Male novine

БРОЈ 74.

УТ0РНИК 28. ФЕ5РУАРА 1889

ГОДИНА

излазн сваки дан П ретплата, пнсма и рукописи шаљу се ЦЕНА ЗА СРВИЈУ : || | |ј| |Р I 8 К Ј I I Р" В ласнику „М алих Н овина " — С лавија На годину 12 динара И9 ИЏ II &Ј 1 В: I ЕЈР 1л ЈЈ 1_ В рачар. На по гвдине 6 динар«! Шр , ј§& Г Мј? ,| Е |Г ц ш В П В^ Мес'ечно° еЦа . ? ;™ а |11М#1 |® 3 # 1%11и#1г II !!** Може се претплаткт« и код свију пошта у Србији ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : дене огласима На годнну 30 динара Д Б В Н И Л И 0 Т О .А. СВ-А.ЛОГ.А-ТТ . 1л На по године 16 динара ^ На П Р В °Ј ст 1 зани од Р е,1И *° П Р- Дч * на четвртед На 3 меееца 9 динара од петит реда 10 пр. дин. 4ШОС?12РЕГО Ј0ПКИ1 КШНЕ ШТ1ЈШ СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИДОДАТАК За свако оглашење плађа се дож. таксе 20 пр. д. ВЕТШ 0ГЛДСИ П0 В0Г0ДБИ

ЕДАН ВЕЛИКОШКОЛАЦ жели дава/ги кондидије ђ&цим« основних и средших ткола. Унит. уредништво.

Д н е в н и к

К /.ЛКНДАР У т о р а к, Правосл.: 28. Ва-илије. Марина Катол.: 12. Гргур велвкп Сунце излазп: у 6 ч. 6. м. а залази у 5 ч. 46. м. Мене месеца: нов месец: 26. у и 27 м. по подне.

о ч .с.

К у р с

Дукат . Наполеоп .

б.68 9.59

Ред цензура по новчаним заводима Привнлегована вародна банка , конедељак. ереда и петак. Еебгр кредитни завод ; уторнк и нетак . Задруга' ,ча међусобно помаглље и штедљу .ионедељак и четвртпк. Срлека креднтна банка. ноне;?ељак, среда, ,-петак и субота.

само Теразвјама. Код тераз. чесме сротне г. Св. Нешнћа мајора, начелн штаба шум. давизије, који је случајно дошао у Београд на кратко осуство; иодуже је разговарао с њим, а за там је благоизволео иозвати га сутра дан в себи на доручак. Ово ја већ грађански! * Аудијенција. —Јучв пре подне Њ. В. Краљ Мчлав нрпмио је у аудијенцију проФесоре Велике Школе, ко;и су дошли да се с Њ;ш, као владарем опро сте. Његово Величанство заблагодармл • им је топлим речпма, напоменувши им, да ће ах увек задржати у лепој успомени. . * Забрзњен. — Чује се, да је последњи број „Одјека" забрањен (,?!) Може бити само тако да је у уредниШ!ву нешто написано што се члановпма владе нпје допало, па за држали лист као људи партиски а ве, као власт. Дозвола — Г. мин. ун. дела дозволио јо уреднпштвпма да дсбијају сгране ластове без цензуре. Гласови. — Ономад се ирокеше гласови: 1) да је у Букурешту буна Краљ Карло дао остааку, 2) да је Кнеза Кобурга иенад о нестало. Оба два гласа опровргнута.

аустро-угарском негује најбоље односе „грађанска кураж" врлих род ^љуба, у сваком иогледу , да је Србија била н|на .један пут, ненадно, сећа те неостада добар пријатељ хабзбуршке|срећне мајке дајв јој вме „узвишена моиархије, о чему ће се Аустро-угарчмученица," граде од обичне Фотограска брзо уверптп. Фије *) спетитељску пкону, купују је Пу ,, брате, ово и јес тако! на јагму, гледају у њу са сузним * |очи-'а п са лиц мерним уздаспма шаОиружница. — Председник мпни-пућу речп од похвале п с расна престареког савета, министар пностраних узношења. 0! да ружна лпцемерствај дела, разаслао је свима посланицима О да мрске спекулацнје, о да подлах код страипх дворова и конзулу уСо-;душвца српских. Фвгјп окружницу, у којој им се напомиње! Па има лп још пстинскп чпста срца, како|се, као што им је већ јавио његов које могу раздрагати или скаменити,

претходник, овах дана у Србијм пзвршио велпкп и знаменити дог^ђај одступањем Краљевпм, како је образовано намееништво и он прпмио председништво владе, која сматра као свој глав»п задатак двоје: уређење државних Фннанспја Србпје и израду и до носен.е закона у духу новога устава. У извошењу овога задатка, министар рачуна н на помоћ г. г, носдапика

има лп истинскп светле душе, коју могу развеселптп плп растужити, похвале илп покуде оваких лацомера?!!

Дмнестиран амнестпран је.

