Male novine

СТРаНЕ вести Удавила се. — Јављају из Париза ову вест. У иетак око три сахата по подне видели су једну врло лепу и младу девојку, где журним корацина оде ка обалама реке Сене Чим је до њих дошла изабрала је усамљено место и скочила у воду. Узаман су била сва покушавања уди, који су дотрчааи, да је избаве. Изнели су само — мртво тело. Девојка се зове Виторија Лажер; кћи ј е Ламена, вишег чиновника у министарству иолиције. Узрок овоме самоубиству је по свој прилици несрећна љубав. То сведочи и писмо, које је остало на столу у њезиној облачионици. Иоклон. Је*на ненознага госпођа из Прага поклонила је ово дана ческој академији 50.000 Форината.

ИЗМЕНЕ И ДОИУНЕ Иредлога устава Учињене у Уставотворном Одбору*) ДЕО I. Облик владавине, државна вера и Аржавна област. Чл. 3. „Државва је вера у Србији источно православна." (Друга алинеја није измењена).

Чл. 5. „Краљевина Србија дели се на 15. округа. Окрузи се деле на сре ове, а срезови на онштине". дко и. Уставна права српских грађача Чл. 9. Алинеја трећа доиуњена: „Нико не може бити (фитворен нити иначе лишен слободе, без нисменО 1 ' и разлозима ноткр ч1љеног решеља истражног судиј (и т. д. но предлогу Ужег Одбора). Чл. 13 (Нов) „Смртна казна укида се за чисто политичке кривице. Изузимају се случајеви извршења или покушаја ат^нтата па личност Владаоче - и на ч.ганове Краљевскога Домза кој» је одређена смртаа казна у к т« чнои законику. Изузимају се, сем тога, и случајеви у којима је уз чисто политичку кривицу учињено још неко кажњиво дело, за које је у Кривичноме Законику одр*'ђена смртна казна, а такође и случајеви, које војни закони казнс смОтном казном." (наставиће се) ч*•>-

*) Као што је иознато радио је Ужи Уставогворпи Одбор пун месец дана, спремио предлог Устана, <>д 204. члана, и поднео исти 22. новембра целом Уставотворном Одбору, који је тај предлог Устава узео за основу своје дебате, која је завршена 10. децем бра, иосле изравнања у свима спор ним питањима, а нарочито поспе де финитивног споразума чланова либе ралне и радииалне странке у питањима. која су, нри крају већања, изнешена као жеља да се унесу у нови пројект, који би тада важио као дело кОпромиса. То )е и било. Тако се могло у суботу 10. ов. м. приступил кој Народној Скупшгини. — У рани јим бројевима дчнели смо предлог Устава Ужег Уст. Одбора - у целини. Овом приликом доносимо, ра и упоређења измене и допуне, које су учињене у Уставотворном Одбору Чланци у загради, означују, чланове пројекта Ужег Одбора, а чланови ван заграде измењене чланове предлога Ширег Одбора.

посланика т царском рускои двору у Пзтрограгу, и то —• воденице на реци Расини код Крушевцаса околним земљиштем и зградама за подизање државне Фабрике за про"звођење барута, изда из државне благајнице, норед суме од 80.000 динара, највишим решењем од ј?1-ог јуна ове год. на ову цељ одобрене, још и 100.000 динара у благајнмчким записима пре ма уговору са 6°| 4 интереса, и Јвај издатак да (ггави на терету кредига, одобреног овогодишњим буџетом на ванредне потребе целог иравитељства. — Одобрава се министру Финанције, да на откуп зграде г. Драгутина Стаменвовића, начелчика окр;га ужичког, која се налази у Крагујевцу, за циљ смештаја тамошњег поштанско-телеграфског наддештва, из^а из касе државне 30.000 динара. а из кредита, на изванредне потребе целог иравитељства, одобреног буџетом за рачунску 1888 9 годину.

Х1РОС"П"ПТ-А.

ТРГ0ВАЧКИ глдсник Друштво. — Као што чуј< мо у Паризу се оснива једно ново акционарско друштво, коме ће бити циљ, да у велико тргује са балкански« народима. То би друштво имало огроман каиитал — око 25 милијуна — и, ако се обистини тај глас, био би и нама од не мале користи. * Седница. — Хамбурска трговачка камара држата је ономад ванредну седницу у којој је решавано о правцу рада, нриликом отварања источних жељезница. Тако исто било је говора и о ступању у везе са неким цариградским кућама.

_ се гпазнатно о-

Жељезиипе. — У ХрваслоГ ,«ц, ируге, којс бе зн; лакшати прометЈ и саобраћају особито зими, кад буде одустављена пловидба Дравом и Савом. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Срнске Новине" од 17 ов. м. доносе ова решења. — Одо'>рава се министру Финанци је, да ради исплате откучљеног имања

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Нова драма. — Едуард Темтетеј написао је нову драму у 5 чинова п Кромвел и . Она је већ играта на дрезданском дворском иозоришгу и, како веле, учинииа је велики успех. Сад ће се играти и у царском нозоришту у Бечу. * Забрана. — Кајирска вдада забранила је пре извесног времена даље излажење листу „ЗМГа", који је излазио на аранском језику, због извесног чланка, који се није допао тамошњим вишим круговима. Говори се, да ће се сада дигнути та забрана. * Оперета. — Жилбер и Силиван написали су у Лондону нову онерету у једном чину. Она (ч >ве. „Тће Уео т»п оГ Ље Сиаг(1 и (ач..е(!ни гардист.) је играта прево сто иута једно за другим. Већ се нреводи и на немачки језик. * Приповетке. — Једев наш млађ и књижевника издајекроз хоји дан сво" је белешке из живота, нод насловом „Црте из арестоничког живота и . Имали смо прилике, да нрочитамо једно две ове цртице и не можемо, а да их

