Male novine

ИЗ БЕДА СВЕТА — Војвада Омадсни, коие је најновијам декретом председника франдуске републике, дозвољен новратак у отаџбину, биће за три идућа месеца даректор Францусве Академије. Његови пријатељи чине то у почаст његова повратка. Нкјвећа црква. Нова саборна црква у Берлпну, која има да се подпгне, заузеће по пзрађеном плану 7053 квадратних метара, дакле 900 квадратних метара впше но што заузпма саборна црква у Келну. Трошжови предвиђени су на 22 милпона марака. — Крој становника у Њу-Јорку ааносн по последњим статистпчким податцама, 1.555.164. — ^одерна култура у Оерсији. Како јављају из Техерана, нннцвјатпјом перспског државнпка Мпрзе Мохамед Еана, основано је друштво за распростпраље модерног образовања и културе у Персији. Фонд овога друштва, које већ броји врло многе угледне Персијанце, попуњује се добровољним нрилознма. Шах ,је одобрио да ово друштво може радитн по целој царевини п обећао му своју помоћ. — Псљски је зик и руске власти Валкенски доппсник једнога нољског листа ппше да је свпма људима у Вилни забрањено да говоре пољски, иначе ће бити кажњенн. Власт је позвала слуге, кочијаше и раднпке да пазе на ту наредбу, на да јој јаве ако се која ие би по њој управљао; н&рочито имају да пазе на своје господаре. За овакво доношење власт ће свакога, који јој о томе јави, наградвти а кривца (!) казнитп. Једна сиротна н скромно обучена жена клекнула је ту скоро по обичају, на тротоару пред црквом и почелагласно да чита молитву на пољском језику. Одведу је одмах у полицију, где је најпре оглобе па је пусте кући. Полиција је наредила старцима, којп су навикнули да се сваки дан моле Богу у цркви, да се моле на руском језику. Једног ђака су истерали из школе за то, што је научебнику заппсао своје име на пољском језпку. — Нов оријент-експрес. У Немачкој планирају да установе један нов орнјент-експрес, којпби од Хамбурга ишао за Цариград нреко Бердина, Бресдаве, Одерберга, Будгапеште и то тако да се у Пешти везује с већ постојећим париским оријент-експресом. Из Пеште ће даље ићи преко 6'адканскпх земаља као и до сада Веде да немачка вдада живо потпомаже ово предузеће, јер се нада да ће се њиме повећати дични и трговачкн саобраћај Немачке с источним земљама. — Умро. Како јављају из Љубљане, тамо је умро познати писац Л у ј У д б а х. —чо ГЛАСОВИ 0 КРАЉЕВОЈ ОСТАВЦИ Новосадски „Сриски Народ" говорећн о оставци краљевој изражава се о Краљу овако: Краљ Милан налазио се у вечитом сукобу и онозицији са јавним мше-

њем у Србијп п са подитичним тенденцијама срнскога народа. Једна вдада падала је за другом, Једна страика замењпвала је другу на по~, вршини политичнога в друштвенога живота, Шта више и превратни покушајц као и атеитати нпсу недостајади, — па ипак краљ Милан је хтео силом да приволе цео народ у Србији, да се креће у подитичноме колосеку, који се њему најбољи свидо, да љуби онога ког он љуби а мрзи онога, кога краљ Мплан гоаи. Шта је у цркви учинао знамо У томе подпомагао га је зле паметп наш покојнн патриарх Герман. Одступање краља Милана није изненадило ни један велеспдски двор. За њпм нико ке плаче. Др, Јозан Ристић — један од најстаријих и најизврснијих српских државника зна најбоље и жалост и радост Србаје. У њега су упрли нрнјатељи мира евронскога и пријатељи Србвје своје очп. » < Ванчина скупштина Иети редовнп главнп збор акцпонара Народне Банке држан је у недељу 5 марта ов. г. у просторијама грађанске касине. (свршетак) Мп впдпмо, да наш свет веома нетачпо плаћа своје обавезе, те после постаје за њега све теже и теже. Кад се томе посду пробе ради приступи, Н. Б. имаће прилике да се уверп, колико јој тај посао може користити, и колико се тим послом може поједипцима помоћи. Жалосно је то, кад се данас еа сигурна непокретна ииања плаћа 12% интереса, а Н. Б. не сме да се упусти у те послове, те да тим људпма помогне. Прошла година била је код нас плодна а на неким местима није била пдодна. Мп смо с тога могли и имали где, да извозпмо нашу храну. Но може наступити и обратан случај ; да код нас не роди и пз чега ће свет онда плаћати своје обавезе банци. По Банку ће онда настати многа већа опасност за хвена потраживања, кад нема заложнпце у рукама. То је његово мишљење и он задржава себи право, да овоме да доцније још објашњења Панта Срећковић. Предговорнпк вели, да може настати време, да, буде ово или оно, но он заборавља, да може настати време, да од свега тога што он мисди, не буде ништа. Кад имамо једну установу, која сада добро ради, онда за што би у њу уводиди и оне установе, за које се не може у напред рећи, како ће проћи. Нама је општа мана та, што се не можемо иа једном послу да скрасимо, већ га непрестаним понрављањем и допуњавањем, упропастимо. Познато је да се имања, која су вредеда 4000 дук, продају сада за рачун управв Фондова, за 400 дук. Кад се свет научи, да тачно плаћа своје обавезе, онда нека се устави оделење за хипот. кредитне посдове, а пре не. Уверава предговорника, да се наша држава неће моћи скоро одужити, и да с тоганема опасности за напредак рада банчиног. Он је против овог преддога. Гувернер. Управабанчина учиннда је све могуће, да се о овоме питању

