Male novine

вају „Соткп §е1оз1 и — комичари славољубиви." Краљ Хенрик III, син Катарине Ме дичићеве, иозвао их је из Мгетака у Блоу, где је седио неко време због парламевта, који се ту држао. Да би растерао чаму у^тој вароши, преживели кидош није могао наћи бољег начина од италијанских комендијаша и њихових жена што је за њега било нешто са свим ново. Он им је иослао и заштитно иисмо са својим потнисом, да би слободно могли ироћи кроз Француску у Блоу. Јер је грађански рат беснио у то време у јужним земљама између цареваца и Хугенота. Ну његови непријатељи нису нашли за вредно да поштују његово заштитно писмо. Једна чета Хугенота задржи ту италијанску групу, која се беше кренула с многим колима и коњима у врло сјајном начину, Они их уз пркос, њиховом кукању и запомагању, ватворе. Прво, што је то краља љутило, јер му је њиме украћено целе зиме једно његово наЈмилије уживање, а друго, што је сматао, да је то богоугодво дедо гонити Хугеноте и њихов, рад. Ну тек пошто је Хенрих III., чију су помоћ ови глумци затражили. пратио лепу сумицу новаца за њих, пуштили су их Хугеноти, с најгрђим нрезира| њем, држећи, да се треба курталисати оних који ђаволу служе. После овог непријатног чуда, једва једном дође то друштво око Божића у Блоу баш кад тамо све беше у највећем страху, Јер је краљ био наредио те је у нредсобљу његове спаваонице погубљен његов мрзак Херцег Гиз. Због тога је била страшна узрујааост у целој земљи. Париз протера убиПу који под клетвом народном нобеже у Тур, Сироти комендијаши не могоше у тим околностима ни престављати ни пред краљем нити остати у Блоу. Ну једном у Француској реше се да иду у Паризј и да тамо на основу краљевог доауштења отворе каФанско нозориште. У Француској беху исто тако нутничка глумачка друштва, којагледаху да задовоље народне потребе Парижава, Ну њихове старе комедије не могаху се мерити с .научним" италијанским комадима а не усуђиваху се довести женске глумице. Тако италијанци задобише лако нобеду, и њихова најчувенија вештакиња, названа Сињора Целија а иначе Мари)а Малони, пожњела је у свској својој игри огромно одобравање и похвалу. Украси италијанске позорнице и дивне досетке у новим шаљивим играма још више су допринели уепеху.

трговачк« гласник Тргов. уговор. — Држа се да ће се кроз који дан закључити трговачки уговор између Италије и Швајцарске. То ће се закључење уговора извршити кроз који дан у спољашњем министарству у Риму.

полицијски гласник Притворени: Ноћас су притворени: Гаврило Таранац слуга што је примао крадене ствари, Милоје Ђуровић из Црне Горе због нереда, Богосав Вукомановић надничар због крађе и Петар Стевановић келнер због скитње * Осуђени: Пресудама полицајским осуђени су: Даница Белин служавка, Јован Јовановић из Крупња, Душан Ђорђевић слуга, Аркадије СтеФавовић из Чачка због скитње и Мијаило Младеновић калФа кројачки због крађе. * Нађеио. На великој пијаци нађена је једна канта за воду. С-шственик нека се јави кв. варошком.

РОСВЕТА

белешке књижевне и уметничке Источник, дабро-босански лист за црквено-иросветие потребе српскоправ. свештенсгва у Босни и Херцеговини изашао је у Сарајеву 1. Јануара 1889 х\ Ово је први број III год, тог листа, који уређује Т). Петровић, свештеник. Власник и издавалац је Асм. Конзис. Излази два пут у месецу с ценом од Б Фор. годиш.

наука Биљни и гасни отрови. Отрови биљни производе јака грчења. У тим случајима, кад је ко отрован: опијумом, беладоном, буником, татулом, а тако исто и наркотичним отровима, најбрже средство да се отров удали из тела, каква слузава течност. Поред тих слузавих течности могу још послужити јака каФа и тејони. Кад је огроаан човек пруском киселином (цијанкалијумом), онда је јединосредство, ако је лекар вешт човек, такозв.чна желудачна пумпа, помоћу које може ее речени биљни отров удалити из тела. Кад се отрује ко отровном гљи вом, једина помоћ је зејтин рицинуе.

Најшкодљивији од свију гасовитих отрова јесте хлор, нужнички емрад, хлороФорм и угљени гасови. Ови могу бити отрови само онда, кад су у ве ћој количини, иначе произведу само неку несвестицу. Против ових отрова ваља употребљавати проветравање радионица врло често вспирање уста и т. д. Отрови животињски. — Отров, који животиње дају јесте један од најопаснијих, а у нето време и најжешћих. Када се узме извесна количика овога отрова, па прогуне, она на јсзику слади и нема никакве опасности, али дође ли у најмањи додир с крвљу онда је најопасније. Глакни је задатак у таквим случајевима спречити свако даље иродирање отрова у крви. Дакле ваља из онога места исцедити и то номоћу киселог калијума, салмијаком, содом или изгорети то место. Може се још и исисати на оном месту где је ушао у крв. Ово исисавање сасвим је безопасно; и кад се више пута нонавља може епасти онога који је отрован. цошто се рана изсиса треба је опрати салмијаком, сланом водом, сирћетом, сапуницом. Место над раном треба добро увезати, да не би онај отров, који још није изашао даље у тело одилазио. Међу ове животињскејотрове норед змијскога, и од инсеката снада још и отров, којим бесан пас отрује крв своје жртве, која посде прими беснило и постане болест, којој до данас још нема сигурна лека. Наравно је да треба увек лекара, што пре у помоћ зв .ти.

