Male novine

скон полицијском струком, где ,;е и носдедњи практиканчић чдтава „ФиладеДФија." (паставиће се). ' о

СЛУЖБЕНИ ГЛ.АСНИК и Срп. Нов. а од25ов. м. доносе ове указе; — Посгављени су : — за начелника друге кдасе одељења за земљорадњу н сточарство у министарству народне привреде, Чедомиљ Ноповвћ начелник треће класе пстог министарства и одељева; за ванредног секретара четврте класе министарства Финандије, а да прима плату из плате цариника Шепачке Аде, Миханло Трпковић, начелник друге кдасе среза моравичког округа ужичког , по потреби службе: за порезника пеге власе при пореској управи, Димитрије Р. Христић писар треће клнсе управе вароши Београдаза телеграФског магационара прве кла се, Владимир Мацаревић начелник друге класе среза јасеничког, окр крагујевачког; за контролора треће класе Управе фЈНдова , Свет зар Мо леровић, уиравндк друге класе пожаревачког казненог завола; за државног правобраниоца и управника државних добара друге класе, Аоса Б. Јовановић досадашњи државни правпбраниоц и и управншк државних добара треће класе: за писара прве класе министарства Финанције, Драгутин Ј. Живадиноваћ, чиновник дирекције српске државне железнице; за иасара друге класе министарства ииостраних дела, Тодор Петковић писар Ш-ће класе министарства Финанцпје. Одобрава се општини рупљан

врааском, да може од својпх грађана покупити, по сразмери плаћања неиоередног пореза, нрирез од 2,661*60 д. уз оба полгођа 1887—8 рач. године, и тим новцем подмирита расходе по буџету евом, састављеаом: за исту рачунску годнну. — Одобрава се општини вировској, у срезу драгачевском, округу чачанском, да може од својих грађанапокупити, по срезмери пдаћања непосредног пореза, прирез од4.313'17 д. уз оба полгођа 1887—8 рач. године, а тим новцем подмирита расходе ио буџету свом, састављено^ за исту рачунску годину. Одобрава се општини вучанској у срезу десковачком, округу нишком да може од својих грађана ткупити' по сразмери пдаћања непосредпог пореза, прирез од 2.200-83 дин. уз оба полгођа 1887—8 рач. године, и тим новцем подмирити расходе по буџету свом састављеном за исту рачунску годину. (Свршиће се) —— с»БЕЛЈЕШКЕ КЊИЖ. И УМЕТНИЧКЕ Народне химие. — Од свију арија и мелодија, које су праведно квали Фиковане као народне, неоспорно је да је марсељеза најживља и најдражеснија. „Њен рефреи, пише Кармил, довољан је да убрза куцање срца и свих човечијих артерија; виђане су војске које су је певазе са очима пуним суза, са срцем пуним пркоса смрти, деспотизма и ђаволу. Она може да одушеви и одлучи на најмучнија патриотска дела." И у тихом, мирном

служи као народна жимна. Потање о њеном пчстању још је не решено. Руска народна хпмна, која нма бдагородну простоту, састављена је од АДексе Лвова. и Ј 833 год., пише он, имао сам част да пратвм цара Николу у Пруску и Аустрију. При нашем повратку, био сам извештен од гроФа БенкендорФа да је наш суверен, жалећп што Руси немају народне песме, изводео наредити да, ја саставим једну. Предазећи поступно Француску химну, која је тако много пуна величине и оригинадности, енглеску химну, тако ведичанствсну, и аустријску химну тако дирљивог карактера, ја сам дошао до уверења да треба створити што озбиљно, благородно, узбуђујуће, једном речи народво, што се може употребљаваги и у светим церемони-

Када се вуна на овцама пере, треба овце посде прања истератн на прнгревпцу, да се сва она маст д> бро рашчарн, а то с тога, што ће тнм бити вуна много беља, блеђа н чнстија, посде треба овце опет нагнати у воду, опет прати, н то Два три пут, кодко ко хоће. Најпосле чистом водом исирати и то све руком. Посде прања треба овце на чисту ливаду истерати да се суше, а преко ноћ сместити их у добро застрту овчару, да преноће. И посде, кад се овде тако два-три дана исуше, треба ихстрићи. При стрижењу треба пазити. 1) да се руно по целом теду, у ко-. дико је могуће, до коже постриже; 2) да се руно цело и једноставно с овце с кине; 3) да се руно при стрижењу нановв

јама, у војенпм и јавним празницима, не убрља; и да у свакоме буди осећање задовољ | 4) да се с овцом при стрпжењу бдаства. :Г0 поступа. (Свршиће се). Посде стрижења, овце су врло осетјљиве, с тога их треба нело време, особито од хладног времена а особиПРИБРЕДА т0 после хдадних киша, причувати и добром крепком храном хранити, па Стрижвње оваца. — 0 начину стри-^ е „ им и в У на много брже порасти. жења оваца код нашег сеоског ста-| Свидоруне овце само се јешом пренавништва имало би се доста што шта ко го Д 0не стрижу.