свету, ]ер су истинито, верне и с доста лакоће написате. БИБЛИОГРАФИЈА. Уредништво је добило на ириказ. Кратки потези пера (слике из жнвота) од Чеде ИоаовиИа, св. I. Веоград штамнарија Петра Ђурчића, 1888 г. 48 стр. цеча 50 п. дин. СМЕСИЦЕ На гробу заручпика. Бечко централно гробље било је 8, децембра попригаге једног тужног догађаја. Пред споменик Јосина Клебера, лекара, к 1 ји је умро 1870 године дошла је у црно обучена женска, пала на колена и стала на глас викати: „Ја сам убила свога заручника и пе могу умрети, док не окајем грех." Слуга је покушавао да ј« утеши, ал' ј« она тако беснила, да су се око ње скуиили људи, те је силом стрпаше у кола. Свима је се чанило, да је несрећница полудела. Та жена била је и у сгвари заручница пок. Клебера, а име јој је Марија Хелер. Год. 1870 требало је, да се они венчају, ал на осам дана пре венчања, Ј,ошла је у његов ста I једна жена са нсетанцегом да галекар нрегледа, јер га јв бесно псето ујело. Клебер га стане ирегледати, ал га оно мало уједе. Лекар је рану одмах испрао, те ннје 8а њу одмах марио. ну доцније се тако поплаши, да је мислио, да мора умрети. Већ су кола дошла пред кућу његову, да га повезу на венчање, а из њих је изашао пријатељ да позове Клебера. Кад он горе, нађе он Клебера, даје побеснио У иисму молио је драгу, да му дође на самртпи одар. За неколико дана он је умро. Драга му је долазила, где је желео, али је одмах пала у несвесг, кад га је бесног видела. Од то доба долазила је она свакога децембра на гробље, те иадала на гроб. За све то време није била нај«лр«о"јл. Пооле призора, који смо у почетку оиисали, отпремљена јс у лудницу. г Ђорђа Симпћа. срчског изванредног не препоручимо пмш^м читалачком

Ново Језеро. — Гро® Телски и поручик Холнер открили су у А®рици. ново велико језеро, које се протеже од 2 па до 5 степена ширине, северно-западно од језера Самбуру и Басонебо. Језеру су дали име Басонорок. доле и уђе у своју, иа се одвезе код пијацете. Одавде оде у Дуждеву палату. Чим је дошао у палату позове каиетана Бемба и нареди му да одмах дозове Прокуратора од св. Марка. Кад је Лрокуратор дошао у палату саопшти му Дапонт све појединости о Брабантинијевој смрти, и заповеди му да одмах, без оклевања, пусти у слободу граФа Виргилија МираФијора. То се све изврши. Дапонт дочека Инга и саоишти му изненадну Брабантинијеву смрт. На лицу Инговом покаже се задовољство — дакле је се јсдва једном отресао опасног сакривца, који му зна све трагове. Сад је Инго славио. Његова једина жеља беше испуњене! Он оде у своју палату и сад беше опет богати и моћни насљелник милијона. Сутра дан дозна Сенат о томе догађају и одмах саопшти народу, да је Сенатор Брабантино умро изненадно ; да ће његово тело бити изложено у његовој палати са свом сјајношћу, која принада његовом високом чину и да га народ може гледати три дана.

IV. „Доле са покривалом!" Радост и жалост — весеље и мртвачки спроводи! У Венецији биваху често овакве промене ! Тек што је Брабантино укопан — наступиле су месојеђе (карневал). Јуче је мртвачки спровод стао код Маркове пијаце, да свет види још једном остатке моћног великодостојника — а данас одмах п<>ч«чне китити Маркову пијацу са застквама, зелсиилом, сгубовима и другим украсима. Ко је данас иигао за мртвога Брабан тинија? Сваки се је извештавао кад ће да отпочне светковина. Кад ће да наступи час месојеђа, кад ће да отпочне маскарада, коју је сваки очекивао са нестрпљењем! Кад наступе месојеђе, онда се сваки маскира и весели, јер је то народпо весеље. Богати и сиромашни, млади и стари, људи и жене, девојке и младићи, просјаци и разбојници ту су помешани, а нико никога не може да позна, јер је сваки под маском.

Тороњ на Марковој цркви, где је у означени час паљена бенгалска ватра, беше окићен заставама и разним украсима и зеленилом. Око цркве беху подигнути шатори са разним воћем и осталим потребама, као и на сваком вашару. Између сгубова Прокураторске палате беху начињени мали дућанчиђи, где »е иродавало јело и пиће и сваковрсне ,отребе, трговци су очекивали означени час па да отворе своје дућанчиће. На месту где се чињаху ове припреме бе-не се сакупило млого света из разних крајева очекујући само да наступи ноћ, час, када ће се почети веселити и јурити по улицама. Стража која је била постављена да одржава ред, није дирала светину. Кад наступе месојеђе, онда је дозвољено много што шта, што би иначе било иајстрожије кажњено. Гомила света на поједииим месгима по пијаци, непрестано је расла правећи разне шале и комедије. Поједине продавачице исмевала је, а са смехом и пљескањем слушала је предавања појединих шалџија, који су заузели места на каквим узвишеним степепицама. По где кад зачује ее ужа-