Male novine

Зближење. — Чује се да је Њ. В. Краљ Милан, пре но што се одрекао престода, писао руском пару писмо, у коме га моди да Краљу Адександру поклони своју високу благонакдоност. И тек кад је цар одговорпо да се прпма одмах је дошла Краљ оставка. Ово би значпло зблпжење с Русајом. * Војска. —"'Како је на дневном реду питање о знатвим уштедама у војном буџету, то се сад с разнпх страна чпне разна предлози како да се војска не оштети и опет вој. буџет да се смањи бар за 3—4 мплијуаа. У тим предлозпма чули смо с једне стране п оваку мпсао: Нема ту друге номоћи, но, чим зене пролеће, а ти онда сву војску на окуп, обуци јој оне лаке и јевтине, детне беле хаљине од једрплског нлатна, истерај је под шаторе па удрп веџбај; окрећи, муштрај дотеруј п тако све до под јесен. Кад се помодп зима, онда све пустп кућп, да није на трошку а остави само коју чету да врши стражарску службу. * Привилегсвана Народ. Банка Краљ Србије. — Дпвпденда за 1888 год. ио свакој акцијп 7-50 дпн. (седам динара и 50 п. д.) испдаћиваће се од 15 марта о. г. Исплату ове диваденде вршиће у Београду сама Банка, а унутрашњости новчани заводи. Испдата ће се вршити златом, а: сребром само суме исгшд 10. динара за себе иди преко већвх сума које се не могу пдаћати златом. За ову исплату треба поднетп пети дивидендни купон. Купонп се подносе у Београду са списком у коме треба да су по реду гздожени и који подносилац треба да потпише. Слискове ове издаје безплатно банчино оделење за зајмо»е на залоге и оставе.

тачне адресе пошљу своје куионе рио. Срећа само што је радња била неносредно банци, а она ће пм по-осигурана, код трстанског друшслати новац који им припада пош- штва (асигурациопп генервди) том о њиховом трошку.

„Бршљан." — Најљубазније иодпмо штоване читатеље наше да нас пзвине што не могосмо на време одговорити „Бршљаиом" Ималп смованредне препреке, које су сада савдадане. Чнтат: љп неће нмшта. пхгубити

<10в01^ ИЗ БЕЛА СВЕТА Пијанство у Белгији. — ЈНедавно изашда је у Белгијп књига (новине је назваше „Жута бр гаура") ко.ју је пздадо „патрпотск« друштво протпв

за који дан изаћа ће број 2. ајшмрвтуса,- и У К0 Ј°3 се апел УЈ е на | одмах за њим и број 3 и 4 „Бршљана "ј све Р°Д"Мбе , Да војују против ппјанства као против највећега душманнна белгпског. Подагци пзесени у тој књнзп, ужасни су. Нре 150 година у целој Бедгији

Распиз. — Г. министар унуграш. послова издао је распис на све подручне му вдасти у коме пм препо-

ручује Да се наЈстрожије држе сре- Т Р 0ШИЛ0 се годишње једва 500.000 ст ва и закона п да у вршењу својих • 10Т4 Ф а шпиритуса, док <■е сад трошпслужбених послова буду строго не- г °Дишње око 70 мплвјуна дитара пристрасне и правичне. ^ ИСТ0 Ј с-размери расте и број дуРаспис је леп, као што су лепи двх ' " ошто П0 ће најпосле догонп до, бпли сви дојакошњп расииси, свију Л У 4 пла

вно у допиеу из Париза узбунљиву вест, да је Фр. ђенерал Бпдо, кад је присуствовас крунисању немачког новог цара, отночео с Бизмарком преговор& да Немачка повратп Француској Лотрингију, а Француска да остане за то неутрална|за случај рата између Немачке и Русаје. Даље прича „Н В." како су за овом првом нонудом дошли другп даљи преговори. Француска је предлагада да јој Немачка вратп п Елзас п Лотрингију, а за то Француска да закључи с Неначком нааадникавез аротив Русије. Овп гласови направилп су узбуну у Фран. п рускпм вишпм круговима. Француска влада наредпда је свом посланпку у Петрограду, да против тих гласова најодсудније протествује и да пх опровргне; за допис „Н. В." вели да не може бити пнеан из Па-

дојакошњих мииистера ун. послова. Главно је хоће ли леппм речпма следовати и деда лепа. Имамо нуно права да се томе надамо — у осталом, видећемо ускоро.

За 14 год. (1872--1885) само број

Јриза, но је Фабрикован у самом Пе-

становника, увећао се са 14®/ 0 , а број лудпх, које је држава скдонпла, са

Јтрограду. 0 овоме јзмачно ће се и

пстрага повести. Многи мпсле да је ово опет једна

45%, бР°Ј апс еника са 74«/ 0 број са-| нова БизМ аркова пнтрига, смишљена моубистава са 80%, најносде број' просијака, скптпица 150°/ 0 .

