Male novine

депеше трајало Је пет сати — Принц Ал зксачдер Батенберг коначно се решио да се настани у Италији где је узео под кприју врдо сјајне апартмане. — Апсеничкв новине. Једае од најзанпмљивијпх новнна у америчкој држави Њу-Јорку јесу битшагу, недељни лист који ее издаје у аосани у Елмигу. Овај ласт уређују, штампају, продају и читају кривци, ухапшени у овој апсани. — С париске изложбе јављају да ће се посетиоди ове светске издожбе моћи шетати Марсовим пољем на малим белим магарцима, које ће водити амари шш вође магараца. Имагарце и амаре посдаће из Кајира генерални комесар у Мисиру, г. Дедор де Гисон.

СПОМЕНИЦА 1! ) Посде гозора Њзговог Ведпчанства Краља Мидана придиком ономадашње бакљаде, господин Живко Карабибероваћ предао је Њ. В. КраЉу Александру дивно израђену споменпцу, која гласи овако: СВОЈЕМУ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ I приликом љеговог ступања на пгестол које су 22 Фебруара 1889 год. доеровољном одлуком првога Краља обзовљбне српске краљевине М И Л А Н А I Љубав оца, родољубље Србпна Самопрегоревање Краља, мудрост државника Уск рплп Грађанство српске просгонице Нодносп смерае наке Непокодебљпве љубави и оданости Мдадом огранку дичпе лозе Коју је Захвадност ^редака уздигла Љубав сувременпка одгајвла. А сама је себе Оданост иотомака овековечида Кад је на српском престолу Рука првога краља Неазгдадно знамење урезала

Праступан само пстини Непристунан даскавцима жестином. Одавде се вдада како народ жеди Но г. Величковић још најваше гре-

бидо в )јевати против тога с онаком Прво ми дајемо пошти спремне, адресоване бројеве, сваку варош иошту — засебао везазу, да их она

П Р Е Т Е Р А Н 0 С Т

однесе оним претпдагницима, који су се директнокод уреднаштва претплатпди. То је једно. Друго, ми дајемо пошти извесан број неадресованнх вовина — И то су бројеви за оне претплатнике који су . . :се код поште претпдатпди, но чија пданима њеиа највећа с.Јаја и оштри-, мена ми и не ЗЕам ^ Н ити нам треба :не, а сад сасвим је већ порђада и д а знамо, 0 њима води рачум сама

Нека је срећно, усиешно. дуговечн !ши кад мисди да ће и данас чпнити У престоници српској Београду 5 марта м а на кога какав утисак оне измда1389 год. АБр. 116. Кене Фразе о радикадаом „сдавнач(Долазе иотаиса иредставиика Г Г1 , обарству « „ 0 томе как0 су оишт. београдске) радикади ств »рила а уздигда аапредњаке. Та је сабља слабо секда а у

отуинл .

пошга, и она се стара да ти прет-

На дибералном сжупу, држаном пре неки дан, десиде су се итакве стпд-. , !1шмо радикаде (ки> што ви ри, које на могу засдужити одобре- . * ^ ње разборитвх родољуба. Ево шта је бидо. Кад се поведа реч о савезу сј

Нека не мисли г. Ведичковић, нити пдатнпци уредно добијају свој даст. ско други да нам је до тога да бра-! Овде ћемо говорита о он <ј првој

вије до наше стране) — з г том по Ј^еду за нас су све странке једиаке :к баш због тога сажаљевамо такве радикалима, Један нопа (жаламо што| г , 'Вспаде у крилу дабералне странке му не ззамо имена) устане и раздо- . . " :|0]а 1е нозвана да прздњачи примежи, како би, по његовом мнењу, ва-" ' Ј 1 вом у умерености и одмерешш дрљадо помагати радикалну влзду уп - :ј К,&Н>У. сваком њеном добром и за земљу ко-. њ ^ ше данашље П р ИЛаке) П оред све рисном посду. „Да причекамо, да ви-| К р И видне тишпне, тако су натегнуте димо, рекао је г. ноиа, иа ако будуи ускодебане, да је прамирење п.чр добро радпдп што да их не нома -гхиских страсти доиста једео од ир

њима пошиљци , о бр јевима адресованим |и пак')ваним. Пошта као ирост иреноситељ. За бројеве које ми у уредништву адресуј мо, запзшемо на њима вмепретплатника и место одакле је — за те бројеве пошта служа као прост ареноситељ. Она ту нема никаква :друга посла, но да узме тако спремљене пакете пда поједипе бројеве, ла их распореди тако поџаковима и кодима да сваки пакет оде у означено место — и то је све,

I""—"• -1— •» Ј-«— -V ; Посао је прост и није га тешко жемо?" | 1!ЗХ ости родо. у ља свију р вршити Према томе требадо бибар :>1ишљених »одољуба. ^ г 1 Г о се човек сЛожати ми не ј Поступак г. Ведачковаћа је нео- т У да нема ™ квих погрешака. А јправдана претераност коју му сами ме ^ тим ев0 шта цонекад бика ' аегсва лаберади неће одобрзти.

