Male novine

СТРаНЕ вести Поклоп. — ИЗ Еаглеске јављају, да је иапа ИрланДској цркви послао поклоне у вредности 10.000 ливара стерлинга. Само један петрахиљ кошта 25.000 динара. Доиста то мора бити нешто ванредно ! Регенство. — Из Нидерланда јављају, да су министри имали седницу у којој су, као што се држи, коаФерисали о томе, да се постави за време слабости краљеве регенство. Руси у Абисинији. Из Суаки&а стижу гласови, да је ових дана изазвао велику сензацију долазак лађе аустријскога Лојда „АтрћЉИе", који је довезао једну множину Руса. Она је по : унравом митронолита Пајсија, али главни је ше® ђенерал Никодајев, који је више пута већ пу -ЈОвао по Абисинији. Осим митрополита има међу Русима један владика, десетсвеш теника, двадесет оа>ицира и јоп1 неких занатлија, махом пушкара, свега их има 146 на броју. Ова мисија је под заступништвом царевим. После овога брода дошао је и један талијански, да пази на све. Динаиит. — Из Мадридапишу, да је тамо пре неки дан нађена на ула ску у народну банку једиа динамитна бомба. Фитиљ је био упаљен, али срећом су брзо опазили и одмах је угашен иначе ко зна шта би било, Како веле, два сумњивалица ухваћена су. На њих се сумња да су подметали динамит. Ухваћен. — Грозни убица Џак, који је грдна и грозна убиства учинио, како јављају ухваћен је у Тунису. Енглески конзул одмах је теле графисао у Лондон и тражио његов опис.

СВЕТОСАВСКА СКУДШТИНА*). Још нас само неколико дана растављају од треће главне скушнтине овог патриотског друштва, које је тек пре две и по године основано иницијативом и патриотизмом неколицине наших младих људи. Напредак овога друштва улива велику Надежду сваком патриоти срп ском, да ће оно, према већ до сада показаном раду и успеху,сваким даном *) Ову нотицу давао еам уредништву „неутралног" „Днев. листа" да је штампа. Оно је испрва обећало а поеле није хтело. Писац.

све више и више напредовати и допринети остварењу свога узвишеног задатка. И ако се види да је друштво „Св. Саве" за данас најновији и најрадљивији пионер за ширење српске миели и одржање српске народност.: у свима туђином потлаченим покрајинама ерпским, ипак се на жалост као што сазнајемо, налази у нас људи, који дозвољеним и недозвољеним средствима против овога друштва војују, Та несрпска и не натриотска агитација извесних личности нанела је доста штете овоме илеменитом друштву, а могла би му и веће нанети, да није било ванредног усталоштва и родољубља код извесних пододбора и повереника друштвених, а нарочито и у нрвом реду код извесних личности у самоме главном одбору, чијој умешности и вредноети највеће поштовање одати ваља. Па и уз пркос овој несрећној агитацији против овога друштва, какоод стране оних којима су партизанство и лични обзири и интереси пречи од патриотизма, тако и од стране оних, који су у првом реду били позвани и обвезани усљед поклоњеног им поверења да друштво ово у његовом задатку свим силама потпомогну, ипак је ово друштво и у овој години сјајне резултате постигло. Ми држимо, да би требало, у колико је то за сада могуће, све ове личности изнети и радњу њихову осудити на предстојећој скупштнни другатвеној, како би цео српски свет и сви чланови на чисто са тиме били: који су истинити а који опет снажни пријатељи овога друштва. За успех, који је друштво „Св.Саве" и у овој годиви постигло како у раду око ширења српске мисли, тако и у погледу увећања свога капитала новчаног, оно има, као што смо извештени, да благодари у првом реду, као што напред рекосмо , устаоштву и умешности извесне господе у глав. одбору, а специјално што се тиче увећања капитала, поред већ поменутог, јоши варошиВеограду ииностранству. И док се престон^ца краљевиие србије, поред странаца, овако издашно друштву одазвада, дотле су се из весни пододбори и повереници у к^аљевани ове године сасвим лабави, а по неки од њих и сасвим небрижљиви у кунљењу, а нарочито у иоштовуњу већ покупљених чланских улога, показааи. Тако н. пр. док је ове године привређено друштву преко 60.000. динара, из целе С бије, сем Београда, није дошла ни четвртина ове суме. Ми са жудњом очекујемо дан друш-

твене скупштине, када ће, о свему што овде изнесмо, бити опширниј^г говора; иа ћемо после тога, имати нрилике да коју опширније проговоримо. §. А. А.