начоменути, једно с тога што они не внају како је боље, а друго и што не радо мењају начине и обичаје својих праотаца. Ову нашу малу, ади просту и лаку поуку препоручујемо оним овчарима и домаћинима, који су ради подизати изврсне, и свиласте вуне, овце. Од воље домаћинове зависи хоће ли вуну на овцама прати или ће је прати острижену. У Шпанији најпре стрижу времену не може се она сдушати безпа онда острижену перу, н то с тога ској, у срезу власотиначком, округу осећања неке језе, и по томе се можешто веде, не ће им овце тако назебнишком, да може од својих грађана мислати на дејсгво које Марсељеза|сти, тато врло лако, може бити, кад покупити, по сразмери плаћана непо- производи на духо ,е у добу револу-;је време хладно. А друго веле и мољ-

средног пореза, прирез од 1920-83 дг- ција и рата. нара уз оба полгођа 1887—7 рачун- Кад се изнесе изванрелна удога коју ске године, и тим новцем подмирити је та песма играда у историји Франрасходе по буџету свом, састављеном цуског народв, може се замисдити да за исту рачун годину. су речи и музика круна дугог рада — — Одосрава се општнви бијоштан- једног генијалног специјалисте. ској, у срезу златиборском, округу! Прелазећи различате народнв хим-

ужичком, да може од својих грађаиа не у Европи, не можемо а да не на покупитп, по срезмерн пдаћања непо-поменемо да французи имају још јесредних пореза, прирез од 4,280-69 дну химну, која почиње: и олазеЛи у динара уз оба полгођа 1887—8 рачун-;Сири/у, која, у осталом, није никад ске године, и тим новцем подмирити била ни попударна, нити достојна по расходе по буџету свом састављеном пуларности. за исту рачунску годину. | Тако је исто незнатна, ади је бар У аот^ а — Одобрава се општини големо-у хармонији са мирнии тзвом из ен -'ти говеђе балеге. Тоће бунарску воду селској, у срезу пољаничком, округу глевког живота, песма која Енг1езима'омекшата и оподобити за прање.

ци ће мање досађнвата остраженоЈ вуни, кад- је у зноју п масти остављена. И на воду, у којој ће се прати вуна, треба пазити особито за свилоруне овце, којих је вуна премасна. Умерено топла, мека вода најбоља је за прање вуне, јер се у њој дако опере од масти и прљотиња. Кречна вода не ваља за прање. Бунарску воду, ко има, треба је изло жити сунцу и ваддуху нево време а за тим усуТи маДо просејана пепела или шгалске ништавпне или размути

П Р 0 Ј Е К Т Привремоног изборног рвда За изборе народних иосланика на дан 14. Сеатембра 1889. год п а за ванредни сазив Народне Скуаштине која Ке се састати 1. Октобра 1889 год. (чл. 203. тач. 1. и П. Устава). (Израдио га чдан ужег одбора г. Пера ВедимировиЋ — Уред.) (наставак).

Чд' 41. Издавањем у израду и примањем од предузимача пзрађеног материјада руководиће Беаградска Одбор, која ће моћи узети у помоћ а друга стручна дица, Чл. 42. Фабрикација кутија (урни) п кугдица мора бити под непрестаним надзором по једног стручног дица, које Одбор у Београду за тр буде одредао. Главни задатак овпх надзорника је тај, да пазе Да се не азрада ваше матерпјала, нарочито куглица> него што је наручено. Чл. 43. Кутија ће бити од плеха' на грлу где се пуштају кугле им а

ха, ха, ха, — смејаше се СтеФана. — Па ако ја тамо одем и избавим адмирала, ха? Али ако одем, до страже на пристаниште иа им рекнем: ЈБуди, ено једног човека у старој светлећој кули, идите избавите га — шта ћемо онда? Инго се осврташе. Охо, знам шта мислите! — нродужи СтеФава устукнувши, — вино и свеће не номогоше вам ништа, па и сад узалуд ћете леп начин можвмо се ногађати! — Ти ми сметаш. жено! — рече Инго намргођено ијетко. — Не могу више овде да те гледам! То је искрена реч, монсињоре! насмеја се СтеФана. — То вам радо верујем, јер вам много знам! Али ви ме нећете отерати/ — Не ћу да те видим ни овде ни у Венецији! — Даклс велате да о ем? — Одлазш одавде, ако тм је живот мио!

— Хм — ца баш за то немам тако воље, монсињори ! Сад имам кућу и башту па куд бих ишла? — Вестрага одавде/ — Хе, хе, монсињоре, могли бисмо се о том договорити а овде је жива згода — одговори СтеФана. — дакле ви мислите да треба да одлазим. — 3& навек! — Е на то не иде тако лако, монсињоре! Кад бих своје имање продала и добила од вас још какву добру суму новаца онда хајде де — ишла бих, али овако никад и нигда! — Ја ћу удесети! — Кад бих добмла добру суму новаца, ишла бих за што не, монсињоре! — Али далеко и да се пикад не вратиш у лагуне! — Па и то би могло битш, мопсињоре јер и овде немам друга посла! — Дакле ћеш ићи? — Ако вам чииим тиме велшку усжугу, монсињоре, онда зашто не? За нввац

учинићу све! Платите миЈедно двестаце" кина па ћу још сутра ићи из Венеције! — Добро! Добићеш двеста цекина ! СтеФана се науми користити том приликом. — Двеста су најмаље, монсињоре, рече она, — а за триста учинићу вамто! — А кад ћеш ићи из лагуне? — Чим добијем новац, монсињоре. — Ја ћу ти га сутра или прексутра сам донети у твоју кућу. — Велика почаст, монсињоре вели^а. Дакле три стотине, ако смем молити. СтеФана ће одмах сутра на ноћ отићи и малостива господин ће се смирити. Па где вам је гондола, монсињоре? Је ли тамо код светлеће куле? (Наставиће се)