аајтачније н најиодробпије обавестп. Она је у своје време нослада, члана управе г. Ј. Аитулу п директора П. Манојловпћа, да у Аустро-Угзрсвој Народној Банци проуче, како се тамо раде хипотекр. кредитни послови. За тим је установила нарочнту комисију, која ће проучити извештај ова господе а и сама још једном узети у претрес ово питање. И на крају крајева управа је дошла до убеђења, да Н. Б. не можеза сада 1 још радити ове иослове. Међу тим уверава збор, да управа неће напустпти питање о хгшотекар. кредитним носдовима, но да ће се п даље тиме занимати. Пита збор, одобрава ли мишљење управног одбора, о овоме -Јитању. Збор одобрн то мишљење. Гувернер изјави,' да је на реду бирање три чдана за управнп п три чдана за надзорни одбор. Из уиравног одбора иступају: Ђорђе Вајферт, Јевта М, Павдовић, и Ђ. Никодајеваћ Х&џи а из надзорног одбора: Ђор. Ж. Ђорђевић, Жпвко Моновић а треће место има да се понуни, пошто је остало празио од лане. У име управног одбора нредлаже збору, да сву озу господу понова избере, а као трећег члана надзорног одбора предлаже г. Марка М. Марковића трг. овд. Рада споразума о кандпдацији, даје часа одмора. После одмора прп тупљено јетајноме гласању. Гласадо је свега 127 акцпонара са 322 гласова; према томе је апсолутна пећина 162 гласа. За управни одбор изабратп су: Ђорђе ВајФерт са 319 глас. Ђ. Никодајевић хаџи са 307 „ Јевт, М. Павдовић са 201 „ За надзорнп одбор изабрати су: Ђокл Ж Ђорђевић са 314 „ Жпвко Моновић са 295 „ Марко М. Марковић са 205 „ Пошто је овај резултат пзбора објављен закључен је пегп редован гдавни збор. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Срп. Нов," од 1о. ов. м. доносе ово решење: — Одобрава се министру војном даза војно-државну потребу у Нишу може откупити од нижеименованих сопственика нрпватних њихова земљншЈа нижеозначена по процени вештачке комиспје, и то: 1. Масе Тодора Јовановића 2162 квадратна метра, у вредности 302 дин. и 68- пара. 2. ДимитријаГаврпдоиића 992 квадрат. метра, у вредности 168 дпн. и 64 паре. 3. Ставре Станковића 4936 квадрат. мет., у вредностп 691. дин и 4 наре. 4. Стој. (Тана) Петровића 1380 квадрат. мет.' у вредности 193 дин. и 20 пара. б. Ђорђа Стојиљковића 3550 квадрат. мет., у вердностп 390 дин. и 50 пара. 6. Аранћела Мзљковића 2332 квадрат. мет., у вредности 326 дин. и 48 пара, 7. Анастаснје удове 1391 квадрат.

мет., у вредности 2зб дин. п 4 пара. 8. Масе Нешића 867 квадрат. мет. у вредностн 121 дин. и 38 пара. 9. Иетра Здатковића 99 каадрат. нет., увредности 13 днн. н 86 пара. 10. Михаида X. Нешића 600 квадрат. мет., у вредности 102 дин. Све®а 2546 динара и 25 п*ра, с тпм, да ту суму исплати из општег кредита, одређеног-буџетамза 1888/9 годину за ванредне потребе. о II Р И В Р Е Д А Најјевтинији лек. — За чишћење мрља, на хаљинама, које се често добијају, кад је аљина како масном течношћу упрља. Најјевтинијм је лек овај: узме се 20 грама најпростијег (иајјевтинијега) дувана па се то у 2 латра воде добро скува. Пошто са ово скува вода се оцеди. Есадваља четку за хаљине, умочити у дуванску воду и она масна места трљати док се не очисте; посде оставитида се суши и онда ће све мрље скпнуте бити. Могу се опет и овако частити мрље: замочити оштру чоху у раквју љуту, тереаентин, шпиритус, итд.Но ипак је оно прво срество много боље и пракгичније. СМЕСИЦЕ. Ноњско мзсо.~ — Ми којипмамо меса говеђега, овчега, свињскога у нзобиљу, с гпушањем би одбили месо од коња, а камо ди од других животања. Али, сиротна класа људи, а особзто ло ведаким варЈшама, где неиа довољно гевеђего, свињског и овчег меса, са слашћу једе месо од коња, Једпе године продгно је у Бечу само у нет касапница 478.000 кгр. коњскога меса. Друге годаие нараетао је број са чатавиг 1000 кг р.: и како које године све се више Ово је тамо као што статистика показује. посмо са свпм обичаа ствар. Тамо п >стоје а нарочити дућана — касапнаце, које декар прегдеда ради одржавања частоће и здравога меса. — Ада не само да се продаје месо коњско него се чак и месо од паса и мачака нродаје. До скора бидо је у Итадији једно друштво, које је диФеровало разним деликатесним радњама по великим варошиаапитома зечићз (наравно уређеае), јагњад, ј фад, и. т. д. Но каква гроза обузе грађане ведиких вароши, кад сазнадоше, да није да то друштво није ровадо праве зечиће негодиФемдаде мачиће и кучиће. Ово је друштво дуго упражњавадо своју радњу и грдно се обогатидо, ади закдеда се земља рају да се сваке тајне знају, те тако и ове ухваташе н забранише им даље обављање ове радње. Па и данас се месо од мачака н ааса.под видом срнећега иди другога дивљачкога меса продаје по многим већим варошима, А шта ћемо рећн за оне, који једу пацове, к»о Канези, па за оне, који змију сматрају као ведику посдастицу, пн шта чак и за оне, који по једу гњездо од неке врсте даста (Кинези), и то сматрају као царску посдастцу? —