сложптп с овим мишљељем, тек свакако у говору г. попином није бидо ничега, што би ма ком давадо повода да на овако умерене реча одговара необузданим нападима на радикале Па ипак г. Живојнл Велачковаћ,: иравозаетупник из Ђуприје, учинио

<Ч)0800ПОМОЗИМО ШТАМПИ Да нродужимо набрајање препреча

,е то што није требало чинити. Ус-|К°Ј° штампи СТ0 Ј е на Ц ^У, а које ■' . :би вдада могла одклонити. тао Је против радикала с таком Јет- ( Њт и иожг ^ ОдноС0 и , међу кошћу, раздраженошћу и и.обузда- .„вина п пошта тако су многоструч 1 ношћу каква ни издадеза не нриличи нв, да о њима ваљ* говоратп ио

аи њему, као образованом чдану ди берадне странке, ни овбиљлим ирилнкама, у којима се налази општа отаџбина. Жао нам је ак > г. Велпчковић мисли, да је и сад доба за потаврава ње п нрпдужавање оне старе необуз дане партиске борбе, која нам ни пре није доносила ннкаква собита добра, а која ба сад пзвесно штетид® ,општој стварн. ! Не мислимо ни то, да либерално *) Нека иас ИЗВ11Не штов. читаоди, што !СТ р аН ц И прети највећа опасност оД ово раниЈе не донесмо, чему Јв уврок непаж- г ^ н>а слагачева, с веза с Г''Дикалима, да 6 'л потребно

реду и подуже. Почећемо од оног тренутка кад наштамиан лист дође арвн пут у додир с ноштом, а& ћемо терати редом, описујући цео ток !• сла који Ноште врше око ковина, а узгред ћемо свраћати паагњу на недостатке које треба исправљати. Почањемо од Београда. Новине су изашле, шгамнане су и готове сад их само треба иредати пошти да пх она разеесе по Србнјк, а б гме да их п шље и у ино> транство, (По Београду разносе новине наши разносачи а не пошта. Но о томе доцније) ту је двојак посао, а и два су начина на које се иошти предају иовине да вх даље спроведе.

Пакет а»,ресован рецнмо за Смедерзво не метае се у џак и к»ла која иду у Смедерево, ноу која друга, на прилику у џак и кола за Чачак. Шта, сад бива? Смедеревска пакет оде у Чач«к. Чачанска пошта кад*га прими и ввди даје погрешно уиућен, враћа га иди натраг у Београд, или га шаље право у његово право местс. Но док стигну тамо залутали бројеви прође по 5—6 дана, и више. Новине изгубе сваку цену за читатеље, оаи се љуте на уредништво п отказују лист. Но има још и горих случајева. Има нримера да погреши и она друга пошта, те бројеви често сбиђу прво сву Србају, па тек ондч стигау претплатнпцима, и то сви м сни п исцепаии. Ми имамо у рукама бр пева и пакета где је лист уиућен био у Пожегу, с тачном п јасном адресом а он пшао прво у Краљево, па у Подумпр па тек у Пожегу. А има случајева где чачапска пакст нде прво у Неготин па се тек.онда враћа у Чачак. Ма нећемо да кривимо за то баш

Већ се чамац ириближиваше мртвачком острву. Бдвзу обале била је мала капеда & поред ње кућица гробарева. Кад је Јакопо приспео до обале, он изађе, привеза чамац за обалу и нође. Дође до кућице гробареве и закуца на ирозор. — Филино! — викао је он. Одмах за тим зачу се неки загушљив глас изнутра. Иза капеле и кућице поређани су били украшени гробови. Гробар отвори врата и изађе. — Јесте ви то, ловче мртваца? питао је он, — Имамо мало посла, Филипо! Хајде! — одговори стари Јакопо. — 0 сви свети, ви не дате ни ноћу човеку мира! — гунђао је гробар,—Раздознао сам сам, да знам кога сте то данас донели, — Па један леш у мрежи! Имате ли спремну гробницу?

— Две има! Дед да ввдммо ки је то! Обојица одоше на обалу. Јакоио ноче обазриво извлачита мрежу з чамца на обалу. Најаосле мзвукошз и целу мрежу и леш спусташе на мокар пе сак- Гробар одмах поче гледати ко је а ловац мртваца уређивао је своју мрежу. — Гле девојка! — узвикну Филипо. — Девојка? — стари Јакоио задрхта при тим речима — а неки л жасан терет притиште му груди. — Ево видите сами, ово је девојка! — рече гробар. — Одмах да донесем Фељер, баш се ништа не види. Филипо оде. Јакопо приђе лешини да је разгледа. У један нут склопи руке и баци се на Нелу. Познаде своје мртво дете. Била је то дирљвва и ужасна сцена на морској обали. Сиромах старац грлио је своју кћер — разгледао јој њене бледе угашене црте — лице — познао је.

Пред њјм је лежала сирота Пела, не осећајућн, не говорећи и не чујући речн јадиковања свога жалосног оца. — Недо — ах, ти си — ти са мр-

тва, драго дете, ти си мртва!

јадиковао

је стари Јакопо. — Своје сам дете ухватио! Моју сироту неерећну Нелу! А сад остадох сам! Ти си од мене отишла, ти си ме оставила! Он је загрлио своју несрећну кћер ч тужао јецао. Тако га застаде гробар враћајући се с Фењером у руци. Он се веома изненади кад то угл да. — Шта је то с вама, ловче мртваца? — упата он. Стари Јокопо устаде полако — светлост из Фењера обасја му његово бледо лице — и он показа гробару на ту мртву девојку. — 0 благи боже, шта се то десило? — упита Филипо. — Имамо да сахранимо моје дете, моју кћер, — одговори Јакопо тихо а сузе