовице. 1700 Ракије меке т) љуге. Шпиритуса
125.1450 11.70 77^50 80.7.50 16.75 9.50 120 —
20.50 24,—
30
ЦКНЕ СТОКЕ 1 иар Волона тешки к. —
V V П пар Крава тешки 1) 7) П „ Свиње мрша- до
ЦЕНЈЕ КОЖАМА 1 пар кожа овчи 1 . 1 п
Јагњећи нови „ Јарећи . .
Кила
ИЗВЕШТАЈ НИШКЕ ПИЈАЦЕ Београд, 9. Децембра 1888.
59.887
Пшенице
10.50
6.663
Ражи
6.50
31,552
Јечма
6 50
5.600
Овса
6,—
3.588
Кукуруза зрно
5.—
9.243
Пшеничао бр.
11 —
160
Пасуља
30 —
3.416
Кромпира
6—
659
Кудеље (тежине) 60-—
4.590
Креча
4,—
490
Црна лука
10.—
— Ораја — Паприке Црв. 480 Ситне проје 5 522 Ракије ком. 40 3026 Вина црна 15 850 Крушака 10 420 Јабуке 15
К Р А Љ И Ц А II 0 Ћ И
или
ЛрВДЦ МРТВАЦАУ ВЕНЕЦИЈИ роман из историје млетдчкјз републике књига оедма IНАСТАВАК ) |'167) Ка!1 је СтеФана видила да се ови удалише исујуКи је иепрестано, и кад се је и сама уверила да Краљица НоНи неће да дође; напусти и она крчму. Кад је на поље изашла плати сво.ј рачун сањивоме послужитељу, који јој је изашао зевајући на сусрет. Она пође брзо за рибарима , јер је хтека да иде са њима у Венцију. „Оставите ви само мени, рече она кад је стигла рибаре, „.ја ћу већ наћи Краљицу Ноћи/ Ја ћу је уходиги све донде, док је не уловим, па онда ће бити сјајна награда!" Јеронимо и Амадео примише СтеФану у гондолу, али је не одвезоше у варош,
већ код Ј1ида,на острво св. Николе, где је црвена крчма, а ту је била и колиба СтеФанина у којој је она обитавала. Дакле они је одвезоше тамо, где је и сама желела да иде. Кад је била близу своје колибе, и кад су рибари далеко измакли, она опази на обали сгарога Јакопа, ловца мртваца. Он прође норед ње и по обичају своме поздрави је, али не хтеде да стигне и да се разговара са њоме. Она му махаше руком. „Хе, Јакопо! и повиче она. Изгледало је као да ловац м<Јтваца нема вере у ову жену, но ипак стаде. „ГНта хоћеш, СтеФана?" упита је он. „Би често ноћу пролазите и но еуву и но воји ," рече Стевана. „Реците ми јесте ли видли где ону женску са црним покривалом? Тамо преко, где је крчма, нема је нисам је видила тамо!" „Не? Ех, па онда је сигурно на другој сграни, — она често ике врло далеко," одговори Јакопо. „Тамо на другој страни ? А где то , Јаконо ?" упита СгеФана радознало. „Тамо преко на тврдој земљи, у Сан Дону или у Порто груару /"
,,3ар тако далеко?" „Још даље — чак тамо до Палме !" одговори Јакопо. „Она иде чак тамо где су брегови, а највише се виђа на води и у Градо, ту се најрадије задржава." „У Градо? Па оно ми је нознато врло добро, тамо сам била врло често ! Дакле је у Градо? Добро је што знам то! Хвала вам Јакопо! Рука руци суди, ако би сге ви кадгод хтели да дознате што, нитајте само мене, ја ћу вам казати све што
знам
I«
Они се растадоше, СтеФана оде у своју колибу, а Јаконо иђаше даље поред обале. Кад је измакао даље рече лагано : „Идн и тражи тамо! Уходо, дуго ћеш тумарати по тим местима! Сињору ипак нећеш наћи, јер она није тамо ! А најмање ћеш је наћи у Градо! Него добро је, за неко време задао сам ти посда / Та и оаа два твоја помагача, издаћете сваког вашег ближњег, само ако вам то донесе који тричави екуди ! Тражите само, ви Трибуналска њушкала! Тамо преко у Градо, ха, ха, ха!" смејаше се Јакопо и оде даље. (Наставиће се).