народу српском илихрватском „Шта је народ, који ниједног „светлог гроба" нема? Шта је народ који не пева на једног јунака, не слави ни јсдног мудраца, не дичи се ниједним песником, не поноси ни једним књижевнив ш, не вахваљује ни једном родољубу, не узноси ничије пожртвовање? . . . Шта је народ, у коме нико не мисли и на жнвот с оне стране гроба?" взв Народ наш може се дичити велнким јунацима,светлим карактерима,ретким пожртвовањима, изврсним родољубима, славни« несницима, али и чувеним књижевницима. Књижевност беше наро ту нашем увек мила, њоме је могао увек стати светла образа уза остали образовани свет, њу је према приликама и могућству гајио увек. Књижевност узима добар правац у држави Немањића, диже се на савремени ступањ у Приморју, жива и на пропланцима слободе, када готово све беше пропало. Па и у данима најцрњег ропства, када народу не беше остало ништа друго до ли да се покори туђину, и тада остаје веран своме урођеноме духу и тада тежи да се књижевношћу изједначи са осталим слободним народима. . . Али за јуначан народ није трајно ропство. Народни дух се ускомеша, рвдише се синови, која ослободише потиштену домовину извојеваше јој слободу и примораше њене непријатеље, да јој признају скупо плаћену слободу. Када пак засја сунце слободе, када престаде насиље и варварство, када се дух народни креташе у потнуној слободи. добио и књижевност већег маха. Али утецај ове књижевности беше доста слаб, јер народ не разу,меваше тог књижевног језика. Ваљало је иисати народнимјезиком, који опет нису знали књижевници, а нису га могли подједпако ни научити, јер пије било ни граматика ни речника нити чега другог, одакле би сви научили један исти језик. Добри геније народни хтео је да буде и тога. Роди се светла звезда на пољу срнске књижевности, роди се неумрли Вук, који иокупи, среди и изнесе све благо народнога језика, отвори ризнице народних умотворина. поче војевати за народни језик, показа прави пут, којим ваља поћи. Али Вук урођеним даром и здоавим својим разумом не би могао

изићи као победник из борбе са непријатељима својим и народнога језика, да сс не роди друга звезда, научаик, који жртвујући своје здравље и живот научно обради и среди народни језик, те му тако извоЈева право књижевнога језика. Тај книжевник и н учник био је Ђуро Даничић. Говорити овде о његовим заслугзма мало 1е место, за то су маче и велике студије великих научника; а није готово ни потребно, јер где је оиај Србин. где је оно Српче, које не зна за Даничића, које не зна колико му захвалности дугу.у Срби и Хрвати, између којих није чинио разлнке? Па јасте ли му захвалили? Јесмо ли далиЈвидљива знака, колико и како ценимо тога великана? Жалссно је — али морамо признати —да ниемо учинили ништа. Пођите на београдско гробље св. Марка и потражите гроб великог покојника. Наћи ћете га само ако нам га ко покаже, а кад га погледате, видећете гроб травом обрастао, заграђен трошном већ оградицом, а у трави и корова оборен дрвен крст, на коме нишу само ове речи „Др. Т>ур > |Даничић", — а још мало па не ће бити ни овог, заборавиће се, где лежи тај великан. Та нехатност нрема човску. који)е толико задужио свој народ, нагналаје дружину ђака историско -Филолошког одсека нв Великој школи, која и име Даничићево ноеи, да у еедници од 1. јануара ове године реши, да подигне бар скроман споменик томе великом човеку. Ма колико да је Даничић себи у свом народу оставио спомен већи, него што су сви сноменицц од мрамора и туча, ипак мислимо да бар и ми треба да бацимо киту захвалности на гроб његов. Уздајући се у племенитост и родољубље ерпскога и хрватскога народа, који је у толико прилика показао, да уме ценити своје велике људе, позивамо овим сваког брата Србина илн Хрвата, да дружини „Даничић" аритекне што обилатијим прилогом, да би споменик неумрломе Даничићу испао бар приближно онако сјајан, какав је заслужио. Прилоге ваља што нре слатн на београдску Велику Школу „Одбор за подизање Даничићева спшеаика", Јануара 1889. године Београд. ОДВОР за ПОДИЗАЊе ДАНИЧИћЕВА СПОМЕНИКА.