Г. Никола Пашић

-СФ®>-

В 8 С Н И К

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТП

Краљ -грађанин — Њ, В. Краљ Милан већ почиње улазити у своју нову улогу грађанина. Тако је ономад у недељу Њ. В. изволел » прошетати се

Спаљиа -лолигика. — Нашп"суседи Аустро-угри јако се ннтересују каква ће бити да.ља сп ,1.»« политика српска. И ако не верују да ће им се увек баш права пстпна казатп, они опет пптају, нарочито њинп кореспон дентп воле та запнткпвања. Т&ко је ово даиа допасник „Бечк. Нов. Тагбл." био код г. Ристића, да што чује о овој стварп. Том прнликом г. Ркстнћ му је рекао, да ће се намеснпштво трудити свом снагом, да с

Сргске душице. — Од ово два три д»;на продају се по пзвнпцама и - аван^м;- престонице слоке једне велпке госпођв, која је до скора заузимала јвдад м.,: највоЈЦпх ноложаја у краље-. впни а за тим, злпм удесом згођена, претрпела велнке губитке. У добу злокоби, у данима беде и наиуштености нико се не нађе да се сети туж .е изгнанице и да пожелн видети бар слику њену. Сад пак, кад је једна моћна рука добровољно нреврнула лнст, кад се променљива срећа опет насмешила оној, од к .је беше обрпула лице своје — сада , кад једна светла зрака паде на бољу будућност понова паде на клонулу ружу, сад се

Погреб. — Мића Љубабратић, чувеаи родољуб срнски; вођ из .носледњег херцеговачког устанка против Турава, врснп радпик н « борник лдеје срп. ослобођења, предан је јуче матери земљи, Покојнпку је говорно у цркви лепу беееду г. М. Бан. Спро_ вод је био многобројан псјајаз. Лик а му српска звмља, (у пдућем броју ир 0 _ говорпћемо ко;у впше оовом велок л Србнну). -а«К5®Ш88»• - жпсли.

.... Мисли ! — Како се роје, кан:о једна другу стаже и престиже; како се укрштају, мешају, сливају и раздећу. . . Једеа умире на самом врелу, тек што се родала; друга нодети, отроми, падне иа ту и ос-

*). На којој се опет, узгред речено, фото граф није смео потписати.

ПОДЛИСТАК

КРАЉИЦА

I

или

ЈОВАЦ МРТВАЦА 1 ВЕНЕЦИЈИ Р 0 М А Н пз ИСТОРИЈЕ МЛЕТА^КЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА ДЕВЕТА преводи А. Ж. И л и Ђ

—о ... (Наставак)

(244)

— Чујте аас, светлостн! — прекиде га Мемо л&гано. — Ми имамо један тајв® налог да извршимо, ми вам доеоснмо један важан глас! Нико не зна, нико и не слути о нашој тајној намери, која ће нрве ноћи избити на новршину! Ми дођоемо, да вашу оветлоет нд бегство спремимо! Нема другог

пута нит« другог срества ! Само бегство може донети вам сиасење. — Спасење мени ? — унита дужд и тхау но том својом седом главом. — Ја да бегам ? Не, нријател.н, то неће ннкад бати, никад! — Нема вам другог спасења, светлости, — црошапта Донато. — Све је у тишини снремљено и готово! Мемо и ја доћи ћемо за вас — стражу ћемо побити — једеа гондола чекаће нас доле код водених степеница а галера код Лида. — Доста/ Ни капа крви не смете за мене пролити, пријатеља! — преквде дужд жустрог Доната. — оканте се тог баснословног н неизвршљивог плана/ — Али он се може нзвршити, светлооти! — увераваше га Донато. — Добро, то би бадо, пријатељи, кад бк се кн жртвовали. — одговори дужд, — али ја нећу да бегам/ Тиме бих пркзнао да сам крив и да сам илашљивац, кад бих тај предлог примио! Тај триумФ нећу ди указујем својим оптужитељима!

— Аиа нема другог спасења! — прошапута Донато. — Све је изгубл>ено, сзетлости, ако иам не нобегнете још прве ноћи! — Ох, светлости, не одбите нас! Саслушајте нам молбу! Бежкте с нама! — Не, никако, госаодо, немојте ии покушавати више, да ме задобијете за ту вашу истина добро смашљену намеру али по мене ве изводљиву — одговори дужд. — Ја не ћу да бегам! Стидвм се бегства! Нећу да дајем ни сенке да сам крив! Не ћу после да кажу:. Вкдате, он бега, веди да је крив! — И ако сте, светлости, ва невини и ако сте уверени у своје право и невиност опет ће вас ностићи грозна пресуда! рече Мемо. — 0, не чекајте да дотле дође ! Ако остаиете, онда сте изгубљени! Ако нобегнете овда сте спашени! — Спашее? Помислите нрвјатељи, колико ја још имам даживмм! Зар нисам већ једном ногом у гробу? Па још једно! Ја не верујем да ће ми смрт изрећи, јер где су докази моје кривице?