Male novine

ПИТ^ПЈЈ^.

БЕОГРАДСКА Београд, 7 Јануара

гил 11443 Жита..

Г) Ј» 7» Ћ У) П

°ј 0 11-50—12 Сувих шљива —.Брашно (леб. нес Брашно фино . . —.Браш. леб. сејано 4967 Кукуруза • 71 Кукуруа брашно 56 Јечам . . . Коре брезове . Шишарке . . . 761 Овас 1000 Креча

-912.— 8,—

3.20

5140 Сена 4—4- —

600 Сламе 511 Супа меса Кајмака Јабука.. . . Крушака Сланине . 22 Сира . . . 4898 Свиња . . . 40 Лука дрна. . 2150 Лука бела . Арпаџика .. .

2-3.80 70

. 9070—80-- 8 •-25.— дит.

Ђумура камевог. —• 793 Пасуља . . .23—26. Ораја . . . . РАЗЕА ПИЋА 600 Вина црна. .14—20.— „ бела . —. — Комовиде. . . —. 600 Ракије меке.. 28—32. V Љ У Те - • ■ Шпиритуса . . —•

122 Кромпира Лоја нетопљеног. Ђумура дрвеног.

9.-

БОО динара плаћам ономе, који од употбере КОТЕОВЕ ВОДИЦЕ ЗА ЗУБЕ једнз Флашида 1 - 25 дин. икад више осети зубобољу или какав задај из уста. ЈОВАН ГЕОРГ КОТЕ. ХЕМИЧАР, БЕРЛИН У Београду се може добити у дроге^ијама и у свима аиотекама. (у, ч. н.) 13—15

ПОЗИВ НА КУПОВИНУ

1080ВА

13 ГОТСКЕ НОВЧАНЕ Ј1УТРШЋ ГЛАВНИ СУ ДОБИТЦИ 30.000 И 50.000 марака. Ова лутрија стоји нод покровитељством Његовог височанства Херцога Ериста II. а под контролом и агенцијом државном. Ова лутрија имаде 13.252 згодитка у два аута извлачење у суми 250.000 Марака. Добитии су у оба вучења следећи: 50.000 30.000 20.000 и више по 10.000, 5.000, 4.000, 3.000, 2.000, 1 .000, птд. I. Вучење биће од 9. до 13. Фебруара а II. вучење од 29 Марта до 1. Априла 1889 год. I. 0РИГИНАЛНИ ЛОЗ који важи за оба вучења кошта само дипара 5. 50 пара. Званична листа од извучених добитака за оба вучења, да се ван Београда пошаље кошта 50. пара. Све поруџбине Лоза тачно и одмах испошнљем, ЂОРЂЕ Р. ОДАВИЕ Београд 13. 10, 14, 18, 22, 26,

ВШКО СТ0ВШ1Ш ШАТЕРИША КАНЦ2ЛАРИСК0Г И ПРТАЋЕГ ПРИБОРА ФАБРИЧНО СТОВАРИШТЕ а,:УВ1ШЈ1, М.

Београд Књаз Михајла улица бр. 29. Част ми је јавити поштов. публици да се на мом стоваришту налази велики избор сваке врсте писаћег и цртаћег материјала као: „Трговачких и копирајућих књига, артије цртаће, писаће а поштанске, најбоље врсте копирајућег и обичног мастила, пери оловака, преса за копирање; У засебним елегантним кутијама енглеске поштанске артије, разни лени дивита од никла кина сребри дрвета, највећи избор разни лепи пиклона за наступајуће празнике и т. д. Препоручујем свакоме као еспап добар а солидне цене. — Све поруке обављају се у најкраћем времену (св. д. д.) 9—10

Ј

^ А А ^ Л. Ж А. АА.ЖА Ж. 4-1 |Л| А ^1

ВАШ1 рддал КОШИСИЈОНСКА У СРБИЈИ Н. НИНОТА синови. Која постоји од толико година, а и с.чда грана од те исте радње овде у Солуну постојећа, препоручује се тр говачком свету, и моли за посету. Поручбине извршавају се тачно, брзо и солидно, а да ће то у ствари бити већ двадесето-годишња наша радња у Србији носведочила је.