По бодницама хпљадама их је који Грозна

Самоубиство. — Накола Јосимовпћ, овд. правозаступник, убио се из болују само због ппјанства револвера. Испалиоје метак у гдаву ,ц 0видпзац0 ј а ; мучио се неколико часова и взлануо За нрави узрок пе зна се Покојник је бпо хром и то му је тровадо живот). Оставпо је поздраве родбинп и адресу с натписом: „Мпслим да ће мп овако бити боље." *

Одчннован. — Једним од последљих декрета, које Њ, В. Краљ Милан потписао пре абдикације одли&ован је грчкп министар Трикупис Орденом Белога Орла I. Степена.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Велики пожар. — Пре неколико

Женска новинар. — У Европи жен скп свет бавп се већ јако новинар ством. Руси пмају неколоко женекпња познатпх као најбољих доииснпца руских. Јои више жене учествују у штампп у Западној Европи. Тако је недавно награђена орденом г-ђа Поп, управитељка „Брпжског Дневника" (Јоигпа1 (1с Вги^ез) која је _уједпо п старешииа(<1оуеппе) новпнарекп. Краљевскп указ о томе изашао је у службеним новинама, а у њему се вели: „За услуге учињене белгпској књизи." Кад лп ћемо ми Срби бптп у стању !да ОВ1КО видимо какву „сестру Срп-

кпњу ?"

дана догодио се страшан пожар у; јКраљеву у стоваришту раквје там,;граАкционари, који код новчаних за -;ђанина Жпвка Сарајевчића. Ножар! — Интриге. „Новоје Времја," јевода, у унутрашњости не би моглије учинпо грдну штету, јер је готово диеп руски лист, који држи страиу добити здзта, нека са означењем своје целу имовину тог грађанпна сата-ђенсраду Буланжеу, донело је неда-

да посеје неповерење пзмеђу. Француске п Русије.

— „Берлински дневник" до.знаје да Ииглеска радп да ступп у тројнн савез који већ ностоји између Немачке, Аустро-Угарске и Итадпје. Има вели веома важних погодаба. — Швајцарско савезно веће намерава да преддожи индустрискам државама да одаберу једну комисију која би донеда ове одлуке: 1. Да се забрана рад у недељу. 2. Да се одреди од кодпко годпна најмање морају бати деца па да се смеју прпмитп у Фабрике да раде; 3. Да се младежи и женскпњу забранв рад по таквим Фабрикама где је израда предмета опасна иди за здравље шкодљпва. - Нов министар морнарства постао је у Парпзу адмирал Кранц (немачко пме. Јамачно какав Едсажанпн). - Руски двор намерава да ноклонп црногорском кневу Николи неколако хиљада нових купннгових иушак а

Човек с огргачем сауств ее иодако у чун. Ј&копо оиази да је то неки одаичан госиоднн. — Имам с вама нека иосла, да се еа само поразговарамо — рече тај човек у огртачу. — Али ја се ослањам да ћете ни ћутати што будете сазнали! — Могу, монсињоре, могу ћутати! — А јесте ли готови учинити ми једну услугу за добар новац! •— Најпре морам зната каква је то услуга, монсињоре/ — рече ловац мртваца. — Тиче се једне тајне ствари, а ваш посао је ту врло прост. Можете ли доћн сутра на ноћ с чамцем до водених степеница? — Па ту сам сваке ноћи монсињоре! — Али да буде сигурно да лете нас чекати. — А за шта то, монсињоре? — Донећемо једног мртваца, кога ћете однети ноћу на једну галеру, која стоји спремна код Лида. — Мртваца?

— '13и се чудите, што се мртвац не ће носити на мртвачко острво. То не треба да вас чуди, ловче мртваца, јер се мора испунити последња воља покојникова. Доста је што ће се мртвац тајно без да ико зна, однети на галеру. Хоћете ли учинити то? — Ако је само то, монсињоре, онда добро! — Али ви то морате учинити тајно! Нико не сме ништа о том дознати, ништа сути, да ћете ви то извршити идуће ноћи. — Обећавам се монсињоре ! — Ви не смете питати, ко сам ја и ко су они, што ће донети мртвана. — И то обећавам монсињоре! Шта сн мене тиче, ко су ти људи! Јаћуоднети лешину по својој дужвости. А куда ћу је однети ви ћете казати! — одговорн Јакопо, прозирући већ неки тајвн посао. — Ни мртваца не смете видети! — А одакле ћете га донети, монсињоре? — И то вас се не тиче!

— Хи — овеЈедио! Не тиче ме ое ! Би ћете за то одговарати! Чамац се нриближаваше воденим степеницама код нијацете. — Дакле смем ли се ослонити на вас? запита још странац у суром огртачу. — Смете монсињоре! — Добро! Еро вам каиара! — додаде странац и спусти на даску норед Јакопа једну нуну кожну кесу. — Хвала, монсињоре — није било аужно! Човек се и не осврташе на то. Он изађе одмах из чамца. Ловац мртваца отисну чамац од обиле узе кесу у руке. (Наставиће се)