СМЕСИЦЕ Скуп погреб. — Прошлога столећа умрла је у Лондону нека врло богата чИЂутка, која је тестаментом наредила, да њено мртво тело пренесу у Јерусалим дванеет угледних јевреја, да је но јеврејским обредима сахране За тај њихов труд наредила је, да ее сваком изда по 400 Фуати стерлинга, и то, при поласку у Јерусалим да се сваком изда по 200, а оних осталих 200 Фупата, када изврше сарану и натраг се врате. И заиста, испуни ла јој се последња воља, која је кош тала 72.000 марака. Витешва љубав. — Септембра меееца год. 1785, хтеде један богат Француз по имену ДиФоене путовати

са својом лепом женицом на једној тартани (лађа с две кагарке и три једрила) из Марсеља у Ђенову. Тек што су се одмакли од пристанашта нападоше их морски разбојници. По што их нису могли избећи то се сви људи уиустише у борбу. Узалуд је ДиФрене одвраћао од тога своју жену, ова се није хтела маћи, већ са сабљом и пиштољем у рукама, оста на лађи с његове стране, говорећи да га не ће оставити за живу главу. Кадјој муж рањен паде, заклони га она својин телом и из јарости на месту убиједног противника. И остали су се храбро борили, и отераше разбоЈ *нике, од којих су многе поубијали. Тада Ј 'е иало и од Француза 14 мртвих и 30 рањених. С тога се лађа врати у Марсељ. По вароши се иронесе глас о овој јуначкој жени и цео јој се свет дивао, и најпосле насликају је и изложе јој слику у саветничкој кући. Кад се год појавила на улици увек су је бурно поздрављали.

шам.

Штудент: Госиодине, ја вас позивам на двобој, — ви сте ме погледали попреко." Госиодун: „Али извините, ја не могу друкчије, ја од природе гледам попреко— разрок сам." Штудент: „Добро, онда позивам вашег оца!„

ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ ОЖАЛОШЋЕЧИ ЗА С80ЈВМ ДРАГИМ П0КОЈНИКОМ Ђор^ем Малети&ем директором у иензи1и Ми смо на његовом годишњем парастлсу. 29. цр. м. веома много задужени учешћем великога броја 1 »скрених пријатеља. Благодарећи свима на саучешћу при молитви за покоој душе покоЈ 'пикове и утеси у нашој жалости, ми изјављујемо искрену хвалу г. г. протојерејима: Јакову Павловићу, Милутину Стокићу и Живојину Јовичићу, свештенику Милошу Влајковићу и јеромонасима Јанићију и НићиФору, који су из почасти чинодјејствовали на парастосу. Особито смо захвални и г. г. богословима, који су и овом приликом из почасти певали на чарастосу увеличавајући тиме тужан спомен и утешавајући нас својомнарочитом иажњом нрема старом учитељу, — нашем драгом покојнику. ОжАЛОШИЕНА ПОРОДИПА.

Зар

још већма уплаши — шта значи то? су га затворили овде? Мрак је бивао еве већи. Адмирал се узнемири — дакле је цео дае провео у спавању? Он је лупао на врата, лупао је колико је могао Нико не дође — нико није чуо његову лупњаву! Изгледало ја као да нико и не мисли на њега! Адмирала хваташе самртан страх њега је спопала глад и ж>. ђ. Сем тога непрестано је мислио о томе, како је овде остављен и заборављен. Где је опај човек што га је довео овамо? Зар је отишао и забравио врата ? Ужасне слике престављаше у души старчевој. Ако га је онај човек довео оввмо само за то, да га упропасти ? Па какву је намеру имао тај човек? Шта је хтео са њиме? Да га је случајно овде заборавио, то није било могуће, дакле то је учињено са извесном намером? Адмирал је био јако уилашен, кад је видио да на његово лупање нико не долази, да га нико не чује. Ое покуша да истави врата, али она беху јака и добро забрављена.

Пошто се уморио од напрезања, он је морао да одустане од намере — врата ни]е могао да истави. Потрешен обим догађајем, он подиже руке у вис Мрак га беше опколио — вода је шуштала напољу. Ноћ је наступила у велико Па шта ће да буде са њим? На ово питање он није могао да одговори.Мрачним ногледомгледатпе пред-а-се. Положај, у коме се је налазио, беше ужзсап Сад се је кајао, што је нослушао онога човека, који га ј 'е намамио овде он му је сад изгледао као какав зао- дух — као прави ђаво, који га је намамио овде само за то, да га упропасти. Њега је мучила глад и жеђ, али и то би се могло сносити само га узнемиравахпе помисао што одавде не може више да изађе. И сад беше још ноћ — дуга, мрачна ноћ! Шта је хтео онај човек да ради са њиме, кад га је намамио овде? На један мах сети се нечега — он уздрхта —

Ако је онај човек био Инго Фоскарије, који је украо име Виргилија МираФојора, који је Виргилија убио и гонио Едиту? Лако може бити, да је случајно до Инга допрла вест о његовом доласку, и да је он дошао у згодан час да га дочека ? Па онда је он изгубљен! То је оп осећао, то је знао! Он се све више увераваше да је тако, да није друкчије — па који би други имао узрока да га овде затвори, да га упропасти за свагда? Дакле је сад проста жртва тог грозног човека — тога Демона, у чије је руке запао и не слутећи о таме. Он се је уверио о томе. Знао је да је у овој кули изгубљен, да се из ње не може избавити,- да је био тако близу своје цељи — а сад мора да пропадне тако грозно! Обузет овим мислима, старац клоне глад га је савладала/ Цркавао је од жеђи, а вода беше тако близу њега ! Он је стављан на Танталове муке! А Едиту да не види више? Инго је победио! Инго је славио победу! Адмирал је лежао на поду — рукама је покрио лице.