у Солуну 30. Новембра 1888.

С поштовањем Н. Ничоте С инобн.

2, 10 у у у ^4. А А А

УУТТУУТУ?УТ?УУТУТТУУ?УУУУТТ?УУУЧ

у КЊИЖАРИИ АНТИКВАР ј ттРИРОДНОГ ЦВЕБА СВАКЕ * ници Милана Ј. Ђорђевића | 11 ВРСТЕ као ружа, кемелије, у Београду може се добити чес -јЦ зумбула. љубичице, ђурђевка, титке, џенни календара, са сјји- нарциса , итд. у трговини Карла ком Бранка Радичевића, дуварни такођер Мали Календар згодан за, дућане и канцеларије, бележника са календаром у пзатненом повезу. 5—5 С поштовањем Милан Ј. Ђорђевић кљижар и антиквар.

Пејуола у Београду где се при, мају и наруџбине за еемг^е, ките(ручне и за косу, груди, астале) мздинерије и друге украшаје за славе игранке концерте јубилеје позориште итд,

Дуго, врло дуго, лежао је тако Осећао је ужасне болове, кад год је помишљао на Едиту — он је јецао Адмирал је нлакао, при помисли на његово несретио дете, које је поробљео, прогоњено, које нигди нема мира ни станишта! И он је сад овде, а не може да јој помогне, не може да оде у Венецији сад, кад је тако близу. Не може оног зликовца — Инга Фоскарија — да повуче на одговор. Очајнички ломио је старац руке за тим је призивао Бога у помоћ — по сле се јасно молио — па затим наступи мртва типшна у старој, светлећој кули. Напољу је свањивало. Адмирал се трже — ои гледаше преда-се као суманут „Још увек у тој проклетој кули", повиче он, нротрљав рукама очи. — „Овде сам, у тој осветљеној и заборављеној кули! А нема никога да дође, да ме избави! У помоћ! Људи, смилујте се! У помоћ! Ја морам да идем код мога детета — код мога детета — " Глас умуче Напољу је море шуштало, много јаче

отвора на кули, а поЈедине капљице падаху на лице Адмилово, и то га мало поврати из очајања. Он погледа горе — испод узаног отвора опази сандучић од плеха — у њему је морало бити воде, и ако је слана, ипак би могао да покваса горуће грло. Али је сандучић био ндмештен и сувише високо, — сад је требало да се испење толико, како би могао дохватити сандучић. Адмирал се испне на један каме који је изашао вав зида, и покушаваше да руком дохвати сандучић. Кад је се усправио на прстице, једва руком дохвати сандучиК. Са великом муком скине га са зида. У сандучићу беше нешто мало морске воде. Старац је пио. И аки вода беше слана и гадна, опет је њему чинила добро, јер му је колико толико поквасила засушено грло. Он је ипак утолио жеђ, која га је мучила тако дуго. Он поново остави ,сандучић на своје место. Капљице кроз узани отвор су му прскале по лицу, и то га мало окуражи. Сад се припремаше да изврши намишље-

ни план, и ако може, да нађе себи иута,. како ће изаћи из овог несносног затвора. Код себе није имао никакво оружје. У једном ћошку куле нађе неко захрђа. ло парче гвожђа. Са њиме је хтео да опроба срећу, Пре свега, подметне гвожђе измећу врата и зида. не би ли на тај начин отворио врата. Труд му беше «узалудан. Старо, захрђало гвожђе, беше слабије од дасака.

(наставиће се)

но јуче. Таласи су се пењали до узаног Власник Медецијан и Кимпановиђ штампа Медецијав и Кимпановиђ, Обшшћев венац бр.

1 0 ,1ДЧИ<?Р .ЕДвИК Ћ. КИМЦА.НОВИБ