деву руку. „Благодарим Богу што вае је послао да ме избавите и заштитите!" „А да неби и даље били изложени го њени Жбира, Сињорина, ја вас узимам у заштиту!" настави Дужд . „Пођите за мном!" „Куда, Светлости?" упита Едита. „Тамо, у палату! За вас ће се спремити нарочите одаје, где ћете обитавати!" „С тога, што ми примате код себе, Светлости, ви се излажете великој опасности," одговори Едита. „Ја дрхћем при тој помисли!" „А видите ли, да ли ја дршћем, Сињорина? То је света дужност мога досто јанства, да заштитим сироче, које се гони," рече Дужд. „И никнква сила на земљи не може припречити ту дужност. Сем тога, ја чекам извесну наду, она се тиче вас, а о којој ви још незнате нвшта/ Хајдете са мном! Уз пут, до палате, ја ћу вам саопштити једну радосну веот; која ће и вами улити наду, као и мепи што је улила; која ће вас обрадовати после толиких искушења, гато сте издржали до сада!" Едита је пажљиво слушала ове речи, које је изговорио Дужд и пође са њиме у палату.

Носиоци Паланкина са копљеницима пођоше за њима. „Баша је Коброта и сувише велика, Светлости," рече Едита. „Стигла нам је вест из Сења, Ускочке варогаи, да Адмирал, граФ МираФијоре, није мртав, него да га Ускоци држе као заробљеника," настави Дужд. Нешто радост, а нешто страх, обузеше Едиту „Може ли то бити? Је ли исгинита та вест?" унита Едита усхићено. „И ја сам с почетка сумњао о тој изненадној вести, Сињорина, али сумња је одмах исчезла, чим ми је приповедио стари пустињик да је био са Адмиралом, и говорио са њиме!" „Мој је отац жив?" „Да, ваш отац/ Тајна копрена, којаје обвила ваше рођење, скоро ће се скинути! Ваш племенити отац, граФ МираФијоре, мој драги и искрени пријатељ, био је препречен разним околностима, да пружи руку вашој доброј матери. Дужност гаје изненадно уклонила из Лагуна, и пошто никакав гллс о њему не дође, а ми узалуд очекивасмо на његов повратак, бојали смо се да није нашао где год смрт/"

„Мој је отац жив! 0! Реците ми могу ли отићи до њега, Светлости? Моје срце дршће од радости због те вести, чисто бих сад овде пала на колена, и благодарила милостивом Богу!" „Ми морамо да чекамо на повратак нагаих Галера, Сињорина. Оних Галера, које су изаслате да униште Ускоке, и избаве Адмирала из робства!" „Зар нема другога пута, Светлости, зар не може бити да на други бржи начин, одем моме оцу? Па нека је још један пут тако далеко, ја ћу са радошћу савладати све препреке и неприлике, само да доспем до њега!" „То вам верујем, Сињорина! Ја знам да ви љубкте граФа МираФијоре, као што треба да чини кћи према своме оцу ! И ја ћу се заједно са вама молити Богу, за његов сретан новратак из робства! Али ви не можете да одете до њега! Са стрпљењем морате очекивати на повратак Галера, и на саопштења изасланика, који су отигали нарочито за то. Још кратко време причекајте, па ћемо знатм право стање ствари! Лако може бити да ће изасланици, на нашу велику радост, довесги са собом и отарога Адмирала!"